MISTERIJA OKO HITA "ĐURĐEVDAN" JOŠ UVEK TRAJE: Neki tvrde da je zaslužan Bregović, drugi da su SRPSKI ZATOČENICI!

Danas se obeležava veliki praznik i krsna slava mnogih pravoslavnih hrišćana – Đurđevdan. Jedna od naših najpopularnijih pesama nosi baš ovaj naziv, a mogu se naći mnoge verzije ovog hita koji postoji već nekoliko desetina godina.

Naime, prva verzija pesme, kako navode stari izvori, nastala je još davne 1984. godine, kada su Srbi iz Sarajeva za vreme Drugog svetskog rata odvođeni u logor Jasenovac. Naime, to đurđevdansko jutro bilo je pogubno za Srbe koji su bili zatočeni u logorima i zatvorima širom Sarajeva. Tog dana ispred gradske kuće u Sarajevu, Srbe je čekao “voz smrti” koji ih je nepovratno odvezao u tada najveći i najstrašniji logor Jasenovac.

– Mi silazimo dole, a kako silazimo, izlazimo pred gradsku kuću. Vidimo voz, ogromnu kompoziciju… Otvorene teretne vagone, treba da uđemo unutra. Piše na vratima 7 konja ili 40 vojnika, još piše ćirilicom i latinicom. Nisu uspeli da izbrišu ćirilicu. Penjemo se. Kada smo ušli, videli smo da su tu svi iz Beledija koji su bili u nekoliko ćelija. Kada smo se napunili, videli smo da nije 7 konja i 40 vojnika, nego rekao bih da nas je bilo 200 ljudi. Ne možete da čučnete i okrenete, nabili su nas kao ribe u konzervi. Zatvaraju vrata. Nismo znali gde nas vode. Mnogi od nas nisu ni čuli za Jasenovac. Ne sećam se da smo kao ilegalci u Sarajevu znali za taj logor. Tog dana je u logor smrti, kako su ga nazivali, bilo odvedeno više od 3.000 mladih ljudi – slikovito je jednom prilikom opisao profesor Žarko Vidović, istoričar umetnosti iz Sarajeva, koji je bio svedok ovog događaja.

Upravo tada je jedan mladić koji je bio član pevačkog društva “Sloga” prvi put zapevao sada već dobro poznate stihove:

“Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni – Đurđevdan je!”. Potom su gotovo svi krenuli u glas da pevaju sa ovim mladićem.

Ovaj izlet nije se dopao Nemcima koji su zbog toga zatvorili šibere na vozu, pa je tako 3.000 zatočenika ostalo zbijeno na malom prostoru, bez vazduha. Ovaj vagon odveo ih je u smrt jer se trećina njih do dolaska u Jasenovac ugušila…

Ipak, druga verzija priče govori da je Goran Bregović 1988. godine napisao ovu čuvenu pesmu za potrebe filma “Dom za vešanje”, Emira Kusturice.

– Pesma je pravljena za film Emira Kusturice “Dom za vešanje”, a onda sam ja pravio prepev za ploču „Bijelog dugmeta“, kao jednu malu ljubavnu pesmu, zapravo kao jedan mali omaž Đorđu Balaševiću, koji nažalost nikad nisam napisao na ploči – otkrio je jednom prilikom Bregović i dodao da je želeo da oda počast popularnom kantautoru stihom iz njegove pesme „Priča o Vasi Ladačkom” i stihom „Kad ja nisam s onom koju volim”.

Bilo kako bilo, ova pesma je sudeći po tome koliko već traje, večni hit, pa je tako i danas nezaobilazna na svim proslavama i veseljima, a najradije je sviraju trubači.

(Espreso)