TREŠNJE 4.300 DINARA, KUPCI IH PAZARILI SAMO NA KOMAD! To nije sve, spanać je pun KANCEROGENIH SUPSTANCI!

Zbog prevelike cene trešnje građani su odlučili da uzmu po jednu trešnju iz Čilea za samo 40 dinara, a prodato je samo 200 grama.

Proleće nam je donelo poskupljenje voća i povrća, a poslednjih dana mnogima je posebno privukla pažnju cena trešanja koje su koštale 4.300 dinara po kilogramu!

Ali to je ono što se vidi. A na ono što ne vidimo upozoravaju stručnjaci koji kažu da će zbog aprilskih mrazeva, a i ovih najavljenih, biti znatno veće cene poljoprivrednih kultura jer će kasniti za prodaju, a velika opasanost je to što je spanać pun kancerogenih supstanci, dok su jagode i zelena salata naprskani pesticidima.

Prodavac u jednoj beogradskoj piljari prodavao je trešnje maltene po ceni tertufa, ali ih je sklonio zbog negativnih komentara. To su bile uvozne iz Čilea, prodao je ukupno 200 grama, a ljudi su kupovali čak i po jednu trešnju po ceni od 40 dinara "da ih želja mine".

- Uvozna trešnja iz Španije je stigla, a njene cene se kreću od 2.000 do 3.000 dinara po kilogramu, dok bi naša trešnja zbog vremenskih prilika trebalo da stigne krajem maja, početkom juna, jer ceo rod kasni. Prošle godine kavlitetnija i krupnija domaća trešnja stajala je oko 300 dinara po kilogramu, a manja od 100 do 200 dinara. Stigle su nam i domaće i grčke jagode koje koštaju 500 dinara po kilogramu ovog voća - rekla nam je prodavačica na jednoj prestoničkoj pijaci.

Agroekonmski analitičar Milan Prostran objasnio je da je zbog kasnih mrazeva ove godine dosta plodova uništeno, pa je samim tim i velika verovatnoća ćemo morati više da uvozimo, što će voću i povrću samim tim podići i cenu.

- Voće je skuplje zbog kašnjenja, jer nam je mraz obrao dobar deo plodova. Oduvek je prvo voće bilo skuplje u odnosu na kasnije, jer se tada istražuje tržište i koliko su potrošači spremni novca da izdvoje. Kolika će cena voća koje uvezemo biti u maloprodaji zavisi od cene uvoza. Kada je voće i povrće u pitanju to je velika fabrika pod otvorenim nebom i nikada niste sigurni kako će šta da prođe - kazao je Prostran za Kurir.

Sa druge strane, prof dr Milan Stević sa Poljoprivrednog fakulteta istakao da je veoma važno da li pesticidi pri uzgajivanju voća i povrća primenjeni da pravilan način, kako ne bi ugrozili zdravlje građana.

- Jagode su potencijalno najrizičnije kad su ostaci pesticida u pitanju. Zelena salata je pratilac jagode kad je u pitanju pomenuti rizik, a kod nje je opasno jer jedemo lišće koje je direktno tretirano. Kod spanaća imamo drugi problem: povećan sadržaj nitrata i nitrita usled pojačane ishrane zemljišta azotnim đubrivima, a ti molekuli u organizmu prelaze u nitrozamine koji su dokazano kancerogeni - kazao je Stević za RTS i dodao da i južno voće treba dobro prati, ali ne samo zbog pesticida,več zbog toga što ne znamo "koliko je to ruku prošlo" dok je stiglo do nas.

(Espreso/Kurir.rs)