VELIKA DILEMA! Da li su ŽENE koje usvoje dete - MAJKE?!

Jučerašnja vest da Dženifer Aniston postaje majka time što privodi kraju proces usvajanja devojčice, izazvala je burnu polemiku u komentarima na našem portalu. Pitali smo psihologe, pedagoge, pa i one koji su sami usvojili decu da li se žene koje usvoje decu mogu zvati majkama.

Da li se majkom može zvati samo žena koja je rodila dete ili je majka i žena koja je usvojila dete? Ova pitanja su bila predmet velikog polemisanja na našem sajtu ispod teksta Dženifer Aniston postaje majka u 52. godini, pa smo zato razgovarali sa stručnjacima i onima koji su usvojili dete. Evo šta su nam rekli o ovome.

"Kada govorimo o usvojiteljima i njihovoj ulozi u odrastanju dece koja su usvojena, bitno je istaći više faktora. Jedan od njih je iskrenost prema detetu i procena trenutka kada detetu saopštiti istinu o usvajanju. To radi usvojitelj u saradnji sa stručnjacima iz te oblasti. Takođe, izlišno je pitanje da li usvojitelj može zauzeti mesto biološkom roditelju. Mišljenja sam da to mesto niko ne može preuzeti, ali je usvojitelj bitan faktor u odrastanju i vaspitanju", smatra pedagog Nevena Toskić. Ona dodaje da svako dete ima potrebu za sigurnošću, ljubavlju i domom. "Ako biološki roditelj nije imao kapacitet za roditeljsku ulogu, usvojitelj je svakako adekvatna zamena", ističe Nevena Toskić.

Sa strane zakona na ovu osetljivu društvenu temu gleda se na sledeći način: "Prema članu 42. Porodičnog zakona majka deteta jeste žena koja ga je rodila. Međutim, nekim drugim članovima zakona definisano je da usvojitelji imaju pravni položaj roditelja. Što se odnosi i na majku. To se vidi u odredbama član 7 u kom se navodi na roditeljsko pravo pripada majci i ocu zajedno, da su roditelji ravnopravni u vršenju roditeljskog prava, zabranjena je zloupotreba roditeljskog prava, kao i da usvojitelji imaju pravni položaj roditelja, ističe diplomirana pravnica Snežana Cvetinović.

Ona kaže da u izvod iz matične knjige rođenih, u rubriku "Podaci o roditeljima" upisuju se podaci o licima koja su upisana kao roditelji deteta bez upisa zabeleške po kom osnovu su upisana kao roditelji. "Za usvojeno dete u izvod iz matične knjige rođenih kao podaci o roditeljima upisuju se podaci o usvojiteljima, bez upisa zabeleške po kom osnovu su upisani kao roditelji", dodaje Snežana Cvetinović. Osoba koja se opredeli da usvoji dete, i to joj bude i odobreno, preuzima prava i obaveze koje joj kao roditelju pripadaju a pravno su definisane zakonom, naglašavaju psiholozi.

"Sadržinu roditeljskog prava čine: staranje o detetu, čuvanje i podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdržavanje i upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. To je ono što čini roditeljstvo", kaže za naš portal psiholog Slavica Simić. Ona je istakla da je roditeljstvo izazovno. "Roditeljstvo je jedna od zahtevnijih uloga u životu pojedinca. Ljudska jedinka se rađa kao najnesposobnija od svih vrsta živih bića. Neophodno je da ima odrasle koji će se o njemu starati. Pored zadovoljavanja bioloških potreba, izuzetno je važno pravovremeno zadovoljavanje i psiholoških i socijalnih potreba. Za razvoj deteta je izuzetno važno da roditelj prati i pomogne prelaz iz jedne u drugu fazu razvoja. Da bude prisutan i podrži detetov razvoj. Razume se, uz puno razumevanja, strpljenja i ljubavi. Ukoliko dete ima privržene roditelje, koji ga vode kroz proces socijalizacije uz puno ljubavi, veća je verovatnoća da će da izraste u zdravu i zadovoljnu odraslu ličnost. To je ono što je u najboljem interesu deteta. A nadam se da nam je najbolji interes deteta uvek na prvom mestu."

Katarina A. i njen suprug, posle dugog procesa usvojenja, postali su roditelji tada dvogodišnjeg dečaka, koji je odrastao u Zvečanskoj, otkad je bio beba. "Ako sam ja dečaka kojeg sam uspavljivala svako veče dok je bio mali, plakala svaki put kad bi on plakao jer idemo kod lekara, previjala mu ranice svaki put kad padne sa bicikle, radovala se sa njim svakoj petici, nervirala oko jednog, pa drugog prijemnog, drhtala kada ga noću nema, a tek je počeo da izlazi u grad - zavolela svim srcem koliko može da se voli dete, zašto ja nemam pravo da se zovem majkom?" "Šta mislite, kako on mene zove? Kako je on mene dozivao kada bi se noću budio uplakan, kada hoće da jede, kada mi se obraća? Ako on mene zove mama, jer svako dete želi da ima mamu, ko sebi daje za pravo da nas, koji decu volimo više od svega, naziva nekim drugim birokratskim rečnikom, a ne mama i tata?", kaže za portal B92. net, Katarina A., čiji sin sada ima 20 godina i student je. "Da li iko misli da je lepše odrastati u Domu ili imati porodicu, osećaj pripadnosti, toplinu kuće? Ako je moje dete i drugu decu već ostavila biološka majka, kako ljudi mogu da im uskraćuju pravo da imaju mamu? Mamu, koja ih možda nije rodila, ali ih voli svim srcem i brine o njima", kaže Katarina, iznervirana posle komentara koje je i sama pročitala. Njihov sin zna da je usvojen i za 18. rođendan dali su mu sve papire koje su imali, ukoliko želi da pronađe svoju biološku majku, koja ga je ostavila.

Bonus video:

(Espreso/Super žena)