NACISTI SU PRE 80 GODINA GAĐALI NAJVAŽNIJU ZGRADU U SRBIJI, DA UNIŠTE DUH NARODA: Danas je na tom mestu RUPA (FOTO)

Šesti april, datum koji nikada nećemo zaboraviti. Datum kada je Beograd doživeo najveće strahote i užase rata.

Na današnji dan, pre tačno 80 godina, na beogradskom nebu začuli su se zvuci aviona nacističke Nemačke.

Svima je poznata operacija "Strašni sud" čiji je glavni cilj bila uništenje Beograda, a naredio je lično Adolf Hitler. Jedna od prvih meta bila je, možda i najznačajnija srpska ustanova kulture, Narodna biblioteka Srbije, koja se tada nalazila na Kosančićevom vencu.

Taj događaj predstavlja jedan od najvećih udara na našu kulturnu baštinu i srpski narod. Zgrada je pogođena u trećem vazdušnom napadu oko 16 časova i time je uništena do samih temelja. Kako nije bilo nikog ko bi ugasio vatru, tinjala je polako, danima, i uspela da proguta sve spise i celokupan inventar. Uništen je kompletan književni fond od 500.000 svezaka, zbirka od 1.424 ćirilska rukopisa i povelja od 12. do 17. veka, kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, zbirke od 4.000 naslova časopisa, 1.800 naslova novina, nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige, kao i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulturne i političke istorije Srbije i Jugoslavije.

Nažalost, uništene su i lične biblioteke Dositeja Obradovića, Đure Daničića, Janka Šafarika i Vuka Karadžića. Zauvek su odneti i kompleti svih srpskih časopisa, alamanaha, kalendara, ali i zbirka srpskih i stranih novina.

Napad na Narodnu biblioteku Srbije bio je planiran unapred i upravo je ova ustanova bila jedna od prvih meta nacista. Za to čak postoji i dokaz, u zvaničnom nemačkom dokumentu koji se odnosi na bombardovanje Beograda, predočenom na posleratnom suđenju.

484 nemačka bombardera zasula su prestonicu sa čak 440 tona bombi, i to u četiri naleta.

Ono što se pouzdano zna je da iz požara koji je tinjao danima, nije spašena nijedna cela knjiga.

Ni tokom Prvog svetskog rata Narodna biblioteka nije pošteđena, s obzirom na to da je tokom bombardovanja stradao deo njenog fonda. Potom su knjige preseljene na više mesta u Beogradu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici. Deo fonda dospeo je i do Sofije, ali je posle rata vraćen. Nestalo je dosta građe, rukopisa, knjiga i novina.

Napadi na Narodnu biblioteku Srbije predstavljaju jedan od najgorih zliočina nad kulturnom baštinom u Drugom svetskom ratu.

Kao što bi Mark Tven rekao, "Dobri prijatelji, dobre knjige i čista savest: to je idealan život".

Nama život nije bio idealan, ostali smo bez značajnog dela naše prošlosti, ali bar znamo da nam je savest čista i da događaje koji su obeležili našu istoriju nećemo i ne treba da zaboravimo.

(Espreso)