KAKO JE "SPEJS IKS" PROMENIO IGRU ZA NASU: Osim uklonjene zavisnosti od Rusije, postoji još jedan RAZLOG! (FOTO)

NASA je izgubila sposobost da pošalje svoje astronaute u orbitu kada je "Space Shuttle" povučen još 2011. godine. To je nateralo SAD da rezervišu mesta na ruskoj letelici Sojuz skoro decenicu, ali to se konačno promenilo kada su raketa Falkon 9 Spejs Iksa i kapsula "Crew Dragon" podignute iz Svemirskog centra Kenendi prošle subore. Lansiranje se najavljuje kao početak nove ere američkog svemirskog leta, s obzirom na to da je to prvi put da je astronaute u orbitu izvela svemirska letelica projektovana i izgrađena privatno. Bob Benken i Dag Hurli, članovi posade na brodu, bezbedno su stigli do orbite i nakon toga pristali uz ISS 31. maja.

Pored uklanjanja zavisnosti Amerike od Rusije da šalje svoje astronaute u svemir, lansiranje Spejs Iks bilo je značajno iz još jednog ključnog razloga - njegovog troška.

NASA je podelila ugovore i Spejs Iks i Boingu vredne 3.1 milijardu i 4.8 milijardi dolara u okviru programa "Commercial Crew" za razvoj nove svemirske letelice. To je rezultovalo najjeftinijim naporima za razvoj svemirskih letova u skoro 60. godina, a NASA-inom revizijom sprovedenom 2019. godine utvrđeno je da je cena po sedištu koje nudi Spejs Iks znatno isplativija od prethodnih programa, pa čak i od Sojuza.

Program Apolo je imao cenu po sedištu od 390 miliona dolara, prilagođenu inflaciji prema Planetarnom društvu, dok cifra za svemirski brod iznosi 170 miliona dolara. NASA-ina revizija procenila je da troškovi Spejs Iksove kapsule po sedištu iznose 55 miliona dolara, dok Boing-ov Starliner iznosi 90 miliona. Nije loša stvar za američke poreske obveznike u svakom slučaju. Šta je sa ruskom opcijom? Spejs Iks je takođe znatno jefitiniji od 12 putovanja koja je NASA platila Rusiji od 2017. godine, a koja su koštala oko 80 miliona dolara po sedištu.

Bonus video:

(Espreso/Statista.com)