ekspresno rešenje
U TOKU TRKA VAKCINE I MUTACIJA VIRUSA! Svet ne mora da brine, naučnici imaju rešenje
Više od polovine starije populacije je do sada primilo barem jednu dozu vakcine, a broj umrlih i hospitalizovanih se smanjuje
U toku je trka između vakcina protiv Kovida 19 i mutacija koronavirusa koje prete da ih ugroze, otkrivaju naučnici koji se bave ovom problematikom. Oni najavljuju da će nauka za svaki novi soj korone imati unapređenu vakcinu i kažu da svet ne mora da brine.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da još nije vreme da se spusti gard jer virus i dalje mutira i da bi preterano opuštanje moglo da predstavlja najaveći problem.
Vakcine su manje efikasne protiv nekih varijanti, a što se virus više bude širio, to će i mutacije biti češće, odnosno vakcine manje efikasne. Do sada se efikasnost vakcina proučavala u malim grupama u laboratorijskim uslovima, a kako je krenula masovna vakcinacija, efikasnost vakcine se proučava u realnom svetu.
- Uvek se brinete u početku da li će vakcine funkcionisati? I evo, funkcionišu, rekao je predsedavajući odbora za vakcine pri Upravi za hranu i lekove (FDA) Arnold Monto.
Vakcine efikasne, sprečavaju smrtne ishode
Vakcine Fajzer/Bajontek i Moderna su više od 90 odsto efikasne u prevenciji bilo kakvog zaražavanja, sa ili bez simptoma, saopštili su Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) koji su radili studiju na zdravstvenim radnicima. Utvrđeno je da su ove vakcine efikasne čak 80 odsto posle jedne doze.
Fajzer Bajontek vakcine
Druga studija CDC sprovedena u staračkim domovima pokazala je da vakcine sprečavaju ozbiljnu bolest i smrt kod najranjivije populacije. Stariji od 65 godina su i najteže pogođeni Kovidom u SAD, odnosno čine 80 odsto obolelih.
Više od polovine starije populacije je do sada primilo barem jednu dozu vakcine, a broj umrlih i hospitalizovanih se smanjuje.
- I to je dobra vest u vezi sa efikasnošću vakcine", rekla je direktorka CDC Rošel Valenski.
Ali, istovremeno raste broj hospitalizovanih ispod 50 godina, kaže Valenski.
Umor od pandemije, lepše vreme i popuštanje mera doveli su do porasta broja zaraženih.
- Zabrinuti smo jer ne deluje da radimo stvari koje bi trebalo kako bismo kontrolisali virus, kaže epidemiolog Džefri Šaman sa Univerziteta Kolumbija.
Borba sa mutacijama
Neki stručnjaci strahuju da počinje četvrti talas zaražavanja koji donosi i nove, zaraznije sojeve virusa. Iako se ne predviđa tako masovno zaražavanje u SAD kakvo je bilo do sada, "ima naznaka da se usporava pad broja zaraženih i da se dostigao plato", kaže Majkl Li sa MIT univerziteta.
Mutacija koja se pojavila u Južnoafričkoj Republici do sada najviše zabrinjava, jer omogućava virusu da još žešće napadne imuni sistem nego njegova osnovna verzija.
Pokazalo se da su vakcine Džonson i Džonson 57 odsto efikasne u sprečavanju zaražavanja tim sojem u JAR, a 72 posto su efikasne u SAD gde taj soj nije toliko zastupljen.
Vakcina Astra Zeneke je efikasna samo 10 odsto u sprečavanju južnoafričke varijante.
Novi soj registrovan u Brazilu takođe se brže širi i pokazalo se da njime mogu da se zaraze i oni koji su već preležali koronavirus.
Soj iz Tanzanije u sebi sadrži gotovo sve do sada poznate mutacije.
Dve nove varijante registrovane su u Kaliforniji, a dve u Njujorku, i u sebi imaju mutacije registrovane u Južnoafričkoj Republici i Brazilu.
- Ovo je kao trka u naoružanju. Napravićemo nove lekove, nova antitela, nove varijante vakcine ako virus nastavi da mutira, kaže profesor Šaman.
A virus će više mutirati što se više bude širio.
Bonus video:
(Espreso/Blic)