DA LI JE GAGARIN BIO SAMO DRUGI ČOVEK U SVEMIRU?! Podsetimo se veoma čudne TEORIJE ZAVERE (FOTO)

Svi znaju da je Nil Armstrong prva osoba koja je kročila na Mesec. Većina je takođe svesna da on nije prvi koji je otišao u svemir. A Alan Šepard otvorio je put američkim astronautima 5. maja 1961. godine, dok je sovjetski kosmonaut Jurij Gagarin ukrao njegovu slavu obletevši Zemljinu orbitu nekoliko nedelja ranije 12. aprila. Ili to nije istina?

Danas je Gagarinovo ime zacementirano u evidencijama, i on je odmah postao nacionalni heroj širom Sovjetskog Saveza. Predstavljen kao trijumf žestoko vođene svemirske trke protiv SAD. 27-godišnjak, koji je izabran samo tri dana pre misije, proveo je 108 minuta u svemiru, obišao je Zemlju i vratio se u dobroj formi nakon leta ispunjenog dramom.

Ipak, pre nego što je uopšte krenuo na svoje putovanje, pojavile su se glasine da su Sovjeti uspešno lansirali čoveka u svemir pre nego što je Gagarin kročio u Vostok 1, a govorilo se da je jedan kosmonaut to učinio 7. aprila, samo pet dana ranije.

Denis Ogden, dopisnik britanskog komunističkog časopisa Dejli Vorker sa sedištem u Moskvi, izvestio je o tom događaju, a njegova priča vrištala je sa naslovne strane publikacije sa naslovom: "Prvi čovek u svemiru“.

Počinje izgubljena teorija zavere kosmonauta

Gagarinove noge nisu ni sišle na zemlju kad se list pojavio na kioscima, i izazvao je komešanje, što je proizvelo prve teorije zavere koje su nastavile da žive do dans.

Sovjetski Savez je porekao izveštaje i umesto toga usmerio pažnju na Gagarinov kasniji podvig. Ogden je to takođe izvestio, njegov članak je ponovo izazvao veliku pažnju dok je pisao o "herojskoj dobrodošlici" i Sovjetskom Savezu "ludom od radosti zbog [prvog] putovanja van ovog sveta".

Na Ogdenov članak se moglo gledati kao na nešto slično ispravci; potvrda da je u početku pogrešio u vezi sa letom 7. aprila. Ali onda je francuski novinar Edvard Bobrovski nastavio sa prvobitnim Ogdenovim tvrdnjama i ukazao na iskusnog pilota zvanog Vladimir Iljušin, istovremeno navodeći da se let zaista dogodio 25. marta.

Problem je što ova misija - prema izvorima iz štampe - nije prošla baš onako dobro kako je planirano. Zbog toga je, odavno se tvrdilo, Iljušinov podvig odbačen u korist Gagarinovog uspešnog lansiranja i sletanja.

Iljušin je bio sovjetski general i probni pilot visokog ugleda. Oborio je mnoge rekorde brzine i nadmorske visine, a njegov otac je imao uticaja, dizajnirajući i gradeći lovce i bombardere iz Drugog svetskog rata. Iljušin stariji je takođe stekao mesto u vladi. U tom cilju, njegov sin je bio viđen kao savršena osoba za slanje u svemir, a njegova sklonost riziku ukazivala je da bi tada 34-godišnji pilot sigurno uživao u zadatku.

I tako je krenula priča da je njegovo putovanje u svemir bilo u redu, ali nakon tri orbite, Iljušinov povratak je krenuo po zlu. Očigledno je da njegovo sletanje nije bilo uobičajeno, što mu je nanelo fizičku štetu i duševne patnje. Bilo je čak i pretpostavki da ga je nesreća odvela u komu.

„Svemirski brod je, kako se izveštava, sleteo tamo gde se očekivalo, ali Iljušin je bio mentalno neuravnotežen i onesvešćen je u moskovskoj bolnici“, navodi se u izveštaju časopisa „The Spokesman Rivju“ od 12. aprila 1961. U članku se dodaje da je Bobrovski rekao da je njegova informacija došla iz pouzdanih izvora koje nije mogao da imenuje i koje su ruski oficiri negirali.

