UMRO JE VLADA MIJANOVIĆ-REVOLUCIJA NASTAVLJA DA ŽIVI: Najemotivnji OPROŠTAJ od velikog čoveka koji je juče PREMINUO

Vladimir Mijanović-Vlada Revolucija (1946-2021) preminuo je juče i ostavio iza svoje saborce sa kojima je išao da štiti sve porodice koje su izvršitelji pokušali da izbace iz svojih stanova, ali to je tek početak...

Svoju životnu misiju započeo je učešćem u protestu protiv američkog rata protiv Vijetnama, održanog u Beogradu davne 1966 godine. Dve godine kasnije bio je jedan od lidera čuvene studentske pobune. Nakon toga bio je meta progona i osvete tadašnjih vlasti, bio je hapšen, dva puta osuđivan na višegodišnje zatvorske kazne, uskraćeno mu je pravo na rad, proglašen je za disidenta i rušitelja ustavnog poretka, hapšena mu je čak i supruga, profesorka po zanimanju... 1986 godine odlazi u Sjedinjene države gde ostaje narednih 20 godina. Tamo se bavio zanatskim poslovima. Upućeniji u taj period Vladinog života kažu da ni tamo nije mogao da miruje i da je bio aktivan u protestima na kojima se tražilo ukidanje smrtnih kazni.

Pre 15 godina vratio se u Beograd i od tada je učestvovao u gotovo svim protestima i akcijama u kojima su se branila ljudska prava. Posebno je bio aktivan na sprečavanju nasilnih deložacija.

Angažovao se i oko gorućih ekoloških pitanja, učestvovao u nizu akcija od kojih su javnosti najpoznatije sprečavanje seče borića na Petlovom brdu, platana u Bulevaru Revolucije i odbrana parkića na Banovom brdu.

Vlada je bio autor i tvorac serije transparenata kojima su bili obojeni svi važniji protesti i koji su tim skupovima zapravo davali narativ, smisao i poruku. Ti transparenti postali su poznati i van granica naše zemlje pa je pre nekoliko godina tim povodom održana prigodna izložba u Francuskoj. Moto svih socijal-demokrata u svetu glasi "borba traje". Vladimir je govorio da revolucija nema početak, niti kraj, već da je revolucija večiti proces. On je svoju, u raznim sistemima i režimima, vodio punih 55 godina.

Aktivista "Krova nad glavom", Dušan podelio je svoj emotivan status o Vladi u kome se oprostio od dragog saborca.

"Umro je Vlada Revolucija.

Ime čoveka kojeg smo sa upečatljivim transparentima viđali po svim protestima, mi mlađi saznali smo na sprečavanjima iseljenja na koja je neumorno dolazio makar bila i u najudaljenijim krajevima grada. Dok smo čekali opsade policije, dok smo išli ka iseljenjima noseći njegove torbe pune lanaca, dok smo ručali zajedno nakon protesta, dok smo nosili transparente kada se on umori, slušali smo savete, strategije, i anegdote iz prošlosti, o kojima doduše nije bio uvek raspoložen da priča, govorio je da ima vremena za to. Tako su priče o raspravama sa funkcionerima, studentskom blokiranju raskrsnice kod Londona, pokretanje štrajka kamiondžija u SAD itd. polako popunjavale sliku o njemu koju smo samo mogli da naslutimo iz povremenih kolumni, svedočenja i publikacija o velikoj 1968. godini i zaboravljenih članaka po internetu koji su govorili o njegovom životu i aktivizmu kasnije.

Od kada se vratio u Srbiju, neumorno uporno se pojavljivao po najrazličitijim protestima, od prvomajskih šetnji do lokalnih skupova protiv seče drveća, pojavljivao se svuda gde je smatrao da je potrebno da se vide parole protiv kapitalizma, rata, uništavanja prirode, izbacivanja ljudi na ulicu, kao i poziv na sram onih koji vode rat protiv siromašnih. Na jednom od poslednjih protesta, kada nije mogao da dođe zbog bolesti, transparente smo nosili drug i ja zajedno sa njegovom ćerkom, bilo mu je važno da se poruka pojavi na ulici iako on nije tu. Mnogo važnije od same poruke koja je tada poslata, bilo je to što nam je gomila levičara spontano prilazila, da se pozdravi ili da stane pored. „Ja sam kod transparenata Vlade Revolucije“, rekao je drug na telefon, i nekoliko minuta kasnije do nas je došla još jedna drugarica. Svi su znali čiji su to transparenti, i da uz njih mogu da zateknu samo bliske ljude.

Svaki put kada bi me pozvao na telefon znao sam da će to biti neka ideja za akciju, primedba na neko saopštenje, ili pitanja o tome kako teče neki slučaj, kako su porodice koje smo u poslednje vreme branili, da li smo u kontaktu sa ljudima sa Stare planine, ili šta se dešava sa procesima koji se vode protiv aktivista, i uvek mi je bilo drago, jer sam znao da prati sve što radimo i da se brine za nas. Jedan od naših poslednjih razgovora bio je kada mi je saopštio da je bolestan. I tada nije dao da pričamo previše o njemu, raspitivao se o stvarima koje su ga i inače interesovale, za koje se i borio sve ove godine.

Imao sam još mnogo toga da kažem o njemu, ali siguran sam da svi koji ga znate, znate već i sve ovo što sam do sada rekao, i mnogo više. Pričaćemo o njemu zajedno na nekim narednim protestima, blokadama, iseljenjima, i svuda tamo gde bi deda Vlada bio sa nama i gde bi želeo da nas vidi. Ostaje nam da ga pamtimo, pamtimo sve za šta se borio, i tu borbu nastavimo do pobede.

Umro je Vlada Mijanović,

Revolucija nastavlja da živi."

(Espreso)