U NAJTEŽIM ŽIVOTNIM TRENUCIMA OSMEH GA NIJE NAPUŠTAO: Pevač je imao težački život,morao da čuva OVCE za litar mleka

Uvek veseo i nasmejan, legendarni Era Ojdanić ugostio je ekipu Objektiva u svom domu kako bi nam pokazao kako se kod pravog srpskog domaćina proslavlja najveći hrišćanski praznik.

Iako tokom svog detinjstva nije imao priliku da na dostojan način proslavi Vaskrs, jer su se njegovi roditelji borili za golu egzistenciju, uspeo je da uz veliko odricanje ostvari svoj dečački san i sagradi kuću u kojoj i dan-danas živi.

Za Erinu porodicu su 1951. i 1952. godina bile najteže.

– Nije bilo hleba, samo krompira, sira i kajmaka, a krompir, ako ga staviš na neko toplije mesto, propadne, tako da smo ga čuvali ispod trapa. Iskopa se zemlja, stavi se slama, stavi se onda krompir na slamu i onda se zatrpa zemljom. Na dnu se ostavi prostor gde može ruka da se zavuče da se uzme krompir. Tada nismo imali ni masti, jer nismo držali svinje. Imali smo ovaca i goveda, tako je da pokojna baba Božana pravila skorup, sir i pečeni krompir, pa udri – objašnjava Ojdanić, koji nam je takođe otkrio da je posle škole morao da ide na posao – bio je sluga jednoj bogatoj porodici.

– Radio sam kod familije Jeremić. U to vreme su imali kafanu i bili su mnogo bogati. Sva njihova deca školovala su se za inženjere, a to je u ono vreme bila titula kao danas doktor nauka. Ja sam pre podne išao u školu kod učitelja Radmila Spasojevića, pravog zlikovca, koji me je šibao jer sam pevao „masne” pesme, a po podne sam čuvao ovce i goveda po zimi, kiši i snegu. Mama je išla u nadnicu da nešto zaradi, a ja sam za svoj rad dobijao litar mleka i, ako se nekad zalomi, poneko jaje. Majka je išla 20 kilometara u drugo selo da bi jednoj baki prodavala jaja, kako bi dobila 10 jaja da ima da mi isprži – prisetio se Era, koji, zahvaljujući svom radu, danas živi u izobilju.

(Espreso /Objektiv)