OTIŠLI SMO DA ČESTITAMO PRAZNIK NAJHRABRIJIM LJUDIMA U SRBIJI: Njihova reakcija nas je ODUŠEVILA! (VIDEO)

Četvrti maj. Dan kada uglavnom svi još praznuju, uživaju u porodičnim trenucima i ne misle na posao i vraćanje svakodnevnoj rutini.

Međutim, profesija koja nikada ne spava i ljudi koji su stalno na radnom zadatku su upravo heroji svakoga grada, vatrogasci.

Danas se obeležava Međunarodni dan vatrogasaca i mi smo odlučili da tim povodom odemo do Vatrogasne brigade na Zvezdari i vidimo kako oni provode današnji dan i ima li prostora za malo odmora.

Dočekali su nas veseli, nasmejani momci koji njihov dan ipak proslavljaju radno, ali čini se da im to uopšte ne pada na teško. Nakon što smo im uručili mali znak pažnje, iskoristili smo priliku da sa njima porazgovaramo.

Sišli smo malo u garažu da proverimo opremu. Zvao nas je komandir, rekao nam je da treba da proverimo sa ovim našim razvalnim alatom. Sišli su mlađi i to je to, rekao nam je Marko Gajičić, vatrogasac spasilac.

Zanimalo nas je i kako inače izgleda jedan njihov radni dan te nas je Marko uputio na svog starijeg kolegu, Stefana Gaševića, koji se ovim poslom bavi već 11 godina.

Radni dan počinje prijemom smena. Jedna smena odlazi kući, druga prihvata svoju dužnost. Po prijemu smene se čita raspored. Trenutno radimo tehničko vozilo i to je za intervencije, kad je u pitanju vađenje lica iz saobraćajnih nesreća. Sledeća po redu su navalna vozila, cisterna i slično. Onda se po rasporedu čita ko je na kom vozilu. Kad se ljudi rasporede, svako odlazi do svog vozila, otvaraju se svi boksevi, pregledaju se i pregleda se ispravnost sve opreme, svih agregata, da li imaju gorivo, jesu li ispravni alati i slično. Taj pregled traje oko pola sata i kad se uverimo da je sve spremno, onda možemo da počnemo, objasnio nam je Gašević.

Kako sam kaže, iako je danas neradni dan, kod njih se konstantno vežba.

Kod nas je svaki dan radni dan, mi nemamo praznike. Praznujemo, ali nema opuštanja, iskren je bio Stefan.

Pošto je danas njihov dan, Međunarodni dan vatrogasaca, zamolili smo ove simpatične momke i da nam ispričaju neku zanimljivu anegdotu, ako u ovom poslu i može biti neke anegdote koja nije strašna.

Tokom korone, ljudi nisu izlazili iz kuće jer je bilo zabranjeno i oni koji žive u stanovima su pravili roštilj na terasi i to kreće da dimi. Ljudi ne mogu da znaju da je to zapaljen roštilj i samim tim su stizale prijave. Naravno, čim je više dojava u pitanju, nama je to odmah znak da je nešto veće u pitanju jer je ozbiljna količina dima koja izlazi iz stana. Mi izađemo na teren a tamo nas dočekaju ljudi koji nam mašu sa terase i govore kako roštiljaju, ispričao nam je Stefan.

Osim što su nam mnogo toga ispričali, bili su vrlo ljubazni te su nam i demonstrirali ceo proces koji sledi nakon što dobiju poziv da je negde izbio požar. U nastavku pogledajte kako je naše iznenađenje izgledalo, na koji način su vatrogasci reagovali i, naravno, kako teče postupak nakon dobijanja poziva o potencijalnoj intervenciji.

Osim vatrogasaca spasilaca, fino nas je dočekao i Miloš Majstorović, komandant VSB Beograd. On nam je, na samom početku razgovora, objasnio zbog čega se baš danas obeležava Međunarodni dan vatrogasaca.

Današnji dan je ustanovljen od strane UN pre 22 godine, a sve zahvaljujući tome što su ljudi prepoznali potrebu da se vatrogasci u svetu na jedan dan zajedno okupe i obeleže nešto što je vezano za vatrogasce u Australiji i njih petoricu koji su smrtno stradali u jednom požaru na otvorenom prostoru. Današnji dan vatrogasci Beograda, Srbije i sveta obeležavaju radno, ali u smislu da njihova želja ide u pravcu da naši sugrađani budu pažljiviji, da vode više računa o sebi, da budu preventivno zreliji, sa višom svešću da vatrogasci i na današnji dan i bilo koji drugi, imaju što manje posla. Ako se nekome želi da ima što manje posla, to su vatrogasci, počeo je komandant Majstorović.

Objasnio nam je i da vatrogasci rade u četiri smene.

