TUGA DO NEBA! KORONA UZELA ŽIVOTE 1.300 BEBA U BRAZILU: Zašto se to događa?

Borba sa korona virusom traje već više od godinu dana, a broj preminulih od ove opake bolesti u Brazilu sad dostiže svoj pik. Iako postoje razni dokazi o tome da je retkost da deca umiru od ovog virusa, u Brazilu je on uzeo živote 1.300 beba, piše BBC.

Jedan lekar odbio je da testira Džesikinog jednogodišnjeg sina na Kovid, govoreći da simptomi koje ima ne odgovaraju profilu virusa. Dva meseca kasnije maleni Lukas preminuo je od komplikacija prouzrokovanih kovidom.

Džesika Rikarte, koja je nakon dve godine pokušavanja da ostane u drugom stanju ostala trudna sa Lukasom, shvatila je da sa njenim sinom nešto nije uredu kada je počeo da odbija da jede. Prvo je mislila da ga muče zubi, a Lukasova kuma, koja je medicinska sestra, mislila je da ima upalu grla. Međutim, mališan je ubrzo dobio temperaturu, a potom je počeo i otežano da diše.

Majka ga je odmah odvela u bolnicu i tražila da dete testiraju na korona virus, ali je lekar uprkos niskoj saturaciji, koja je bila 86, rekao da nema potrebe da se dete testira jer nema temperaturu.

- Rekao mi je: "Ne brinite, majko. Nema potrebe da ga testiramo. Verovatno je samo upala grla" - priča Džesika za BBC.

Simptomi su se ublažili, ali je beba i dalje bila pospana i umorna

Doktor joj je rekao da deca retko obolevaju od korona virusa, dao joj je antibiotike i poslao je kući. Nažalost, nije postojala opcija da dete privatno testira. Džesika kaže da su Lukasu neki simptomi nestali nakon deset dana uzimanja antibiotika, ali da je dete i dalje bilo stalno umorno. Svi oko nje su joj govorili da paniči i da nema razloga za brigu, ali Džesika je znala da sa njenim sinom nešto nije u redu, jer se nije ponašao onako kako se inače ponaša.

Bio je to maj 2020. godine, kada je epidemija sve više uzimala maha. U gradu u kom Džesika živi već je od korone umrlo dvoje ljudi. Svi meštani su bili u šoku, jer je u pitanju malo mesto i svako svakog zna.

Džesikin suprug Izrael je bio protiv toga da Lukasa opet vode u bolnicu, jer je smatrao da će to povećati šanse da se dete zarazi koronom. Nedelje su prolazile, a mališan je sve više bio pospan, a 3. juna bi povratio sve što bi uneo u sebe. Tada je Džesika shvatila da više nema vremena za čekanje.

Kada su opet stigli u bolnicu, doktor je testirao Lukasa na Kovid, da bi "isključio tu opciju". Međutim, Lukasova kuma, koja radi u toj bolnici morala je Džesiki i Izraelu da saopšti lošu vest - dečak je bio pozitivan.

Kako ta bolnica nije imala adekvatne uslove da leči dete, poslali su ih u bolnicu koja je udaljena dva sata od njihovog mesta. Tamo je dečaku ustanovljen Multisistemski inflamatorni post-kovid sindrom (MIS-C).

Eksperti kažu da je ovaj sindrom, koji uglavnom pogađa decu šest nedelja nakon što su inficirana virusom, redak, ali glavni epidemiolog na Univerzitetu u Sao Paolu dr Fatima Marinjo kaže da se susreće sa sve više slučajeva MIS-C.

Oporavak, pa moždani udar

Lukas je po dolasku u bolnicu intubiran. Lekari su rekli da je dečaku stalo srce, ali da su uspeli da ga užive. Dr Manuela Monte, koja je lečila Lukasa duže od mesec dana na odeljenju intenzivne nege rekla je da je iznenađena što je dečak bio u tako teškom stanju, jer nije imao komorbiditete.

Za 33 dana koliko je bio na intenzivnoj nezi, Džesika je uspela da ga vidi svega tri puta. Mališan nije mogao više sam da diše. U jednom trenutku stanje mu se poboljšalo, te su lekari odlučili da mu uklone tubus. Nakon što su dečaka probudili pozvali su Džesiku i Izraela da ga vide preko kamere. Počeo je da plače čim im je čuo glas. To je bio i poslednji put da su videli svog dečaka kako reaguje. Sledeći put kada su ga videli preko kamere imao je "paralisan pogled". Ubrzo je na skeneru ustanovljeno da je imao moždani udar.

Lekari su se nadali da će se oporaviti, baš kao i Džesika. Stanje se dovoljno stabilizovalo da ga sa intenzivne nege prebace na odeljenje. Međutim, došlo je do naglog pogoršanja. Lukasu je odjednom pala saturacija i otkucaji srca. Lekari nisu mogli da učine ništa. Preminuo je u rano jutro.