Sovjetski Savez je tvrdio da se Iljušin nalazi u bolnici na lečenju zbog povreda koje je zadobio u saobraćajnoj nesreći. Nisu samo Sovjeti gledali s nevericom na ove informacije. Čak ni Amerikanci nisu verovali tvrdnjama novinara. Zaista, Pjer Selindžer, tadašnji sekretar za štampu Bele kuće, rekao je novinarima da nije bilo dokaza o letu 7. aprila, a, moramo pretpostaviti, ni u martu. Ispostavilo se da svemirske stanice za severnoameričku komandu za vazduhoplovnu odbranu (NORAD) nisu ništa pokupile, a SAD nisu smele da uskoče i nabace sramotu na Sovjetski Savez bez dokaza.

Pa ipak, čak ni ovo nije bilo dovoljno da u potpunosti otkloni sumnju. Neki novinari su verovali da su tvrdnje o automobilskoj nesreći izmišljena novinska priča, koju će, ako jeste istinita, Sovjeti pokušati da zakopaju, jer je to već toliko puta učinjeno u prošlosti.

Ali da li je to, zajedno sa nepoznatim novinarskim izvorima, dovoljan razlog da verujemo da Gagarinovo mesto u istoriji nije bilo baš onakvo kakvo je bilo?

Ogden će kasnije tvrditi da je video fotografiju Iljušina koji je nosio svemirsku opremu u vreme navodnog leta, ali ona nikada naknadno nije izronila. U međuvremenu, sam Iljušin - koji je umro 2010. godine u dobi od 82 godine - nikada nije priznao da je poleteo u svemir.

Ono što je viđeno, međutim, jesu glasine koje se i dalje kovitlaju dugo nakon događaja, pa su čak i razjašnjene. Jedan od najzapaženijih bio je 52-minutni dokumentarni film 1999. godine pod nazivom „Prikrivanje kosmonauta“, objavljen u izdanju Global Science Productions u režiji Elliota Hajmofa, koji je, u narednoj godini.

Široko emitovano, tvrdilo je da Iljušin nije uspeo da izbaci iz svoje kapsule, srušio se u Kini i, nakon što je zarobljen, na kraju vraćen SSSR-u 1962. godine. Autori dokumentaraca rekli su da Iljušin odbio da govori o navodnim incidentima pred kamerama.

S obzirom na to da je dokumentarac snimljen nekoliko godina nakon raspada Sovjetskog Saveza, kada su se konačno otkrivale tajne i otvarali istorijski događaji, mnogi bi se začudili Iljušinovoj ćutnji.

Još je teže utvrditi lokaciju Iljušina u martu i aprilu 1961. Sovjeti nisu pomogli ni u tom pogledu, jer nisu mogli dati direktan odgovor o razlogu zbog kojeg se videlo da je povređen - vezan za tu automobilsku nesreću - ili kada se stvarno dogodila. Nisu mogli ni da ponude odgovarajuće objašnjenje zašto je mogao biti u Kini. Takođe su otišli ​​toliko daleko da su rekli da on zapravo nikada nije bio kosmonaut i, zaista, izgleda da nije bio u prvobitnom timu kosmonauta. Nijedni memoari ili validne informacije nisu ga stavili tamo.

Kao što je Džejms E. Oberg istakao u članku iz 1975. godine koji je napisao u časopisu Spejs Vorld, ruska novinska agencija TASS - koju je sovjetska obaveštajna agencija često koristila kao glavnu organizaciju - izdala je svoj prvi bilten dok je Gagarin još uvek bio u letu. Da je bila zabrinuta zbog potencijalnih loših vesti, zar ne bi bilo bolje sačekati dok se misija ne završi i Gagarinove noge čvrsto ne legnu na zemlju, umesto da rizikuju da Gagarinova letelica pogodi iste probleme kao što je imala odigrala samo nekoliko dana pre?

Možda nikada nećemo saznati.

Dvojica muškaraca koji bi bili direktno umešani više nisu živi - Gagarin je poginuo kada se avion za obuku MiG-15 kojim je pilotirao srušio 27. marta 1968, kada je imao 34 godine. S obzirom na dokaze koji su dostupni, slava ostaje Gagarinu koji je bio prva osoba na svemirskom letu sa ljudskom posadom.

Istorija ruskog svemira može biti mutna i teško je sve rasvetliti, ali u stvari nema stvarnog razloga da se laže u ovakvim slučajevima.

Bonus video:

(Espreso/livescience.com)