NIŠTA OD ZAJEDNIČKE KOMEMORACIJE U JASENOVCU: Osim epidemiološkog postoji još jedan KLJUČAN RAZLOG!

U Jasenovcu sutra neće biti zajedničke državne komemoracije za žrtve tamošnjeg ustaškog logora iz Drugog svetskog rata zbog narušenih odnosa predsednika Zorana Milanovića i premijera Andreja Plenkovića, ali i epidemioloških razloga. Zbog izostanka zajedničkog državnog odavanja pošte žrtvama, predstavnici naroda žrtava, Srba, Jevreja i Roma, kao i antifašista sutra će vence položiti odvojeno.

Prema najavama, vence podno spomenika Kameni cvet će u devet časova položiti predstavnici Vlade na čelu s premijerom Andrejom Plenkovićem, a u 10 časova to će učiniti predstavnici Sabora koje će predvoditi predsednik Gordan Jandroković.

Iz kabineta predsednika Zorana Milanovića rekli su da nisu dobili odgovor iz Vlade i Sabora na poziv predsednika za zajedničku komemoraciju za žrtve ustaškog logora, pa će predsednik sa svojom delegacijom položiti vence u 11 časova.

Premijer Andrej Plenković iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) juče je odbacio mogućnost zajedničke komemoracije s predsednikom države koji dolazi iz opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) rekavši da "nema glumljenja".

- Mi nismo pokrenuli 'životinjsku farmu' u Hrvatskoj, nismo pokrenuli uvrede, nismo pokrenuli niz drugih aktivnosti koje su ispod svakog nivoa, i nema prostora za glumljene, da bude svima jasno, izjavio je Plenković novinarima u Rijeci.

Uz to će, kako je rekao, komemoracija u organizaciji Spomen područja Jasenovac biti organizovana u skladu s epidemiološkim okvirom, delegacije će sukcesivno polagati vence.

Odnosi predsednika države i premijera već dugo su narušeni, a njih dvojica često javno, putem medija, razmenjuju oštre izjave. Njih dvojica već neko vreme ne idu zajedno na događaje na kojima se očekuje jedinstveno učešće državnog vrha.

Zbog izostanka zajedničke državne delegacije, predstavnici naroda žrtava ustaškog logora i antifašista dogovorili su da će položiti vence u 12 časova. U njihovoj delegaciji biće predsednik Srpskog narodnog veća i Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac, predsednik Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj Ognjen Kraus, predstavnik Roma Veljko Kajtazi i predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Franjo Habulin.

Zbog korona krize, drugu godinu za redom neće biti ni prigodnog komemorativnog programa.

Prošle godine, u prvoj godini predsedničkog mandata Zorana Milanovića, posle višegodišnjeg prekida, održana je jedinstvena komemoracija na kojoj je učestvovao kompletan državni vrh. Uz njih su bili i predstavnici naroda žrtava i antifašista.

Pre toga su od 2014. predstavnici Srpskog narodnog veća, Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj i Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske bojkotovali državne komemoracije i održavali svoje, zbog, kako su isticali, revitalizacije ustaštva i revidiranju istorije Drugog svetskog rata.

Bojkot je počeo u vreme desničarske Vlade premijera Tihomira Oreškovića, koju je predvodila Hrvatska demokratske zajednica (HDZ) na čelu s Tomislavom Karamarkom, ali je on neko vreme nastavljen i po dolasku politički umerenijeg Andreja Plenkovića na čelo HDZ i Vlade.

Podelama je doprinela i tadašnja predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović (HDZ) koja, za razliku od svojih prethodnika na toj poziciji, nije učestvovala na državnim komemoracijama, već je tamo odlazila sama, o čemu bi naknadno obaveštavala javnost.

Komemoracija u Jasenovcu posvećena je obeležavanju 22. aprila 1945. i proboju 600 logoraša, od kojih je preživelo njih oko 100.

Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.

U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.

Do sada su poznata imena 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Medju stradalima bilo je više od 20.000 dece.

Bonus video:

(Espreso/Beta)