SAVREMENI ŽIVOT NAS GURA U DEPRESIJU I SAMOUBISTVO: STRUČNJACI savetuju kako se IZBORITI s PROBLEMIMA i BESPARICOM

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2017. godine, u Srbiji od depresije pati 419.302 ljudi, odnosno oko 5 odsto ukupne populacije. Iako je reč o bolesti koja se u većini slučajeva uspešno leči, depresija u svetu godišnje uzme 800.000 života. To znači da svakih 40 sekundi jedna osoba izvrši samoubistvo.

Procene nadležnih u Srbiji govore da se svake godine ubije oko 1.300 ljudi, što našu državu svrstava na 13. mesto u Evropi.

Čak 350.000 ljudi u Srbiji boluje od depresije, pokazalo je istraživanje Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" iz 2016. godine.

Ova bolest najučestalija je u našoj zemlji posle karcinoma i kardiovaskularnih oboljenja, a statistika pokazuje da daleko više pogađa žene nego muškarce.

Razlog za porast obolelih od depresije, smatraju stručnjaci, jesu loša ekonomska situacija, nezadovoljstvo poslom, višak obaveza i stresa, kao i izneverene ambicije na poslovnom i emotivnom planu.

Jučerašnji slučajevi, kada su u jednom danu ruku na sebe digla čak tri muškarca i jedna tinejdžerka samo nam potvrđuje tezu koju psihijatri zastupaju već godinama da je depresija najveća pošast modernog doba, koja ljude "kosi" više nego infarkt i karcinom, a još smo daleko od adekvatne prevencije.

- Izgledalo je kao grip, osećao sam se slabo i nisam imao apetit. Plašio sam se svega, a nisam znao od čega. Znao sam samo da ne mogu da odem na posao i izborim se sa svakodnevicom. Jednostavno nisam mogao - ispričao je čovek koji se dugo vremena borio sa depresijom. - Premor? Depresija? Nisu mi padali na pamet. Posao mi je uvek, i pored opterećenja, bio zadovoljstvo. Počeo sam da posećujem razne lekare! Mislio sam da bolujem od neke teške bolesti. Imam leukemiju, mislio sam, i na tumor na mozgu. Stalno sam išao na preglede. U međuvremenu ni doktor me više nije shvatao ozbiljno. Svako jutro sam imao napade straha i panike. Uveče sam se osećao bolje i uskoro sam imao samo jedan cilj, da nekako utrošim vreme do večeri. Prepodne sam redovno imao napade panike. Prijatelji su provodili vreme sa mnom jer nisam podnosio da ostanem sam - zaključio je.

Psihijatar i profesor Jovan Marić kaže da je kod nas, mada i u većem delu sveta, jedan od najvećih krivaca za depresiju materijalni i egzistencijalni momenat:

- Nametnut nam je sistem vrednosti da ste uspešni ako imate dovoljno novca da bi kupili dovoljno skupih predmeta. To je, nažalost, merilo uspešnosti. Ja sam još pre 20, 30 godina govorio da nas melje Njegovo veličanstvo mister Dolar, pa je došao mister Evro... Možda će doći i mister Juan. Niste uspešni ako ne možete da odete na egzotična putovanja ili skijanje, ako ne možete da platite neki skuplji hotel... Nemate odgovarajuću toaletu za tako nešto - to posebno važi za žene koje više generišu taj merkantilni faktor... Taj konzumerizam. Ja sam to nazvao tri pošasti savremenog društva: egoizam, hedonizam i konzumerizam. Tu naročito žene poentiram pošto vrše pritisak na partnera da im kupi ovo ili ono, nakit i slične stvari, stvarajući veliki pritisak kod njega - objašnjava Marić.

Neuropsihijatar dr Aleksandar Vujošević takođe je kazao da je moderan način života osnovni uzrok porasta broja obolelih od depresije.

- Loša ekonomska situacija, nedovoljno novca za lične potrebe, problemi i nezadovoljstvo na poslu, mnogo više obaveza, stres, brz tempo života, sve to ljudima ne daje mogućnost da ostvare sve svoje ciljeve i ambicije. To im stvara osećaj nezadovoljstva i ličnog poraza, koji vode ka depresiji - ističe dr Vujošević.

Prema njegovim rečima, depresija nije trenutno neraspoloženje, već trajno oboljenje sa ozbiljnom kliničkom slikom.

- Depresija podrazumeva nesanicu, umor, bezvoljnost, poremećaj apetita... I sve to može biti prolazno stanje. Međutim, ukoliko to potraje duže od nedelju dana, trebalo bi da zatražite stručnu pomoć. Depresija se uglavnom leči lekovima i psihoterapeutskim terapijama. Ali najvažnije je da se otkrije na vreme, jer što manje traje, brže se od nje i leči - naglašava stručnjak.

