Letovanje u Dubaiju, Foto: EPA-EFE/ORESTIS PANAGIOTOU, Ilustracija

ISTINA O DUBAIJU

HOROR U DUBAIJU: Ljudima obećavaju KULE I GRADOVE, pa ih tamo sačeka PAKAO

Već izgrađen na iluziji neograničenih zadovoljstava, Dubai je ponekad delovao kao paralelni univerzum u odnosu na druge zemlje, zatvorene zbog pandemije korona virusa

Objavljeno: 05.05.2021. 22:36h

Nekad mali deo na rubu pustinje, Dubai je danas globalni centar kulture “influensera”, magnet za zvezde društvenih mreža koje žude da se fotografišu u, kako se ispostavilo, idealnom gradu za “Instagram”.

Emirat je dom ogromne industrije težnji, piše “Gardijan”. Tu su agenti i producenti obučeni da uvećavaju brojeve pratilaca svojih influensera, te hoteli i luksuzni brendovi kojima su društvene mreže jeftina reklama. Nekoliko influensera pretvorilo je čak svoj teško zarađeni broj pratilaca u oflajn biznis, tvrdi Džoel Mardinijan, čija klinika plastične hirurgije u Dubaju – koja se reklamira kao “lepota kojoj veruju slavni” – koristi botoks i operaciju da napravi “od mesa” ono što “Instagramovi” filteri i druge opcije mogu da urade onlajn.

Već izgrađen na iluziji neograničenih zadovoljstava, Dubai je ponekad delovao kao paralelni univerzum u odnosu na druge zemlje, zatvorene zbog pandemije korona virusa. Turisti obično nagrnu u Dubai tokom zimskih meseci, a emirat je od prošlog jula dozvolio putnicima iz skoro svih delova sveta da uđu u zemlju, naravno ukoliko imaju negativan PCR test.

Sve dok se broj zaraženih nije učetvorostručio u decembru, barovi i klubovi su bili otvoreni do kasno za posetioce, a Velika Britanija je otvorila putni koridor sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima usred svog drugog karantina prošlog novembra. Dok Britanija nije nametnula karantin za povratnike, njeni influenseri su se mučili dva meseca da opravdaju svoje putovanje sa pogledom na marinu u Dubaju ili pušenje nargile na bazenu kao “neophodni posao”. Možda imaju problema da to objasne u Londonu, ali su u Dubaju dobrodošli.

- U ovom svetu, društvene mreže su sve – kaže Husam Gamal, vlasnik firme za iznajmljivanje helikoptera “Falkon”.

Stroga pravila koja moraju da se poštuju

Influenseri su neophodan deo njegove reklamne strategije, ali oni često mogu da više koštaju nego što vrede, čak i za Gamalovu firmu koja je pridružnica veće, privatne kompanije u vlasništvu člana kraljevske porodice Abu Dabija. Svaki minut koji njegovi helikopteri stoje na helipedu koštaju kompaniju novca, ali upravo je to trenutak koji influenseri žele da produže. Neki plaćaju isključivo za to.

- Ponekad uopšte ne lete, samo fotografišu – kaže Gamal.

Kad žele da snime duži video, pored kamermana će stajati policajci Dubaja, a često će pregledati njihove memorijske kartice da provere da li snimak predstavlja pozitivnu sliku grada. Gamal se seća italijanskog blogera koji je želeo da snimi sebe kako sedi u “Lamborginiju” na helipadu “Falkona” okružen ženama, kako daje napojnice od 1.000 dolara.

- Obezbeđenje je reklo da to nije dozvoljeno – kaže Gamal.

Takav snimak bi, naime, bio previše seksualan.

Svaki influenser koji prima platu za svoj rad u UAE mora da ima dozvolu. Prema pravilima, moraju ili da plate 3.000 dolara za pojedinačnu dozvolu ili da sarađuju sa influenserskom agencijom. Ako se pravila ne poštuju, platiće visoke kazne. Nacionalno medijsko veće Emirata, koje izdaje dozvole, nije odgovorilo na pitanje da li se to odnosi i na posetioce.

Ono što spada u “platu” može biti siva zona – malo je verovatno da će strani influenseri koji dobiju besplatan boravak u luksuznim hotelima privući pažnju, jer je njihovo prisustvo korisno za Dubai. Ipak, posetioci moraju da poštuju pravila za društvene medije i onlajn sadržaj, uključujući nevređanje nacionalnog jedinstva, kritikovanje politike ili religije UAE ili klevetanje drugih osoba.

Sve za Instagram

Sve što se može videti u Dubaju stvoreno je u tu svrhu – ništa nije prirodno niti slučajno, od glatkih nebodera do veštačkih ostrva koja funkcionišu kao zajednice. Vlasti Dubaja sada svesno grade imajući na umu “Instagram” estetiku. Jedna od gradskih atrakcija, “ram”, zlatni filigranski šuplji pravougaonik koji, gledano iz desnog ugla, uokviruje Burdž Kalifu.

Kafei i restorani širom grada služe hranu stvorenu za onlajn konzumiranje – kapućino sa zlatnim listićem, koktel na tacni koja izgleda kao scena iz “Alise u zemlji čuda”, sve sa suvim ledom, lažnom travom i leptirima od bele čokolade.

Grad, rukovođen estetikom i željom da zaradi, kao da je stvoren za “Instagram” – društvena mreža ima svoje bliskoistočno sedište u Dubaju.

- “Instagram” je platforma koja inspiriše ljude i to je ono što je manifestovano u ovom gradu – ističe šefica za komunikacije Nada Enan.

Podaci Global veb indeksa govore da se generacija Z oslanja na influensere radi informacija skoro isto koliko i na brendove koji oni predstavljaju, dok 69 odsto svih korisnika interneta u UAE koristi “Instagram”, daleko nadmašujući britanskih 53 procenta.

I Saudijska Arabija ušla u trku

Postavka Dubaja kao centra kulture influensera naišla je i na imitacije u susednoj Saudijskoj Arabiji, gde se influenseri koriste da obnove imidž kraljevstva, posebno nakon ubistva novinara Džamala Kašogija 2018. Krajem 2019. dovedene su zvezde društvenih mreža da promovišu zemlju kao turističku destinaciju, a modeli i influenseri pozvani su i na muzički festival u Rijadu u decembru.

Dok je ovakva upotreba influensera donela Saudijskoj Arabiji kritike međunarodne zajednice, oni prekoputa u Dubaiju govore o kraljevstvu kao o “zlatnom rudniku”, netaknutoj teritoriji predodređenoj da postane centar influenserskih kampanja.

Ako Rijad želi da prigrabi luksuzni turizam, finansije i influensersku krunu od Dubaija, malo je verovatno da će ih se emirat lako odreći. Dubai teško da ima naftnih rezervi, već trguje svojim imenom kao poreskim rajem ne bi li privukao međunarodnu trgovinu, te kao mestom na kojem turisti mogu ignorisati konzervativnije mere svojih suseda.

Kako se pandemija kovida širila svetom, Dubai je morao da promeni svoj imidž, ovaj put u onaj bezbedne luke od virusa. Dubai je nametnuo strogi karantin prošlog proleća, a stanovnici su mogli da napuste svoje kuće jednom u tri dana. Dubai je prošle godine doživeo egzodus od 8,4 odsto svoje populacije (uglavnom jeftina radna snaga), dvostruko veći nego bilo gde drugde u Zalivu.

Bonus video:

(Espreso/Blic)