DO KRAJA VEKA MOŽEMO OSTATI BEZ GLEČERA! SVE SE TOPI BRŽE NEGO ŠTO SE OČEKIVALO: Nova studija upozorava

Svetski lednici u planinama tope se brže nego što su naučnici mislili. Od 2015. godine lednici gube gotovo 300 milijardi tona leda godišnje. Ako se ova stopa otapanja nastavi, mnogi glečeri bi mogli da nestanu do sredine 21. veka, pokazuje nova opsežna studija, objavljena u časopisu Nature.

Naučnici iz Kanade, Francuske, Švajcarske i Norveške 20 godina su skupljali satelitske snimke napravljene posebnom kamerom s NASA-inog satelita Tera. Uređaj nazvan ASTER (Advanced Spaceborne Thermal Emission and Reflection Radiometer) ili Napredni svemirski radiometar za toplotnu emisiju i refleksiju, snimio je više od 210.000 lednika širom sveta, fotografišući s dva odvojena sočiva kako bi dobio trodimenzionalni pogled na površinske detalje. Studija je isključila masivne ledene ploče na Grenlandu i Antarktiku, kojima se bave druge naučne ekipe.

Objavljena nova analiza

Nova analiza otkrila je da su od 2000. do 2004. godine lednici gubili 227 milijardi tona leda godišnje. Stopa se od 2015. do 2019. godine povećala na 298 milijardi tona godišnje, što autori studije pripisuju većim temperaturama i padavinama. Otopljena voda kreće se rekama u okeane i predstavlja oko petinu uočenog porasta nivoa mora tokom poslednjih 20 godina.

A problem nije samo porast nivoa mora (iako je i to važno), koji preti stanovnicima obalskih država poput Indonezije, Bangladeša, Paname, Holandije i nekih delova Sjedinjenih Američkih Država. U nekim kopnenim regijama milioni ljudi zavise od topljenja snega zbog čiste vode. U godinama kad nema puno snega, lednici nude rezervni izvor vode. To je posebno važno u delovima Anda, Himalaja i Aljaske.

- Lednici daju obilje hladne vode za mnoge sisteme na celoj planeti. Jednom kad nestanu, više neće biti te mogućnosti, kaže Brian Menunos, profesor nauke o Zemlji na Univerzitetu Severna Britanska Kolumbija i autor nove studije.

Menunos smatra da su prethodne studije otapanja uzimale manja merila u prostoru i u vremenu, što je dovelo do nejasnoća o tome koliko su se lednici zapravo smanjivali. Koristeći detaljne satelitske snimke, dobijene su preciznije procene. Da bi se procesuirali brojevi za svih 211.000 lednika, bilo je potrebno da superračunar na pomenutom Univerzitetu neprekidno radi godinu dana.

Prosefor Džonatan Bamber kaže da analiza pokazuje da će ovakvim trendom neke planinske regije s nižim nadmorskim visinama u potpunosti izgubiti lednike do 2050. godine: "Iako su rezultati i rad impresivni, glavna poruka je prilično tmurna. Lednici su na putu nestanka, s dubokim posledicama na vodene resurse, prirodne opasnosti, porast niova mora, turizam i lokalno preživljavanje".

Smatra se da će neka područja, poput američkih nacionalnih parkova Kaskades i Glasijer, verovatno ostati bez leda do sredine veka.

Voda iz lednika koji se brzo otapaju može izazvati ekološke katastrofe, kao što je bila ona u februaru, kad se otopljeni lednik s Himalaja srušio na severu Indije, izazivajući talas koji je usmrtio 200 ljudi. Iako su vesti loše, stručnjaci su impresionirani količinom podataka prikupljenih sa satelitskih slika kroz 20 godina.

- Mislim da je ovo zapravo fantastično. To je pravi dokaz vrednosti istraživanja kroz vreme. Često ove misije imaju životni vek od pet ili sedam godina. Činjenica da još prikupljaju fantastične podatke jednostavno je fenomenalna. To je omogućilo istraživačima da postignu nešto što nikada pre nije bilo učinjeno, kaže Tom Neuman, šef laboratorije za kriosferne nauke u NASA-inom centru za svemirske letove Godard.

Bonus video:

(Espreso/Index.hr/Wired)