NA LICU NA ŽIVE HOROR NEVIDLJIVI "PODSTANARI": Švrljaju i pomalo je ZASTRAŠUJUĆE!

Naučnici su već puno toga istražili i pokazali o mikrobiomu u našim crevima te bakterijama koje normalno žive u našim cevima, stomaku, genitalijama i u drugim delovima tela, gde imaju svoju funkciju, a sve više saznanja imamo i o 'stanarima' na površini naše kože.

Čak i ljudsko lice ima 'stanare', male pauke iz roda Demodex, poput D. folliculorum i D. brevis, što su grinje koje žive u folikulu dlake, odnosno u porama. Djeluje malo zastrašujuće to da vam neki rođak pauka mikroskopske veličine 'švrlja' po licu, no dobra je vest to da njihova prisutnost retko predstavlja problem.

- Naša koža nije sterilna, na njoj postoje različiti mikroorganizmi koji čine njenu mikrofloru, saprofiti (gljive), a u žlezdama pora i paraziti (grinje). One čine normalnu fiziološku floru kože i predstavljaju zaštitnu barijeru, kakva postoji i u sluznici nosa, ili vaginalnoj sluznici. Najčešće ne stvaraju nikakve ozbiljne probleme na koži. Ali do toga može doći kad se promeni Ph sluznice kože, što se najčešće događa kad je čovek izložen stresu, ako koristi neadekvatne kozmetičke preparate, ili kao reakcija na zbivanja u gastroenterološkom sustavu - pojašnjava dermatologinja dr. Ivana Nola. Dodaje kako pritom misli prvenstveno na želučane probleme, kod kojih se može dogoditi da i nema nekih simptoma, već se oni prvo manifestuju na koži lica.

Reč je obično o Helicobacter pylori infekciji, koja mijenja i PH kože. To je Ph koji odgovara bakterijama, grinjama i gljivama, koje tada počnu da razmnožavaju i mogu da stvore probleme - pojašnjava sagovornica. Najčešće je u pitanju rozaceja, ili perioralni dermatitis (crvenilo s aknama oko ustiju).

- Kod redovnih pregleda i sama radim mikroskopske testove i na grinje Demodex. Na temelju tog nalaza se procenjuje je li potrebno primeniti lokalnu terapiju ili terapiju tabletama, a u nekim slučajevima možda i uključiti dodatne laboratorijske pretrage da bismo došli do rešenja - pojašnjava. No većina ljudi nikad neće ni primietiti te grinje na licu, dodaje.

Redovna higijena lica i tela često je posve dovoljna da ih se njihov broj na koži kontroliše, prenosi IFL Science.

Za znanstvenike je analiza ovih grinja važna jer nam može dati više podataka o tome ko zapravo živi na našim licima, te informacije o njihovoj raznolikosti, te gde su i kada prvi puta došli na ljude. Provodeći isto istraživanje u različitim regijama sveta, možemo utvrditi jesu li vrste sveprisutne ili su se proširile u određenim područjima.

One nam zapravo pričaju priču o našim precima, te priču o drevnoj ljudskoj istoriji i migracijama - rekla je Michelle Trautwein, entomologinja s Kalifornijske akademije znanosti u San Franciscu, koja je proučavala Demodex. Kaže kako sam postupak prikupljanja grinja s lica nije glamurozan, istraživači koriste vrpcu ili lepljivu traku koju prislone na kožu ispitanika, te čupaju dlake pincetom, odnosno stružu ljuskice kože i skupljaju ih za pregled. U jednoj studiji morali su i stisnuti nos su, kako bi izbacili malo sebuma iz nosnih pora, da bi ga zatim sastrugali.

- Obično zapravo stavim lepak na staklo za mikroskop i zalepim ga na čelo osobe. Potom ga polako odlepim. Pod mikroskopom tražim grinje koje su zapele u folikulima iz tankog sloja kože koja se oljuštila. Ponekad je zanimljivo gledati kroz mikroskop dok tražite pravi oblik da biste uočili ono što tražite – zaključuje.

(Espreso/24sata.hr)