UŽAS: Sin držao majku zaključanu u sobi bez grejanja, IZGLADNELU i bez tečnosti, oglasila se ŽELJKA BARIĆ

Često smo svedoci nekih porodičnih priča gde starii ljudi veoma retko žele da prijave počinioca nasilja unutar porodice, jer se stide porodične situacije zbog svojih „dostojanstvenih“ godina. Oni to doživljavaju sa svojim stidom i neuspehom.

Sin je majku držao zaključanu u sobi bez grejanja, uglavnom izgladnelu i bez tečnosti. Dozvolio bi joj da se pere u hladnoj vodi jednom mesečno. Bila je iscrpljena i, rekla je, vrlo tužna.

Međutim, tokom jednog takvog „kupanja“ pozvala je hitnu pomoć ... Ovo nije uvodna priča holivudskog horor filma. Ovo je hrvatska stvarnost, život strane porodice koja je imala sretan kraj.

Majka je ovim pozivom spašena, a uz pomoć Doma za decu i odrasle žrtve nasilja u porodici Duga Zagreb, starice su mogle da žive novi život na toplom, suvom mestu, uz adekvatnu negu. Starije ljude retko podstiču da prijave bilo kakvu zloupotrebu, ali u Dugom domu su svesni da takvih slučajeva ima mnogo više nego što statistika kaže. Zbog toga su u projektu Centar za integraciju usmerili SOS liniju 0800 88 98 za pomoć žrtvama porodičnog nasilja sa naglaskom na starije osobe.

Decenijama su zlostavljani - Kada govorimo o nasilju nad starijima, moramo biti svesni da žrtve nekada nisu imale priliku za zaštitu koju imaju danas. Veoma je važno da zovu, da znaju da nisu sami i da za sve postoji rešenje. U našem centru se svakog dana od 8.30 do 11.30 na telefon javlja profesionalna osoba. Sa njom mogu da podelim ono što se niko ne usuđuje ili se ne stidi da kaže, a mogu i lično da dođem jer imamo sve preduslove za poštovanje epidemioloških mera. Oni takođe mogu dobiti zaštitu i pravni savet od nas. Upućujemo ih šta i kako to treba učiniti jer niko ne sme i ne sme da trpi nasilje - kaže mr. sc. Željka Barić, direktorka Doma Duga.

Ima dugogodišnje iskustvo u radu sa najranjivijim članovima našeg društva, a ono što primećuje kao ponavljajući obrazac je da se stariji ljudi koji su decenijama trpeli zlostavljanje šale sa ovom strahotom i prihvataju je kao nešto što „zaslužuju“.

- Većina njih ne želi da se obrati stručnjacima jer ih je sramota, jer misle da su ionako na kraju života, pa nema smisla da se bore i jer ne znaju za drugačiju vezu. Ljubav ne znači nasilje već poštovanje i snažnu emociju kojoj je u pozadini hemija i koja ljude drži u toj vezi. I svako ima pravo na poštovanje u ovom odnosu - kaže g. sc. Barić.

Situacija sa zlostavljanjem starih je ozbiljna.

- Mnogo je razloga zbog kojih je zlostavljanje starijih tek nedavno prepoznato kao društveni fenomen. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, svakog meseca u svetu 1 od 10 starijih osoba doživljava zlostavljanje, a prijavljuje se samo 1 od 14 slučajeva zlostavljanja starijih - dodaje direktor.

Stariji se dodatno nerado prijavljuju počinioca nasilja jer se srame porodične situacije zbog ‘dostojanstvenih’ godina i uopšte ne žive dostojanstveno. To doživljavaju sa svojim stidom i neuspehom, posebno ako je počinilac nasilja dete, unuk, a zatim brat, sestra, supružnik, objasnio je mr. sc. Željka Barić.

Istraživanje provedeno u gradu Zagrebu na osobama od 65 do 97 godina pokazalo je da je 61,1 posto ispitanika barem jednom u posljednjih godinu dana doživjelo barem jedan oblik nasilja u porodici. Ispitivani su mnogo pre pandemije, a s obzirom na zatvaranja i specifičnu situaciju u kojoj živimo zbog koronavirusa, dokazano je da je porodično nasilje u porastu.

- Nasilje nad starima obično se dešava u porodičnoj kući. Postoji nekoliko vrsta nasilja koje treba prepoznati. Kod starijih je to najčešće namerno zanemarivanje i nepažnja, koja im sistematski oduzima osnovne životne uslove i negu koja im je potrebna. Često čujemo kako nam žrtve kažu da kada ukućani zatraže lijek jer to ne mogu sami, kažu „Uradit ću to kasnije“, „Evo me“ i tako dalje, što izgleda benigno, ali ako ne mogu sami, a vi ignorišete njihove potrebe, to je deo vršenja nasilja - kaže mr. sc Barić.

