KNELETOV UTICAJ NA SRPSKU KULTURU SE OSETI I DAN DANAS: Toliko godina je prošlo, a POSLEDICE SU I DALJE TU

Ovaj mladi Voždovanin bio začetnik dizelaštva i sada već čuvenog upasivanja dukseva i trenerki u farmerke, i na kraju sesve to dobro zategne kaišem, prvenstvenom onim metalnim.

Prvi put je to uradio da bi se videla marka farmerki i skup kaiš, a kasnije je video da ovakav stil ima i praktičnu upotrebu zbog držanja pištolja kako ne bi ispao prilikom trčanja. Neki mršaviji su nosili po nekoliko trenerki na sebi da bi delovao krupnije. Obavezni dodatni detalji stajlinga bili su pejdžer i pederuša. Naravno, uz ovakav stil oblačenja, išlo je šišanje na kratko (čitaj obrijano). Tu je bila čuvena frizura "dizelka", a nosila se i „tarzanka“" i „italijanka“.

Mobilni kao raritet

Obrijana glava, debeli zlatni lanci oko vrata i „er maks“ („kec“ ili „dvojka“) patike bili su neizostavni elementi pripadnika ove kulture. Svoje bogatstvo dizelaši su demonstrirali nošenjem upadljivog nakita, satova, uglavnom zlatne boje, kao i posedovanjem mobilnog telefona, koji je u to vreme bio retkost. Ukratko, dizelaškim stilom vladalo je pravilo 4P: pajero - pejdžer - pištolj - plavuša.

Sa druge strane, devojke dizelašice, poznate i kao sponzoruše, predstavljale su se pre svega kao seksualni objekti, zbog čega je isticanje ženskih atributa provokativnom odećom stavljeno u prvi plan, pored jake šminke, cipela sa visokom štiklom i takozvanog plastičnog izgleda. Ovakav stil osuđivan je kao džiberski od strane manjine koje se borila protiv najezde dizelaša.

Iako se smatra potkulturom, dizelaški pokret devedesetih godina nije predstavljao nikakav vid bunta ili različitosti. Štaviše, smatrao se za mejnstrim, nasuprot padavičarima, koji su slušali uglavnom rok, imali posebna mesta za izlaženje i borili se da makar u svojim krugovima očuvaju koliko-toliko ispravne vrednosti.

Turbo-folkeri

Dizelaška potkultura nije inicirana samo kriminalom, već i turbo-folkom, novim muzičkim stilom u vidu mešavine tradicionalnog srpskog folka i euro densa, koji je veoma brzo stekao popularnost. Poznate ličnosti su svojom muzikom i životom promovisale luksuz, konzumiranje narkotika, firmiranu odeću i skupa kola - život kakvom su mladi masovno težili.

Estrada, podržana od strane političara, preko noći je dobila jednu od vodećih uloga u društvu. Novokomponovana muzika oslikavala je stereotipe o vezi između plastične lepotice i kriminalca, banalizujući emocije i izražavajući fascinaciju novcem i oružjem. Upotreba specifičnog slenga i negovanje gangsterske estetike doprinela je cilju: mase su prihvatile šund, a pesme Mileta Kitića, Ace Lukasa, Dragane Mirković, Svetlane Ražnatović i mnogih drugih bile su najpopularnije u beogradskim diskotekama.

Bonus video:

(Espreso/Novosti.rs)