KADA SE "KRV PRETVARA U LEPAK" I ŠTA TO ZAPRAVO ZNAČI? Dr Crnokrak o novim posledicama koje ostavlja korona

Gostujući u Beogradskoj hronici, dr Bogdan Crnokrak iz bolnice "Bežanijska kosa" rekao je da nemaju svi pacijenti potrebu da se javljaju lekaru posle preležane kovid infekcije.

Kliničko-bolnički centar "Bežanijska kosa" je dva puta bio u kovid sistemu. Sada imaju posebno odeljenje za postkovid lečenje. Dr Bogdan Crnokrak rekao je za RTS da pacijenti koji su imali srednjeteške i teške forme pneumonije zahtevaju dodatnu pažnju. Postoji povećana sklonost ka zgrušavanju krvi, bilo koja infekcija nosi taj rizik, ističe Crnokrak.

Gostujući u Beogradskoj hronici, dr Bogdan Crnokrak iz bolnice "Bežanijska kosa" rekao je da nemaju svi pacijenti potrebu da se javljaju lekaru posle preležane kovid infekcije, to se ne odnosi na one koji su imali lakše forme bolesti, oni se ne javljaju, što ne znači da neće biti i oni predmet medicinske pažnje.

Razgovor Ane Manojlović sa Bogdanom Crnokrakom

- Oni koji su imali srednjeteške i teške forme pneumonije, otpuštaju se na dalje kućno lečenje i zahtevaju dodatnu pažnju. Prema protokolu, oni se kontrolišu u regionalnim kovid ambulantama, osim strogo selektovnih, koji se leče u našoj ambulanti zbog specifičnosti kliničkog stanja, koje mi treba dalje da pratimo - ističe Crnokrak.

Navodi da je između 10 i 20 odsto pacijenata koji su pušteni kući, kontrolisano i dalje kod njih.

- Posebnu kategoriju čine pacijenti koji ne zahtevaju striktno praćenje same pneumonije, već imaju određene komplikacije i odlučili smo da zbog njih stvorimo novi deo bolnice - ambulantu za postkovid praćenje - kaže Crnokrak.

Prema njegovim rečima, gotovo da nema organskog sistema koji nije zahvaćen potencijalnim kompikacijama. To su najčešće pulmološke, kardiološke, hematološke, alergološke komplikacije. Pacijenti zahtevaju multidisciplinarni pristup.

- Svi pacijenti koji su lečeni i smatraju da im možemo pomoći, mogu se javiti kod nas - kaže doktor.

- Treba da se javi u svoju regionalnu kovid ambulantu, pa će lekar proceniti da li su tegobe posledica kovida, posledica pogoršanja prethodnog stanja ili nešto novo povezano s kovidom - kaže Crnokrak.

Kada se "krv pretvara u lepak"

Dr Crnokrak ukazuje na to da postoji povećana sklonost ka zgrušavanju krvi, bilo koja infekcija nosi taj rizik i gotovo sve infekcije su povezane sa sklonošću ka trombozi.

- Primetili smo u kovid infekcijama da su ti pacijenti mnogo više povezani s takvom vrstom komplikacija - ne tipičnih u venskom sistemu već u arterijama. To su retke tromboze, a sada smo bili u prilici da ih puno vidimo - rekao je Crnokrak.

- Nisam video toliko tromboza u svojih 20 godina karijere kao ovih godinu dana - rekao je on.

Pre godinu dana bila je informacija da čak svaki treći pacijent ima problem sa krvnim ugrušcima.

Objašnjava da te pacijente treba selektirati, videti da li su otpre skloni zgrušavanju krvi, a postoji hematološko stanje - trombofilija, genetska sklonost, koja se u toku života ne pojavi osim u situacijama kao što je kovid infekcija.

- Većinu pacijenata pustimo kući, nismo imali ponovne hospitalizacije, dobro se leče u bolnicama, sposobni su da odu na kućno lečenje - kaže Crnokrak.

Šta ne treba proveravati na svoju ruku

Na konstataciju da mnogi pacijenti proveravaju svoje stanje u privatnim laboratorijama, kaže da to ne treba masovno raditi, i da D-dimer sam po sebi nije povezan ka samoj trombozi, onoj vrsti tromboze koja može biti fatalna.

Ističe da pacijenti treba da kontrolišu kliničko stanje generalno, krvnu sliku, sposobnost disanja ako je potrebno – za to pacijent treba da se veže.

- Imamo pacijente koji su kao posledicu kovid pneumonije razvili leukopenije, niži nivo leukocita u krvi, pa moraju biti pod pažnjom hematologa jako dugo - kaže Crnokrak i poručuje da pacijenti ne moraju da kontrolišu krv ako im lekar nije striktno rekao.

Bonus video:

(Espreso/Srbija danas)