Počinioci su najčešće deca, rođaci i unuci

Pored zanemarivanja, nasilje se smatra psihološkim, finansijskim, fizičkim i seksualnim zlostavljanjem, a starije osobe doživljavaju sve oblike.

- Stariji ljudi će retko spominjati seksualno zlostavljanje jer posle mnogo godina braka smatraju da je ova veza njihova dužnost i krive sebe jer su sami ‘izabrali’ partnera. Pored partnera, nažalost, seksualno nasilje može počiniti i drugi član porodice ili neko blizak porodici. Bez obzira na starost, žrtve moraju znati da ako ne žele takvu vezu, nema razloga zašto bi je imale. Ovde nema dužnosti - ističe g. sc. Barić.

Objasnila je i da su u Hrvatskoj žene starije od 75 godina najčešće izložene psihofizičkom nasilju, a počinilac su najčešće odrasla deca, rođaci i unuci.

- Neke porodice su sklonije nasilju jer je to naučeno ponašanje iz generacije u generaciju. U većini slučajeva žene su psihički zlostavljači, a muškarci fizički, dok su u seksualnom zlostavljanju počinioci najčešće muškarci. Statistika pokazuje da su nasilnici u proseku stari od 30 do 65 godina, a žrtve su najčešće od 25 do 55 godina - dodaje direktor Doma Duga.

Problem je u tome što je žrtvama teško da se odluče za najvažniji korak i okrenu se sebi. Oni troše energiju da bi „zadovoljili“ potrebe nasilnika.

Stariji se dodatno nerado prijavljuju počinioca nasilja jer se srame porodične situacije zbog ‘dostojanstvenih’ godina i uopšte ne žive dostojanstveno. To doživljavaju sa svojim stidom i neuspehom, posebno ako je počinilac nasilja dete, unuk, a zatim brat, sestra, supružnik, objasnio je mr. sc. Željka Barić.

Istraživanje provedeno u gradu Zagrebu na osobama od 65 do 97 godina pokazalo je da je 61,1 posto ispitanika barem jednom u posljednjih godinu dana doživjelo barem jedan oblik nasilja u porodici. Ispitivani su mnogo pre pandemije, a s obzirom na zatvaranja i specifičnu situaciju u kojoj živimo zbog koronavirusa, dokazano je da je porodično nasilje u porastu.

- Nasilje nad starima obično se dešava u porodičnoj kući. Postoji nekoliko vrsta nasilja koje treba prepoznati. Kod starijih je to najčešće namerno zanemarivanje i nepažnja, koja im sistematski oduzima osnovne životne uslove i negu koja im je potrebna. Često čujemo kako nam žrtve kažu da kada ukućani zatraže lijek jer to ne mogu sami, kažu „Uradit ću to kasnije“, „Evo me“ i tako dalje, što izgleda benigno, ali ako ne mogu sami, a vi ignorišete njihove potrebe, to je deo vršenja nasilja - kaže mr. sc Barić.

Doživljavaju sve oblike nasilja

Osim zanemarivanja, nasiljem se smatra psihičko, financijsko zlostavljanje, tjelesno i seksualno zlostavljanje, a sve oblike doživljavaju i stariji.

- Najređe će stariji ljudi spominjati seksualno zlostavljanje jer nakon mnogo godina u braku smatraju da je taj odnos njihova dužnost i krive se jer su ‘su sami’ izabrali partnera. Uz partnera, nažalost, seksualno nasilje može činiti i drugi član obitelji ili netko blizak obitelji. Bez obzira na dob, žrtve moraju znati da, ako ne žele takav odnos, nema toga zbog čega ga trebaju imati. Nema tu dužnosti - ističe mr. sc. Barić.

Objasnila je i da su u Hrvatskoj žene iznad 75 godina najčešće izložene psiho-fizičkom nasilju, a nasilnicu su najčešće odrasla deca, rođaci i unuci.

- Neke porodice sklonije su nasilju jer je to naučeno ponašanje iz generacije u generaciju. U većini slučajeva žene su psihički zlostavljači, a muški fizički zlostavljači, dok su kod seksualnog zlostavljanja najčešće počinitelji muškarci. Statistike pokazuju da su zlostavljači prosečno stari od 30 do 65 godina, a žrtve su najčešće starije od 25 do 55 godina - dodaje ravnateljica Doma Duga.

Problem je što se žrtve teško odlučuju učiniti najvažniji korak i okrenuti se sebi. Troše energiju da “zadovolje” potrebe zlostavljača.

(Espreso/24sata)