OTKRIVA
TVORAC RUSKE VAKCINE RAZBIJA MITOVE: Da li „Sputnjik V“ menja ljudski gen?
Kada se „Sputnjik Ve“ (Sputnik V) pojavio bilo je mnogo različitih mitova
Direktor Centra za epidemiologiju i mikrobiologiju „Gamaleja“ Aleksandar Gincburg je u intervjuu Sputnjiku otkrio kako je registrovana prva vakcina na svetu protiv virusa korona, kako se posle vakcinacije „Sputnjikom Ve“ (Sputnik V) može ponovo zaraziti, zašto EU ne žuri da pusti rusku vakcinu na svoje tržište i koji je najsmešniji mit o vakcini.
Kada se „Sputnjik Ve“ (Sputnik V) pojavio bilo je mnogo različitih mitova. Ispričajte nam najsmešniji koji ste zapamtili.
- Uh, mnogo je raznih gluposti, znate, ljudsko pamćenje je tako uređeno da se sećamo samo dobrih stvari, pa mi je teško odmah da vam odgovorim. Veoma nas je zabavila informacija da su ruski hakeri Instituta „Gamaleja“ ukrali recept za izradu leka od 'AstraZeneke'. Posle nekog vremena Kiril Dmitrijev je rekao u šali na svom Tviteru, kada su se pojavili rezultati 'AstraZeneke' da je njihova vakcina 65 ili 70 procenata efikasna, da ako nas krive da smo ukrali recept, onda moramo da se 'odužimo' i spremni smo da predložimo drugu komponentu naše vakcine kako bismo povećali efikasnost njihove. I na sveopšte iznenađenje, 'Astra Zeneka' je prihvatila ponudu. Kao što se sećate, posle izvesnog vremena, u prisustvu našeg predsednika, potpisan je memorandum o saradnji sa rukovodstvom 'AstraZeneke'. To je cela priča, započela je, rekao bih, šaljivo, a završila se ozbiljnim zajedničkim radom.
Da li vakcina može da utiče na kozmetičke procedure? Na primer, žene koje su ubrizgavale botoks ili su uvećavale grudi, da li se kod njih mogu pojaviti negativni uticaji vakcine?
- Nikada nije pronađena nikakva međusobna veza između toga i bilo koje vakcine, pa ni ove. Nema čak ni teoretskih preduslova.
Da li vakcina „Sputnjik Ve“ (Sputnik V) može da utiče na ljudski gen?
- Odgovor je nedvosmislen: ne može. Na genom čoveka može da utiče ono što može da se integriše u ljudski genom ili da na neki način utiče na strukturu DNK. A DNK struktura nukleinske kiseline je dobro poznata. Jasno je na koji način se na nju može uticati.
Ako se preparat u ljudskom organizmu ne razmnožava, onda on nikako ne može da se integriše i da stupa u reakciju s našom nukleinskom kiselinom. Tako da 'Sputnjik Ve' (Sputnik V) nikako ne može da utiče ni na nukleinsku kiselinu, ni na nasleđivanje, niti na bilo koje druge stvari povezane sa promenom našeg naslednog materijala.
Kako lečiti kovid ako se čovek i posle vakcinacije razboli?
- U kojim slučajevima, nakon vakcinacije, osoba može da se razboli: ako nisu prošle tri nedelje nakon prve vakcinacije ili tri nedelje posle druge vakcinacije. Po pravilu, ako se posle druge vakcinacije osoba razboli u roku od tri nedelje, kada imunitet još nije u potpunosti formiran, tada se, kao što je iskustvo pokazalo, razboli u blagom obliku. Ako se posle prve vakcinacije razboli trećeg, četvrtog ili petog dana, onda može da ima teži oblik. Zato je potrebno primenjivati čitav spektar zaštitnih mera, koje se obično primenjuju posle prve vakcinacije i tokom naredne tri nedelje posle primene druge komponente.
Ako je prošlo tri nedelje posle prve vakcinacije, tada je 100-procentna garancija da čovek neće teško oboleti, čak možda neće imati ni srednji oblik. Može biti inficiran sa verovatnoćom do osam procenata. Da, osam od sto mogu biti inficirani, ali tu infekciju će faktički preboleti na nogama.