Obolelima je problem i to što spolja izgledaju potpuno zdravo, a zapravo nisu u stanju da obave ni najjednostavnije zadatke. Čak i jutarnje pranje zuba postaje težak napor, priča profesor psihijatrije i psihoterapije na Univerzitetskoj klinici u Lajpcigu, Ulrih Hegerl, pa nastavlja:

- Ima ljudi koji su u tako teškoj depresiji da je to hitan slučaj kao i zapaljenje slepog creva. Svi oni su pod rizikom da u nekom momentu izvrše samoubistvo. Postoji naravno i lakša depresija, kada čovek ne može definisati da li je bolestan ili samo reaguje na neki gubitak u životu.

Tuga i potiskivanje raspoloženja su deo života. Kod depresije se radi o nečemu drugom – to je bolest tela i duše, a profesor Jovan Marić kaže da je lek zapravo u nama:

- Zaboravljamo koliko je partnerska ljubav lekovita za dušu. Depresija je očajnički krik za seksom! Devojke žude da se bogato udaju, a reklame i mediji nam nameću skupe destinacije, glamuroznu garderobu i sve što je vezano za raskoš. Pošto to ne možemo da dostignemo, u nama se budi nezadovoljstvo i zavidimo onima koji sve to imaju - upozorava Marić.

Da li je odluka o samoubistvu svesna?

Prema jednoj od definicija, samoubistvo podrazumeva postupke kojima čovek sebi oduzima život, vođen težnjom da se ubije, pri čemu je svestan posledica svoje odluke. Podrazumeva, dakle, da je počinilac bio zdrave psihe, uračunljiv prema pravnom pojmu uračunljivosti, odnosno, razume značaj svog čina i vlada svojim postupcima.

Statistika, međutim, ukazuje da je najveći procenat samoubistava (70-98 odsto) učine ljudi sa nekim težim psihičkim poremećajem, osobe u terminalnim fazama bolesti i zavisnisici, naročito alkoholičari.

Na osnovu statističkih podataka izvedene su sledeći zaključci o karakteristikama počinioca samoubistva:

- Muškarci tri puta češće izvršavaju samoubistvo od žena.

- Pokušaj suicida češći je kod mlađih žena, ali su u realizaciji uspešniji stariji muškarci.

- U ratu broj samoubistava opada, a u vreme unutrašnjih kriza raste.

- Češće je među osobama koje potiču iz razorenih porodica.

- U mladalačkoj anamnezi i među osamljenima, suicidu su skloniji ljudi koji su već bili počinioci krivičnog dela, posebno homicida.

- Broj samoubistava u gradu je dva puta češći nego u seoskim područjima, a maksimalan broj samoubistava se dogodi u decembru.

- Noćna i jutarnja samoubistva češća su od dnevnih.

- Velika je verovatnoća da će oni koji su već jednom pokušali samoubistvo pokušati ponovo.

Samoubistvo je najčešće udruženo sa depresijom

Iz svega navedenog na zaključak da samoubica ima jake unutrašnje i spoljašnje razloge - genetsku predispoziciju i opterećujuće realne životne oklnosti: gubitak objekta za koji je bio vezan, loša materijalna i profesionalna situacija, razoreni dom, odsustvo obaveza i životnog cilja, usamljenost.

Iako svaka autodestruktivnost nije znak depresije, svaka depresija sadrži agresiju koja nije upućena prema spolja već prema unutra. Tako je depresija bolest najčešće udružena sa samoubistvom.

- Savetujem vam da jedan dan u godini, često je to neki praznik ili rođendan, posvetite sebi i rezimirate šta ste do sada uradili i šta još treba da uradite. Ponekad treba dozvoliti zemljotresu u glavi sa cunamijem da vam iz temelja promeni način na koji ste živeli. Ako je rezime takav da niste uspešni, da niste ostvareni kao roditelj ili partner, kao ljubavnik ili na poslu, morate da spoznate sebe. Posvetite sebi dovoljno vremena. Uostalom mudri Sokrat je davno rekao - spoznaj samoga sebe - savetuje profesor Marić.

* Ukoliko pomišljate na samoubistvo ili sumnjate da na njega pomišlja neko vama blizak, možete pozvati Nacionalnu SOS liniju za prevenciju suicida. Razgovori nisu ograničeni, a linija radi neprekidno - 24 časa, sedam dana nedeljno. Broj kol-centra je 011/7777-000.

Bonus video:

(Espreso/D.K.)