PRAZNIK
SUTRA JE VELIKI PETAK, NAJTUŽNIJI HRIŠĆANSKI PRAZNIK! Da li znate baš sve običaje koje treba ispuniti?
Prema verovanju, na ovaj dan rimski prokurator Pontije Pilat osudio Isusa Hristosa na razapinjanje na krstu. Tog je dana Isus odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe i razapet na Golgoti, gde je umro. Dok je gledao šta vojnici i narod rade s njegovim životom, rekao je samo kratko: "Oprosti im Bože, jer ne znaju šta rade".
Veliki petak smatra se najtužnijim danom hrišćanstva, jer je tog dana Isus Hristos osuđen i razapet na Golgoti. Običaj je da se na ovaj dan farbaju uskršnja jaja i to najčešće crvenom bojom, jer je ona simbol Hristove krvi.
Prema verovanju, na ovaj dan rimski prokurator Pontije Pilat osudio Isusa Hristosa na razapinjanje na krstu. Tog je dana Isus odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe i razapet na Golgoti, gde je umro. Dok je gledao šta vojnici i narod rade s njegovim životom, rekao je samo kratko: "Oprosti im Bože, jer ne znaju šta rade".
Veliki petak se zbog toga smatra najtužnijim danom hrišćanstva. Ne služi se liturgija, posti se, jede se samo suvi hleb i pije voda. Verovanje u narodu je da se na ovaj dan ne jede kopriva, ali ni riba. Svaki Srbin će ispoštovati ovaj veliki praznik postom i molitvom.
Prema običaju se farbaju uskršnja jaja, a budući da crvena boja simbolizuje Hristovu krv, upravo ona se najčešće upotrebljava. Prvo ofarbano jaje se naziva Čuvarkuća, boji se u crvenu boju i ostavlja na izdvojeno mesto godinu dana, da čuva kuću. Ovaj dan se u kućama ne loži vatra i ne mesi se hleb. Ne rade se kućni, ni poslovi u polju. Na Veliki petak prema narodnom verovanju, kako bi sačuvale zdravlje porodice žene ne smeju da se bave ručnim radovima, pletu, šiju, niti valja da kuvaju. Taj dan je rezervisan za mir, tugovanje, molitvu i farbanje jaja.
Na Veliki petak se takođe i ne veseli, ne peva, a od Velikog četvrtka do Uskrsa - nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer ona u pravoslavnoj crkvi znače radost, pa se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.
Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena.
Srpska pravoslavna crkva obeležava Uskrs u nedelju 02. maja. Verski praznik praznuje se u našoj zemlji od Velikog petka do drugog dana Uskrsa, pa su neradni dani od petka 30. aprila do utorka 04. maja.
Bonus video:
(Espreso/Kurir)