Uređaji i sistemi koji pružaju veću bezbednost pojedinaca, korporacija i vlada

Prvo što nam padne na pamet kada se spomene reč “bezbednost” sigurno je bezbednost na ulicama, ali sve češće smo svedoci da nismo bezbedni ni u informaciono-komunikacionoj oblasti, te da bi trebalo da na neki način osiguramo i svoje podatke koje čuvamo i razmenjujemo. Kada je komunikacija u pitanju, postoji opasnost da ona bude zloupotrebljena i da nepoželjne osobe pristupe našim uređajima, podacima, autorskim delima i značajnim informacijama.

Srećom, postoje razna rešenja koja su razvili stručnjaci u inostranstvu, ali i u našoj zemlji. Kod nas se najnovijim tehnologijama u službi otklanjanja bezbednosnih rizika bave dr Vladimir Cizelj i naučnici zaposleni na prvom privatnom naučnom institutu VLATACOM. Osim rešenja koja nude veću bezbednost u ICT sferi, ovaj istraživačko razvojni institut razvio je i rešenja za bezbednost u saobraćaju, bezbednije gradove i granice.

Zaštitimo se autentifikacijom

Autentifikacija je proces u kojem korisnik dokazuje da je osoba kojom se predstavlja. Privatnost i zaštita podataka su ključni za bezbednost kada su računari i internet u pitanju.

Krađa ličnih podataka i identiteta, ugrožavanje poslovanja i razne zloupotrebe računarskih podataka mogu se izbeći postavljanjem provere identiteta tako što će razmeni informacija prethoditi autentifikacija osoba i uređaja.

Postoje sistemi koji su toliko značajni za funkcionisanje države da ukoliko bi bili hakovani to bi predstavljalo pretnju po nacionalnu bezbednost. Najčešće se rešenja koja spadaju u domen autentifikacije kombinuju sa kriptografskim rešenjima. Sektore kao što su energetika, zdravstvo, saobraćaj, bankarstvo i finansije posebno štiti zakon o informacionoj bezbednosti i primenjuju se posebne mere zaštite.

Zaštitimo se enkripcijom

Enkripcija ili šifrovanje je proces kojim se podaci izmene tako da se poruka učini nečitljivom za osobe koje ne poseduju tzv. ključ. Da bi se izbegle zloupotrebe, potrebno je koristiti uređaje koji šifruju tekstove, fajlove, uređaje, glas i generalno štite bezbednost informacionog sistema.

Od šifrovanja glasa, preko višefaktorne provere do kreiranja sekvenci koje je nemoguće “odgonetnuti”, pojedinci, kompanije i vlade kriptografskim rešenjima štite poruke koje se prenose komunikacionim kanalima, baze podataka, pristup svojim prostorijama i još mnogo toga.

Institut dr Vladimira Cizelja došao je do mnogih kriptografskih rešenja. Od šifrovanja ličnih poziva sa mobilnog ili fiksnog telefona (vPCP-V) preko grupnog šifrovanja digitalnih transportnih sistema velikog kapaciteta (vREBECCA) do zaštite pristupa ličnom računaru (vLAD). Pomoću VLATACOM-ovog sistema za distribuciju ključeva (vKDS) korisnik uvek ima kontrolu nad pristupom svom sigurnosnom uređaju.

Zaštitimo se biometrijom

Biometrija, kao tehnika za autentifikaciju koja se služi jedinstvenim fizičkim karakteristikama, velikom brzinom je ušla u naše živote i svakodnevicu. Predviđa se da će se sve više koristiti - za plaćanje, obavljanje raznih usluga, pristup prostorijama i poslovnoj infrastrukturi, na državnim granicama itd.

Za naučno-tehnološka rešenja kojima se bave stručnjaci koje je na institutu VLATACOM okupio dr Vladimir Cizelj može se reći da su tehnologija budućnosti. Njihovi uređaji služe za unos i verifikaciju podataka sa identifikacionog dokumenta, snimanje otiska prstiju, obradu slike lica i potpisa.

Zaštitimo se multisenzorskim rešenjima

Zaštita granica na kopnu i moru

Uređaj za graničnu kontrolu i nadgledanje granica instituta VLATACOM radi na principu elektro‑optičkog ili infracrvenog multisenzorskog generisanja slika kao i generisanja slika sa visokim dinamičkim opsegom. Ima sposobnost da detektuje čoveka na udaljenosti do 5 km i danju i noću, analizirajući objekat u cilju identifikacije.

Sistem vMSIS se integriše sa automatskim identifikacionim sistemom, daje informacije o brodovima i upozorava operatere na sumnjive aktivnosti. Ovaj sistem razvijen na institutu dr Vladimira Cizelja ima domet i iza linije horizonta odnosno 200 nautičkih milja od obale.

Koncept Pametnog i bezbednog grada Vladimira Cizelja

O pametnim gradovima odnosno platformi koja koristi nove tehnologije, umrežavanje, razmenu podataka i efikasna energetska i komunalna rešenja mnogo se govori u poslednjih nekoliko godina. Ovakvi gradovi ne samo da su prijatniji za život jer u njima ima manje zagađenja i sve službe funkcionišu mnogo efikasnije, već u njima postoji i bezbednosni momenat koji je na višem nivou nego u gradovima koji ne primenjuju ovakve tehnologije.

Naime, po uzoru na rešenja iz inostranstva, stručnjaci iz instituta VLATACOM sa dr Vladimirom Cizeljem na čelu razvili su i integrisali i rešenja koja nude mnogo veću bezbednost u saobraćaju. Ona obuhvataju sisteme za automatsko prepoznavanje registarskih tablica i kompleksan sistem ORAO koji obuhvata različite nadzorne sisteme kao što su CCTV, radari, inteligentni optički sistemi i senzori koji reaguju na pokret.

VLATACOM postoji od 1997. godine. Prešao je put od 2011. kao istrazivačko-razvojni centar do 2015. kao akreditovani prvi privatni istraživačko razvojni institut u Srbiji u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT). Dobitnik je brojnih priznanja, a istraživanjima se bavi više od 150 zaposlenih koje čine inženjeri, univerzitetski profesori i doktori nauka.

(Espreso)