Jedino što bih posavetovao ljudima koji su inficirani jeste da vode računa da ne zaraze svoje bližnje koji se nisu vakcinisali. Zato je potrebno da svi poštuju zaštitne mere.
Predstavnici Evropske agencije za lekove dolaze 10. aprila u Moskvu. Da li su svi u Institutu „Gamaleja“ spremni za njihov dolazak? Da li ste otvoreni za saradnju?
- Mi smo uvek spremni i otvoreni za saradnju. Pripremljen je paket dokumenata, koji će biti interesantan ekspertima. Prisustvovaće naši stručnjaci, koji su radili na pripremi dokumenata i koji će biti spremni da odgovore na sva pitanja eksperata. Štaviše, ovaj posao je odavno započet. Već smo više puta komunicirali s ekspertima iz drugih zemalja u video konferencijama i odgovarali na njihova pitanja. I pitanja su sasvim normalna, potpuno poslovna. Nadam se da će se ova komunikacija nastaviti na najvišem nivou. Kako nam je svima poznato, pored naučne komponente, svi ovi momenti se preklapaju sa političkim i ekonomskim, povezanim sa promocijom svih ovih lekova na razna tržišta, uključujući i evropsko tržište, koje je kao što znamo vrlo bogato. Zato, kakve nas teškoće tamo očekuju, ne nas, već 'Sputnjik Ve' (Sputnik V), nije teško predvideti. Što se tiče nauke, garantujemo da je sve u najboljem redu.
Vi od kolega iz inostranstva dobijate povratne informacije. Šta oni misle o „Sputnjiku Ve“ (Sputnik V)?
- Znate, nisam čuo ni jednu lošu reč, samo pohvale.
Kada se mogu očekivati slične pandemije?
- Teško je nagađati šta se sve može dogoditi u prirodi. Jedino što mogu da kažem jeste da se ceo svet, pa i naša zemlja, pripremao ne za pandemiju kovida, već gripa A, ptičjeg gripa, jer grip izvorno cirkuliše među pticama. On je faktički smrtonosan. Mnogi sojevi gripa su 90-100 procenata smrtonosni. U slučaju da takav soj počne da se prenosi, a za to je potrebno vrlo malo, od osobe do osobe sa istom efikasnošću sa kojom se prenosi sa ptice na pticu, onda budući da iima isti put prenosa vazduhom kao što se prenosi kovid, mogu nastati teške posledice sa velikom smrtnošću. Ali pandemiju nije izazvao grip, već kovid. Smrtnost je manja, ali sa većom podmuklošću. Jer dok grip ako se pojavi drugog ili trećeg dana pošto je čovek inficiran može da se počne da se leči, u slučaju zaraze kovidom počinje da se pojavljuje druge, treće ili čak četvrte nedelje. Inficirana osoba za to vreme širi infekciju. Tako da je teško predvideti koje ćemo sledeće iznenađenje imati.
Čime se trenutno još bavi Centar „Gamaleja“ osim virusom korona?
- Bavi se raznim problemima. Nezavisno od virusa korona, tu je problem tuberkuloze i tu je Institut 'Gamaleja' osnovni proizvođač vakcine BSŽ protiv tuberkuloze, ali nju je potrebno i modernizovati i učiniti efikasnijom. Ona ne štiti od zaraze tuberkulozom, već od teških oblika tuberkuloze. Trenutno vakcina prolazi drugi i treći stadijum kliničkih ispitivanja.
Postoji osnov da ćemo po završetku treće faze kliničkih ispitivanja, iako je ovo vrlo obimna studija i koja zahteva uključivanje velikog broja ispitanika, na raspolaganju imati vrlo savršen lek koji će dalje smanjiti učestalost tuberkuloze ne samo u našoj zemlji, već i u drugim zemljama, u kojima je problem tuberkuloze, a takvih je mnogo na svetu, zapravo jedan od glavnih uzroka smrti stanovništva.
Bonus video:
(Espreso/Sputnjik)