MALI REAGOVAO NA PETROVIĆEVE IZJAVE: Srbija u doba najveće krize pokazala koliko uspešno vodi javne finansije

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali danas je reagovao na intervju predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića za agenciju Beta i ocenio da njegova ocena da Srbija zaostaje u privrednom rastu nema realno utemeljenje, pošto je naša zemlja jedna od najuspešnijih ekonomija u Evropi, kao i da je pokazala da je otporna na šokove izazvane pandemijom virusa korona. Mali je napomenuo da je opšta karakteristika fiskalanih saveta kao nezavisnih tela širom Evrope prisustvo opreznosti i određene doze konzervativizma u javnim nastupima i analizama, ali da Fiskalni savet Srbije na čelu sa gospodinom Petrovićem već duže vreme u svojim analizama prevazilazi uobičajne okvire konzervativizma, te stavovima, više političkog nego ekonomskog karaktera, pokušava da umanji dostignuća koja Srbija postiže poslednjih godina. „Gotovo po pravilu Fiskalni savet je taj koji redovno potcenjuje stope privrednog rasta Srbije. Podsetimo se samo da je za 2020. godinu Fiskalni savet procenjivao da će pad BDP-a iznositi 3 odsto, dok je Srbija sa padom BDP-a od svega 1 odsto zabeležila jedan od najboljih rezultata u Evropi. Takođe, i za 2021. godinu prvobitna procena rasta Fiskalnog saveta iznosila je 4 odsto, a čak i MMF ima veći projektovani rast od 5 procenata. Pri tome, rezultati iz prvog tromesečja 2021. godine su ohrabrujući, s obzirom da će rast BDP-a biti veći od 1 odsto, iako smo u prvom kvartalu projektovali negativnu stopu rasta (-1,3 odsto), a koji je podrazumevao godišnju putanju BDP-a od 6 procenata. Dakle, netačne su tvrdnje Fiskalnog saveta da podaci s početka 2021. godine idu u prilog projekciji godišnjeg rasta BDP od 4 odsto, već naprotiv, tekući trendovi u svim privrednim sektorima pokazuju da postoji više razloga za optimizam u pogledu revidiranja Vladine projektovane stope rasta BDP-a naviše“, napomenuo je Mali. Ministar je podsetio da se ovakvi rezultati postižu u doba najveće ekonomske krize izazvane pandemijom virusa korona, kada su mnogo jače i razvijenije zemlje imale ogroman pad svojih privrednih aktivnosti. On je naveo da za razliku od pojedinaca iz Srbije, velike međunarodne institucije prepoznaju rezultate odgovorne ekonomske politike koja se vodi. „Prognoze Svetske banke i MMF-a za ovu godinu su da će privredni rast naše zemlje biti 4,5, odnosno 5 odsto. Naša Vlada je optimističnija, jer verujemo u preduzete mere, pa je stoga projektovan rast od 6 procenata. Naime, U drugom kvartalu planiran je rast od 10 odsto, ali smo uvereni da možemo da rastemo 11,5 procenata. Ukoliko to uspemo, a nema razloga da gubimo optimizam, Srbija će se vratiti na stare staze ekonomskog uspeha i imaćemo rast od 6 procenata na kraju godine. To znači da ćemo biti na vrhu Evrope po pitanju uspešnosti naše ekonomije“, objasnio je Mali. Ministar je rekao da su poslednjih par godina stvorene osnove za dalje ubrzanje privrednog rasta, a da udeo investicija u BDP-u konstantno raste. „Nizak nivo javnih investicija je upravo bila jedna od glavnih zamerki Fiskalnog saveta koji je tvrdio da taj nivo treba da iznosi 5 odsto. Taj nivo je dostignut još 2019, a za 2021. godinu udeo javnih investicija bi trebalo da bude rekordnih 7,2 odsto BDP-a. Srednjoročna poređenja sa zemljama CIE su neumesna, budući da su one znatno ranije završile proces tranzicije, a Srbija je dodatno zbog neodgovorne politike prethodne vlasti morala da sprovodi fiskalnu konsolidaciju koja se dodatno odrazila na rast“, istakao je on. Mali je podsetio gospodina Petrovića i da je naša zemlja zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji uspela da četiri godine ima suficit u budžetu, zahvaljujući brojnim uštedama i domaćinskim upravljanjem. „Upravo zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji koja je počela na predlog Aleksandra Vučića, Srbija je uspela da se otrgne iz zagrljaja ekonomske propasti i da se čvrsto pozicionira kao zemlja koja ispred sebe vidi samo put uspeha. Ne nižemo samo sportske uspehe, jer ovo što Srbija danas može nije samo zabava za mase, već je plod ozbiljnog promišljanja i vraćanja na pravi kolosek, odnosno temelje realne ekonomske politike“, naveo je on. Objasnio je da je zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji ekonomija zemlje počela da raste, da je postignuta makroekonomska stabilnost, kao i da je i građanima i privredi država pomogla onda kada je to bilo neophodno, sa čak tri paketa pomoći. „Bez obzira na to što Srbija ide strahovitom brzinom napred, što je u mogućnosti da pomogne i građanima i privredi, to pojedincima smeta. Ali, mi ne odustajemo od naših građana i izgradnje zemlje zarad boljeg sutra. Zato je samo treći paket pomoći građanima i privredi vredan 257 milijardi dinara, što je 4,3 odsto BDP-a. Uključujući prethodna dva paketa pomoći, u vrednosti od 704 milijarde dinara, država je uspela da izdvoji ukupno 17,2 odsto BDP-a“, naveo je Mali. Ministar finansija je dodao da javni dug, bez obzira na planirana davanja, kako za pomoć građanima i privredi i za kapitalne investicije neće premašiti 60 odsto BDP-a. „Ponoviću da je rebalansom budžeta koji je usvojen predviđeno dodatnih 88 milijardi dinara za nove investicije i nastavak velikih kapitalnih projekata. Do nove godine radićemo čak osam auto-puteva, a predviđena su i značajna ulaganja za izgradnju i rekonstrukciju kliničkih centara i bolnica. Setite se da smo prošle godine uspeli da u rekordnom roku izgradimo dve kovid bolnice, a ove godine gradimo jednu u Novom Sadu. Sve ovo nas i te kako izdvaja od ostalih u pozitivnom smislu i taj uspeh, da usred pandemije uspevamo da odolevamo ekonomskim pritiscima, odnosno održavamo privredu i istovremeno gradimo zemlju, ulažemo u zdravstveni sistem, sasvim sigurno nas vodi napred. Uz vakcinaciju, a podsetiću i da smo među najboljima u svetu po tom pitanju, vrlo brzo ćemo se otrgnuti iz nemilosti u koju nas je pandemija virusa korona uvukla i otvorićemo našu ekonomiju“, naveo je on i dodao da Srbija ipak nije usamljeno ostrvo, te da u velikoj meri ekonomija zavisi i od otvaranja drugih država, ali da ni po tom pitanju ne treba gubiti optimizam. Mali je zaključio da je Srbija u nevolji pokazala koliko uspešno vodi javne finansije, izdvajajući ogroman novac kako bi održala privredu, čuvajući radna mesta i pomažući građane.

(Espreso)