POTRESNO
OTIŠAO NA VEČNI POČINAK ZBOG VELIKE TUGE! Legendarni pevač je doživeo DVE UŽASNE TRAGEDIJE, nikada se nije OPORAVIO
Bio je uspešan, a onda...
Bosanski pevač Muhamed Mujkanović preminuo je 2015. godine, a mnogi i sada misle da je na večni počinak otišao zbog prevelike tuge.
Muhamed je preminuo od moždanog udara u 74. godini, a neposredno pre toga su mu preminula oba sina, zbog čega mnogi smatraju da mu je srce prepuklo od bola.
Naime, Muhamed, koji je bio prvi glas Bosne, odrastao je u šesetočlanoj porodici, a uz braću i sestre uvek je pevušio. Kao detetu bila mu je predviđena blistava pevačka budućnost. Svoj glas i talenat pokazivao je u školskim i amaterskim takmičenjima mladih pevača. Pokupio je sve nagrade. U tuzlanskom preduzeću „Solana“ gde je počeo da radi kao hemijski tehničar, učlanio se u radnički KUD i tu aktivno delovao.
A onda se desilo značajno amatersko takmičenje pevača pod nazivom „Tražimo nove zvijezde“ koje se dešavalo kroz deset gradova, sa finalima u Sarajevu. Na svim pojedinačnim kao i na finalnom nastupu Muhamed je pobedio. Sa titulom najtalentovanijeg mladog pevača dobija priliku da snima arhivske snimke za Radio Sarajevo i ploču. Te 1969. godine predstavio se na festivalu jugoslovenske narodne muzike „Ilidža“ sa pesmom „Proklet da je život celi“. Zbog naziva ove pesme mnogi misle da je urekao svoju sudbinu i promenio joj tok, tako da ona postane tragična…
Karijera ovog tipičnog sevdalije usko je vezana za Radio Sarajevo. Voleo je i negovao pesme duge tradicije, pesme koje su nastale u narodu, a koje je snimio za arhiv. Njih više od tri stotine. Negovao ih je i čuvao od zaborava prepoznatljivim glasom i toplom bojom.
Muzikom potisnuo tugu za sinovima
Najveća vrednost i svetinja u životu Muhamedu je bila njegova porodica. Sinovi Damir i Igor i supruga Biljana. Kada je pomislio da je na najbolji način iskoristio život, ostvario skladnu i uspešnu porodicu, desio mu se najteži i najbolniji događaj u životu. Izgubio je sina Damira, inženjera i uspešnog mladog čoveka koji je stradao u saobraćajnoj nesreći. Skrhanog od bola nedugo zatim dočekala ga je naredna tužna vest. Popularni pevač ostao je tada i bez sina Igora, inženjera, sportiste, rukometaša koji je preminuo na kondicionom treningu. Mnogi su tada pričali da nije preboleo bratovljevu smrt za koga je bio neopisivo vezan.
Muhamedov život bio je polomljen. Najvažnija životna ravnoteža je nestala. Međutim, on je svojom prirodnom sposobnošću i snagom pokrenuo sebe ne pristavši na beznadežnost. Ostao je veran svojoj muzici, jer muzikom je potisnuo tugu duboko u sebe.
Muhamed nam je pružio svojom pesmom uživanje u prelepom glasu i divnoj muzici. Pesme „Emina u majke jedina“ inače pobednička pesma sa Ilidžanskog festivala 1983, „Mita stari“, „Tugo moja ima li ti lijeka“, „Dvije rane“, „Grli me, ljubi me“, „Nemoj ti mene žaliti“… samo su neke od velikog opusa koje je iza sebe ostavio.
(Espreso/Objektiv)