POTRESNO
NADA JE IMALA SAMO 6 GODINA KADA JE SPOZNALA PAKAO JASENOVCA: ''Sećam se kako je ONAJ GAD LJUBO MILOŠ ubio ženu''
Šestogodišnja devojčica tražila je od majke da kuću napusti u novoj haljinici koju joj je sašila za Vrbicu
Osamdesetšestogodišnja Nada Jurišić iz Šapca rano detinjstvo provela je u logoru u Jasenovcu. U ovo vreme 1942. godine napustila je roditeljski dom u Bosanskoj Dubici, da bi se godinu dana kasnije, zauvek rastala sa majkom. Film "Dara iz Jasenovca" doživela je kao potresno podsećanje na ono što je preživela.
Očekivali smo da će jednom doći po nas, jer smo živeli blizu Kozare, ali nismo imali kuda, ispričala nam je Nada Jurišić, koja se jasno seća te noći kada su je ljudi u crnom sa bratom i majkom odveli u logor, piše portal Radio televizije Srbije.
Šestogodišnja devojčica tražila je od majke da kuću napusti u novoj haljinici koju joj je sašila za Vrbicu.
Pamti vagon za stoku u koji su ugurani, šišanje do glave, majku koja je osedela za jednu noć i ubijanje ljudi, posebno žene koja je prva stradala.
"Ona je sakrila 500 kuna u opanak i preda mnom i pred mojim bratom ju je ubio onaj Ljubo Miloš, onaj, poznati gad. Oni su nam davali neprosejano kukuruzno brašno, onako samo zameteno. Možete zamisliti kako je to sve za nas bilo stravično, umiralo se samo tako. Onda je majka rekla da to tek malo uzmemo, a da je najbolje da iz onog zdenca, da pijemo tu vodu, ja mislim da nas je ta voda spasla, mi smo jako puno pili vode, a nismo jeli ništa", seća se Nada Jurišić.
Glad je, kaže, bila lakša od pucnja pištolja na koji se često trzala. Gledala je i kako leševe posipaju krečom, preležala krijući male boginje. Pamti zločine, ali i veliku solidarnost.
"Majka se nadala da će oni nas vratiti i da ćemo mi nekako moći da se dočepamo slobode i Dubice naše, međutim oni nas ponovo strpaju u Staru Gradišku i posle toga nas razdvoje od majke, to je bilo najtragičnije", priča Nada.
Majka nije mogla psihički da podnese odvajanje od dece, a onda su je ubili. Na sreću, iz kolone za drugi logor, spasla ih je snaha iz Lipovljana.
Detinjstvo je potom provela menjajući adrese kod rodbine i u izbegličkim domovima. I pored vrtloga užasa, otkrila nam je kako je uspela da završi ekonomiju, zasnuje porodicu i očuva mentalno zdravlje.
"Mislim da je to bio jedan dobar brak i dobri ljudi oko mene, pogotovo Baća, on je taj najzaslužniji, on nikada meni nije uputio ružnu reč", ističe Nada u razgovoru za RTS.
Sa čuvenim fudbalerom Mačve, Baćom Jurišićem, živela je više od 60 godina.
U malom stanu punom uspomena sve odiše toplinom. Svedočenje nam je darovala da mladi dožive susret sa istorijom i kaže da nikoga ne mrzi, verujući da je dobro jače od svega.
(Espreso / Blic)