KOD UBICE NAŠEG SINA NISMO VIDELI NI MRVU LJUDSKOSTI: Otac ubijenog Slobodana jedva izdržao celo suđenje!

Suđenje Milovanu Tadiću Miksi za ubistvo SLobodana Vukića je trajalo više od tri godine, a slobodanovi roditelji su sve vreme bili dostojanstveni.

Presuda šefu obezbeđenja kluba "Tilt" Milovanu Tadiću Miksi (33) za prebijanje nasmrt gosta Slobodana Vukića (30) ispred kluba u centru Beograda 23. decembra 2015, prema kojoj je u sredu osuđen na pet godina zatvora, nije uklonila gorčinu i očaj kod porodice Vukić.

Dan nakon presude otac stradalog momka Milosav Vukić je rekao da bi mu neku vrstu smirenja donelo samo saznanje da će Tadić do kraja života ostati iza rešetaka. Istakao je da se nada da će se to i dogoditi na suđenju kriminalnom klanu Veljka Belivuka, s kojim je i uhapšen u februaru.

- Izgubio sam sina i nema nazad. Nije stigao da nam ostavi potomstvo. Njegov dželat je osuđen u postupku koji je bio korektan, ali mi ne možemo da prihvatimo činjenicu da je bahati mladić svesno hteo da oduzme život drugom mladiću i zverski ga tukao posle noćnog provoda. Umislio je bio da je sila i tako se ponašao sa obezbeđenjem kluba. Ja Tadiću želim da do kraja života ostane u zatvoru, a to će se možda i dogoditi na suđenju za zverstva koja je počinio sa Belivukovom grupom - rekao je Milosav.

Spreman je na sve jer je kao zver

Milosav Vukić je u neverici primio glasine da će Milovan Tadić postati zaštićeni svedok, ali se nada da do toga ipak neće doći.

- Čuo sam da će biti svedok-saradnik u vezi sa zločinima grupe Velje Nevolje, kojoj je, svima je poznato, i sam pripadao. Strašne stvari se dešavaju. Ali on je spreman na sve. Samo životinja onako može da udari drugo ljudsko biće - kazuje nesrećni otac.

Otac Slobodana Vukića, mladića koji je preminuo dve nedelje nakon zverskih batina u bolničkom krevetu u jeku novogodišnjih praznika, kaže da će on i njegova supruga Mirjana patiti dok su živi, a razgovor o suđenju samo mu nanosi još veću bol.

- Ne umem da vam opišem kako sam se osećao kad je objavljena presuda Tadiću jer kamen koji je stajao na srcu je tu i dalje. Moja supruga, ćerka i ja više nemamo našeg sina i brata i bol ne prolazi. Ona se ne smanjuje jer smo izgubili dete na koje smo bili ponosni. Iako imamo i ćerku, koja je stvorila porodicu, mesto našeg sina niko ne može da popuni. Bili smo u agoniji tokom suđenja, koje nam se bilo oteglo u nedogled, a svaki put nam se kopalo po ranama najtežim i najdubljim. Hteli su da moje dete, kojeg više nema, optuže da je sam kriv za svoju smrt što je dao sebi oduška i popio koju čašicu više. To je strašno bilo slušati! Nedaobog da iko to doživi - duboko uzdišući kaže Vukić.

Roditelji pokojnog Slobodana su se tokom suđenja, koje je trajalo više od tri godine, sve vreme držali dostojanstveno, čak su i jecaje i suze gutali da ne bi ometali proces. Gledali su sa strane kada je okrivljeni govorio jer nisu želeli da mu vide oči.

- Kod ubice našeg sina za sve vreme nismo videli u očima ni mrvu ljudskosti i kajanja što je našeg sina ubio kao da je zver. Samo je jedan od članova obezbeđenja "Tilta" pokazao da žali zbog tragedije, jedan od šestorice koja su ga tukla. Ne znam da li je i taj udario Slobodana, ali on nam se na suđenju obratio iz duše iako je moja supruga Mirjana odbila da primi saučešće - prepričao je Milosav.

Neutešni čovek je svestan da protiv prvostepene presude optuženi i njegov branilac mogu izjaviti žalbu Apelacionom sudu u Beogradu u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, ali je uveren da neće biti oborena.

Osuđen i za pištolj

Viši sud u Beogradu u sredu je Milovana Tadića osudio na jedinstvenu kaznu zatvora od pet godina i šest meseci. Zbog nanošenja teških telesnih povreda Slobodanu Vukiću kažnjen je sa pet godina zatvora, dok je u jedinstvenu kaznu ušla i sada opozvana Tadićeva ranija uslovna kazna od sedam meseci zatvora sa rokom provere od tri godine za nelegalno posedovanje pištolja.

(Espreso/Republika.rs)