KAKO SE OBRAČUNAVA ZARADA TOKOM KARANTINA I KO PROVERAVA ZAPOSLENE? Stručnjaci objasnili ceo postupak!

Mnogim zaposlenima nije jasno kako se računa zarada za vreme izolacije nakon zaražavanja korona virusom.

Takođe, ima i onih koji mogućnost da ostanu kod kuće zloupotrebljavaju. Ko to proverava?

Na ova pitanja je odgovarala na TV Prvoj Vesnu Latinović iz RFZO, a prenosi b92.

Pitanje nadležnosti

Na pitanje ko je nadležan da utvrdi da je osoba zbog zdravstvenih razloga sprečena da ide na posao Vesna Latinović je odgovorila da je to dužnost najpre izabranog lekara:

- On to utvrđuje na osnovu neposrednog pregleda. Samo je pitanje razloga bolovanja. Ako je u pitanju bolest, na primer korona, bolovanje utvrđuje izabrani lekar, ginekolog ili pedijatar u slučaju nege deteta.

Ona je rekla da je u 2020. godini je bilo oko 140.000 lica koja su bila na bolovanju, što je oko 20.000 više nego u 2019. ali da su provere češće.

- Ipak, provere bolovanja od strane poslodavaca koji iniciraju taj postupak, su znatno veće, tako da su zloupotrebe svedene na minimum.

Izabrani lekari su ti koji u startu sprečavaju zloupotrebe zbog toga što u izolaciju zbog korone može da ide samo neko ko se smatra kontaktom, odnosno ko je potrebno da bude u izolaciji, a oboleli, kao i za sve druge bolesti, samo oni koji imaju simptome odnosno dijagnostifikovano oboljenje.

Izjednačavanje privatnika i državnih lekara

Na pitanje da li se u obzir uzimaju i izveštaji privatnih lekara, Latinović odgovara potvrdno.

- To već godinama funkcioniše.

Dakle, priznaje se izveštaj specijaliste i iz privatne i iz državne zdravstvene ustanove.

Najčešće bolesti građana Srbije

Latinović je rekla kako podaci Fonda za zdravtsveno osiguranje poslednjih nekoliko godina pokazuju da su prvi razlog bolovanja povrede, ako se izuzmu trudnice koje su na bolovanju zbog održavanja trudnoće. Osim toga, tu su i tumori, dok korona još nije uzela primat kao razlog bolovanja.

- To su, dakle, povrede, bolesti koštano-mišićnog sistema. Takođe, to su tumori, bolesti sistema krvotoka i duševni poremećaji i poremećaji ponašanja. Zarazne bolesti, i pored korone, nisu toliko uzele primat u tim bolovanjima, pritom pričamo o bolovanjima koji traju duže od 30 dana", objašnjava Latinović.

Sedam odsto osiguranika RFZO koji može da ide na bolovanje koristi ta bolovanja duža od 30 dana.

Iznos naknade za bolovanje

Mnoge u Srbiji zanima iznos nadoknade koji se dobija za vreme i posle zaražavanja korona virusom. Vesna Latinović razjašnjava ovu dilemu.

- Sa stanovišta zdravstvenog osiguranja, tretira se isto kao i bilo koja druga bolest. Znači, naknada zarade je 65 odsto od osnova. Ali, na osnovu preporuke Vlade Republike Srbije, veliki broj poslodavaca je izmenio svoje opšte akte i na taj način svojim zaposlenima omogućio bolovanje od 100 odsto.

Ona je objasnila kako to funkcioniše:

- To u praksi znači da prvih 30 dana bolovanja, poslodavac plaća 100 odsto. Od 31. dana Fond plaća 65 odsto, a poslodavac dodaje razliku od 35 odsto.

(Espreso/B92)