Džesika je uverena da bi njena beba i dalje bila živa da su doktori pristali da Lukasa testiraju početkom maja kada ga je prvi put dovela na pregled. Sa tim se slaže i doktorka Monte. Ona ističe da MIS-C ne može da se spreči, ali veruje da može uspešno da se leči ako se blagovremeno dijagnostifikuje.

- Stigao je u bolnicu u kritičnom stanju. Uverena sam da bi ishod bio drugačiji da smo ranije počeli da ga lečimo - rekla je dr Monte.

Dr Fatima Marinjo kaže da njene kolege često žive sa pogrešnim uverenjem da su šanse male da deca obole od kovida. Ona kaže da su brojna istraživanja pokazala da veliki broj dece i beba budu pozitivni na virus.

Prema podacima brazilskog Ministarstva zdravlja, u toj zemlji je u periodu od februara 2020 do 15. marta 2021, kovid odneo živote najmanje 852 dece uzrasta do 9 godina. Među njima je i 518 beba, koje nisu napunile ni godinu dana. Dr Marinjo procenjuje da je broj duplo veći.

Prema njenim rečima, podaci pokazuju povećan broj smrtnih slučajeva od nespecifičnog akutnog respiratornog sindromoa tokom pandemije i otkriva da je bilo 10 puta više smrtnih slučajeva od neobjašnjivog respiratornog sindroma nego prethodnih godina. Uzimajući sve ovo u obzir, ona procenjuje da je virus u stvari ubio 2.060 dece mlađe od devet godina, uključujući 1.302 bebe.

Zašto se ovo događa?

Stručnjaci kažu da porast broja obolelih od kovida u Brazilu, koja je druga po broju obolelih u svetu, jeste povećalo šanse da je sve više mališana zaraženo.

- Naravno, što više slučajeva imamo, to je više i hospitalizacija i raste broj preminulih u svim starosnim kategorijama, uključujući i decu. Kada bi pandemija bila kontrolisana, ovaj scenario bi mogao da se izbegne - kaže Renato furi, predsednik Naučnog odeljenja za Imunizaciju pri Udruženju pedijatara u Brazilu.

Iako brojke u Brazilu iz dana u dan rastu, predsednik Žair Bolsonaro odbija da uvede lokdaun, a situacija se dodatno pogoršava zbog brzog širenja brazilskog soja, za koji se veruje da je mnogo zarazniji. Broj preminulih prošlog meseca je duplo veći u odnosu na bilo koji drugi mesec od početka pandemije.

Drugi problem jeste sve veći broj obolelih među decom, jer se ne testira dovoljno.

Dr Marinjo kaže da se u slučaju dece kovid često dijagnostifikuje prekasno, kada su već mnogo bolesni.

- Imamo ozbiljan problem da otkrijemo takve slučajeve. Nemamo dovoljno testova ni za ugroženu populaciju, kamoli za decu. S obzirom na to da kasno ustanovimo problem, kasno i počinjemo da lečimo - kaže ona.

Ističe i da nije nedostatak testiranja jedini problem, već i pogrešna dijagnoza, s obzirom na to da deca često imaju drugačije simptome kovida nego odrasli.

- Deca češće imaju dijareju, bolove u stomaku i grudima. Zbog toga što se kasni sa dijagnozom, deca nam stižu u bolnice kada su već u ozbiljnom zdravstvenom stanju, koje se često na kraju iskomplikuje, i na kraju dođe do smrtnog ishoda - kaže doktorka.

Problem u Brazilu predstavlja i siromaštvo i pristup zdravstvenoj nezi. Dr Marinjo kaže da su najugroženija deca iz siromašnih porodica, kao i deca crne puti. Dodaje i da činjenica da u mnogim kućama žive velike porodice onemogućava da se održi distanca ukoliko dođe do zaražavanja, a veliki je broj i onih koji ne mogu sebi da obezbede adekvatnu zdravstvenu negu.

Takođe, ova deca su neuhranjena, samim tim imaju i slabiji imunitet.

Isto tako, deca nisu prioritet za vakcinaciju i trenutno ne postoji vakcina za decu mlađu od 16 godina.

Naučnici ističu da je rizik od fatalnog ishoda kod dece i dalje veoma nizak. Trenutna statistika pokazuje da je 0,58 odsto od 345.287 smrtnih slučajeva u zemlji deca uzrasta do devet godina. Ipak, to znači da je od kovida preminulo više od 2.000 mališana.

- Ove brojke su zabrinjavajuće - kažu lekari.

Kada treba potražiti pomoć

I dok deca mogu da se zaraze korona virusom, šanse da dođe do komplikacija su veoma male. Ukoliko se vaše dete ne oseća dobro, pre će biti da ga muči neki drugi virus, ali ne korona.

Ipak, lekari upozoravaju roditelje da im se obrate ukoliko primete neke od sledećih simptoma kod dece: bledilo u licu, hladna ili osetljiva koža, zastoj ili poremećaji u disanju, fras ili napad. Isto tako pomoć bi trebalo potražiti ukoliko je dete neprestano uznemireno, zbunjeno, letargično... Pažnju treba obratiti i na osipe na koži, kao i na bol u testisima kod dečaka.

Bonus video:

(Espreso / Telegraf)