šta je ispravno
NI ANI GLIGIĆ NIJE POTPUNO JASNA JEDNA STVAR: Da li se treba VAKCINISATI ako ste preležali korona virus?
Ana Gligić, naša poznata virusološkinja, je i sama primila vakcinu protiv virusa korona, a to je navela kao neophodni korak u zaštiti svog života, osvrćući se na svoje godine
Poslednjih godinu dana tema o kojoj se najviše govori kod nas, kao i u celom svetu jeste korona virus. Kao velika novina u svetu epidemija, imali smo mnogo pitanja oko samog virusa... Preduzimali smo mnoge mere kako bi se širenje zaraze svelo na minimum. A sada, veliki broj građana ima jednu dilemu: "da li je vakcinacija neophodna posle preležane bolesti?".
Iako su stručnjaci preporučili vakcinaciju nakon preležane bolesti, određen broj građana i dalje okleva sa stupanjem u sledeći nivo borbe sa "nevidljivim neprijateljem".
Ana Gligić, naša poznata virusološkinja, je i sama primila vakcinu protiv virusa korona, a to je navela kao neophodni korak u zaštiti svog života, osvrćući se na svoje godine.
Krajem februara, tačnije 25. u mesecu Gligić je revakcinisana.
- Ja sam primila kinseku vakcinu. Razlog tome je što ruska, koju sam prvobitno htela, nije bila ispitana za upotrebu kod ljudi starijih od 60 godina. Posle tri dana moje vakcinacije došla je ruska vakcina sa potvrdom da su izvršeni testovi nad starijim delom društva, kao i da je vakcina bezbedna u tom slučaju - objašnjavala nam je tada Ana Gligić.
Međutim nedugo nakon revakcinacije, naučnici je pozlilo i ona je otkrila da je i sama zaražena virusom COVID-19.
- Dobila sam virus između dve vakcine. Verovatno sam uhvatila virus kada sam prolazila pored 12. beogradske gimnazije, gde sam išla kroz gužvu đaka. Ja mislim da je na taj način došlo do infekcije, međutim ne garantujem - navodi Gligić.
Na pitanje da li smatra da je neophodno vakcinisanje osoba koje su preležale virus, naša sagovornica kaže sledeće:
- Ne znam... ni meni to nije jasno. Verovatno zbog mutacija. Još se ni o virusu ne zna dovoljno, malo je vremena. Za virusuologiju treba puno vremena da se raščiste neke stvari. Ja sam sigurna da je prirodna infekcija uvek bolja od vakcine. Naučnici tvrde da posle preležane bolesti treba da se vakciniše, a to i mene zbunjuje - iskrena je sagovornica.
Virusološkinja navodi da ako je pojedinac prirodnom infekcijom stvorio imunitet to predstavlja dobru stvar.
- Ako ste prirodnim putem stvorili imunitet, smatram da nije vakcina bolja odbrana od našeg imunog odgovora - kaže Ana Gligić.
Na pitanje kako se trenutno oseća, Gligićka navodi da je njeno zdravlje sasvim u redu.
- Vraćam se u normalu, hvala Bogu. Izmerila sam nivo antitela i nivo je dobar, zbog prirodne infekcije, a i vakcinacije. Sada sam mirna i mogu da idem u kafić - kaže zadovoljno naučnica.
Različitog stava, po pitanju vakcinacije u konkretnom slučaju, je Radmilo Petrović, epidemiolog.
- Smatram da svako treba da se vakciniše. Sigurno da je vakcina bolja zaštita, ulazi pod kožu. Prirodni imunitet može biti izgrađen dobro, ali ne mora da bude tako- ističe Petrović.
U slučaju da osoba nije stvorila dovoljno veliki broj antitela, epidemilog kaže da to nije jedini pokazatelj stečene otpornosti na virus.
- Nisu antitela jedini pokazatelj zaštite, postoji i ćelijski imunitet - kratko je rekao Petrović.
Radmilo Petrović se inače i sam zaaže za obaveznu imunizaciju građana.
- Zalažem se za obaveznu vakcinaciju. Mi smo počeli da primenjujemo obaveznu vakcinaciju za vreme Knjaza Miloša odmah po dobijanju hatišerifa. On je izdao naredbu da se vakcina protiv velikih boginja obavezno primenjuje od 1839. godine - zaključuje Petrović.
Istraživanje na Medicinskom fakultetu u Gracu otkrilo je da ljudi koji su preležali koronavirus imaju 91 posto niži rizik od zaraze u idućih sedam meseci.
Nivo imuniteta nakon preležane bolesti je samo malo niži od onog koji izaziva vakcina Fajzer/ Bajontek, koja je efikasna 95 odsto. Infekcija koronavirusom dakle uzrokuje gotovo isti nivo zaštite koje imaju vakcinisane osobe, barem u kraćem razdoblju, pokazalo je istraživanje rađeno u Austriji.
Bonus video:
(Espreso/Alo)