Pogrešno je razmišljanje naših ljudi koji kažu da su vatrogasci ljudi koji čekaju interevenciju i u tom periodu čekanja su slobodni da se bave drugim aktivnostima. Ceo radni dan vatrogasca, od prijema smene pa do završetka iste je popunjen aktivnostima koje imaju za cilj unapređenje, prvestveno fizičke spreme vatrogasaca, a i uvežbavanja taktičkih nastupa za potencijalne intervencije uz ono što je redovan posao, a to je provera i održavanje sredstava i opreme koju koristimo na intervencijama, da bi to sve bilo 100 odsto sigurno kada dođemo na lice mesta. Tehnika zahteva održavanje i važno je da se adekvatno postupa sa njom."

Bili smo puni pitanja te nas je, između ostalog, zanimalo i koji su preduslovi da bi se neko kandidovao za posao vatrogasca.

Svaki punoletan građanin i oni ispod 30 godina imaju pravo da konkurišu za posao vatrogasca, s tim da ima završenu srednju stručnu spremu tehničkog smera i nakon toga po prijavi, vrši se selekcija. Prvenstveno gledamo zdravstveno stanje kandidata, njihove fizičke sposobnosti, mentalne takođe, što je jako bitno, uz bezbednosne provere da ne dobijamo ljude koji su u nekom delu problematični i ne bi služili ovoj službi na način na koji to od nas sugrađani očekuju. Nakon toga, ljudi dolaze kod nas na obuku koja traje četiri meseca. U tom periodu mi dodatno proverimo sve te ljude, obučimo u osnovama koji je to posao vatrogasca. Ako to sve ispune, polože državni ispit, budu i primljeni u MUP, tj. postanu vatrogasci. Ali, da li su oni postali vatrogasci tog trenutka kad su dobili zaposlenje? Ne, oni će raditi još godinu, dve, tri uz starije kolege da bi mogli biti operativno upotrebljivi. Najjači vatrogasci su između pet i 15 godina staža, pre toga učimo a posle zbog godina polako padamo ali se trudimo da svi zajedno, svako u svom domenu, doprinesemo da ovaj grad bude bezbedniji."

Zanimalo nas je kako izgleda ceo proces kada dođe do intervencije, tj. kada ljudi pozovu da prijave požar.

Za nas je to prosta radnja. Svi vatrogasci spasioci su u obavezi da za 60 sekundi budu spremni, u kamionu i da isti može da izađe iz garaže. Brzina stizanja na lice mesta direktno uslovljava uspešnost naših intervencija. Mi volimo da kažemo - kada brže stignemo, manje ćemo raditi. Primarno je da po dolasku na lice mesta sprečimo veće materijalne štete i ono što je najbitnije od svega, povređivanje. Nažalost, imamo prevelik broj smrtnih slučajeva, ali našim brzim stizanjem postoji mogućnost i verovatnoća da nečiji ljudski život može biti spasen."

Komandant nam je rekao i na koji problem nailaze prilikom odlazaka na teren i nije nimalo naivno. Naime, uslovi u beogradskom saobraćaju su u proteklih 15 godina sve nepovoljniji zbog mnogo većeg broja automobila. Takođe, problem je ponašanje sugrađana kada vide vatrogasno vozilo i ne reaguju.

Sklon sam tome da možda budem i grub i kažem da treba svako da razmišlja da možda taj kamion ide baš kod njega kući, kod tog koji neće da se skloni. Ako budemo na taj način razmišljali, da smo svi bitni i da neko naše ponašanje može u nekom malom delu da pomogne vatrogascima da brže stignu, možda je i taj čovek spasao ljudski život koji je bio ugrožen."

Po smeni radi između 150 i 170 ljudi, u 17 vatrogasno spasilačkih jedinica raspoređenih na celoj teritoriji, što je sasvim dovoljno da, ukoliko dođe do intervencije, mogu da reaguju brzo i spreče da dođe do katastrofe.

Ono što nas je poprilično zabrinulo jeste sam uzrok nastajanja požara, a kako komandant Majstorović kaže, najčešće je glavni krivac upravo ljudski faktor.

Nemar, nepažnja, nehat. Sve je to nešto što uzrokuje požar i kada razgovaramo o uzrocima požara, često se držimo toga da su krive elektroinstalacije, plamen, dimnjak ili nešto treće. Da, sve to jeste uzrok požara ali ko je tome kriv? Pa mi, ljudski faktor."

Prema tome, trudite se da budete odgovorni, da do požara i nesrećnih situacija što manje dolazi. Ukoliko, ne daj bože, do požara ipak dođe, pozovite 193. Važno je brzo reagovati i na vreme obavestiti vatrogasne službe kako bi se sprečile veće katastrofe.

A vatrogascima, na ovaj veliki dan, imamo da poručimo samo jedno. HVALA vam što svakodnevno žrtvujete svoje živote zarad bezbednosti svih građana!

(Espreso)