IMUNIZACIJA
KO NEĆE MOĆI DA SE VAKCINIŠE DO 31. MAJA, IAKO TO ŽELI? Dr Šekler je sve razjasnio
Pojedine alergije mogu biti problem, kao i hronična oboljenja, a trenutno se u svetu diskutuje o tome da li bi trudnice i mlađi od 17 godina trebalo da prime vakcinu
Dr Milanko Šekler- virusolog i mikrobiolog Veterinarskog instituta u Kraljevu odgovorio je na tri najčešća pitanja, čije odgovore ljudi žele znati - da li bi neko trebalo da se vakciniše ukoliko ima hroničnu bolest ili je već preležao koronu, kada da se vakciniše i da li odsustvo antitela znači da nema ni zaštite od virusa.
Mnoge koji su preležali koronu uz srednje tešku kliničku sliku i obostranu upalu pluća, zbunjuje pitanje da li bi trebalo da se vakcinišu, i kada. Dr Šekler je objasnio koliko bi vremena trebalo da prođe od izlaska iz izolacije, pa do primanja cepiva.
"Postoji jasan protokol. Znači, od momenta izlaska iz izolacije, još četiri pune nedelje, potrebno je da da prođe. Dakle, možemo da kažemo šest nedelja od datuma dijagnostike pod uslovom da se osoba posle tih šest nedelja oseća zdravo, oporavljeno, kao pre bolesti. U slučaju da se osoba još uvek oseća iscrpljeno, malaksalo onda može još da se produži, prolongira taj period od preboljevanja bolesti do revakcine. Potrebno je da se osoba oseća zdravo i naravno pre vakcinacije obavezno razgovarati sa izabranim lekarom", rekao je dr Šekler.
"Što se tiče e-Uprave i sistema koji je napravljen, on ne dozvoljava da manje od četiri nedelje protekne od momenta izlaska iz izolacije do vakcinacije. Jednostavno se smatra da je to minimalni period, tako da i ne može ko hoće pre da se vakciniše, jednostavno to sistem neće dozvoliti."
Kontraindikacije za primanje vakcine takođe su nešto oko čega povremeno građani imaju dilemu. Pojedine alergije mogu biti problem, kao i hronična oboljenja, a trenutno se u svetu diskutuje o tome da li bi trudnice i mlađi od 17 godina trebalo da prime vakcinu.
Da li bi osobe koje imaju dijabetes, i posledice kao što je dijabetesna gastroenterapija trebalo da se vakcinišu?
"Apsolutno smete i treba da se vakcinišete. To je još i indikacija, ne kontraindikacija. Svi šećeraši su rizičniji u smislu obolevanja, mogu da imaju teže simptome", upozorio je dr Šekler.
Broj antitela razvijenih nakon dobijanja vakcine i dalje važi za svojevrsnu misteriju. Iako stručnjaci često podvlače da antitela nisu jedino oružje našeg organizma u borbi protiv virusa, mnogi se i dalje bave tom računicom koja ponekad zbunjuje. Tako je dr Šekler odgovorio na pitanje čoveka od 75 godina koji je primio obe doze vakcine kineskog proizvođača "Sinofarm", a još uvek nema antitela.
"Prisustvo antitela jeste dobar indikator da postoji zaštita. Međutim, ona nisu apsolutno merilo zaštite. Postoje i drugi parametri imuniteta koji štite čoveka. Možete smatrati da imate zaštitu, ne idealnu, ali je imate. Što se konkretno tiče 'Sinofarmove' vakcine, sa obzirom na to da je sam proizvođač naveo da jedan procenat starijih muškaraca obično bude A reaktivno, i ne napravi antitela, oni rade kliničku studiju gde će ustanoviti da li se šta dobija trećom dozom 'Sinofarmove' vakcine", rekao je dr Šekler i dodao da bi trebalo razmotriti novi protokol i način na koji bi osobe koje nisu razvile dovoljan broj antitela mogle da se vakcinišu i treći put ako je to potrebno.
Bonus video:
(Espreso/Alo)