KAKO JE KOSTIĆ PREŠAO U ŠTUTGART: Holanđanin otkrio kako im je Bobić nameštao dame lakog morala!

Povodom objavljivanja knjige “Berenbluf na tržištu transfera” bivšeg sportskog direktora Groningena Hansa Najlanda, ispričana je i jedna anegdota važna za karijeru srpskog reprezentativca Filipa Kostića.

Najland se podsetio 2014. godine i pregovora sa kolegama iz Štutgarta oko transfera današnjeg levog krila selekcije Srbije i Ajntrahta iz Frankfurta.

Najland kaže da je pored njega holandski pregovarački tim činio još njegov najbliži saradnik Henk Feldmate, dok su nasuprot njih sedeli direktor Štutgarta Fredi Bobić i finansijski direktor. Prema Najlandu Groningen je nekoliko puta odbijao sastanke tvrdeći da Kostić nije na prodaju da bi se na kraju pregovori završili transferom vrednim 6.000.000 evra.

– Dogovorili smo sastanak između Groningena i Štutgarta, u Dizeldorfu, u četiri sata popodne. U osam ujutro nazvao sam kolegu Henka Feldmatea i poručio mu da ponese četkicu za zube, jer ćemo tamo prespavati. U pregovorima sam naučio jednu stvar: nikad ne smeš reći svojoj ženi da ćeš kući biti u određeno vreme, jer će to da vas košta – objašnjava Najland i nastavlja:

– Bio je to sjajan razgovor. Ti ljudi su rezervisali fantastičan restoran. Prvo je bilo reči o fudbalu, o reprezentacijama Nemačke i Holandije. Henk zna neverovatnu količinu priča iz fudbala, pa kad vodi taj fudbalski razgovor, moja stolica se malo pomera unazad, jer nisam baš zainteresovan. Čim su finansije u pitanju, opet se približavam. Na kraju su započeti pregovori oko Kostića. Taj iznos je malo porastao, sve je počelo da se odvija prebrzo. Onda smo Henk i ja rekli da bismo želili da prekinemo razgovore na neko vreme. U tom trenutku krajičkom oka vidim dve dame. Izgledale su prilično provokativno: kratke suknje i prilično dubok izrez – prisetio se Najland.

Bivši sportski direktor koji je tu funkciju obavljao 23 godine do 2019. kroz šaljive komentare, ozbiljno optužio suprotnu pregovaračku stranu da se bavila prljavim trikovima. Naime, Najland nigde nije jasno rekao, ali bez sumnje je navodio na to da su iz Štugarta naručili dame lakog morala koje bi ih iskompromitovale i pregovore onda učinile lakšim i povoljnijim po njih.

– Te dame su me gledale. Imam razumnu sliku o sebi, pa sam pomislio da ovde nešto nije u redu. Sedele su za našim stolom, jedna od tih dama mi se spušta na koleno. Bizarno naravno. Odmah sam dao Henku telefon da nas slika. Rekao sam mu “pošalji sliku mojoj ženi”. Supruga je odmah odgovorila: “to su lepi pregovori”. Ali da, sada me više ne mogu ucenjivati – objasnio je Najland šta je želeo sa fotografisanjem da postigne.

– Taj razgovor je trajao i bio je zaista zabavan. Sve je bačeno na sto da bi se postigao dogovor. Jedan od tih Nemaca stajao je iza šanka i svirao klupske himne Borusije iz Menhengladbaha, Šalkea i Groningena. Dovedeni su taksiji i naravno da smo morali da idemo u grad sa tim ljudima, u noćni život. Ipak, na insistiranje Henka nismo ostali dugo. Sledećeg jutra u osam sati videli smo kolege iz Štutgarta na doručku i izgledali su kao da ih je voz pregazio. Takođe nisu bili srećni što nismo ostali s njima, ali kasnije smo postigli sporazum za neverovatni iznos od šest miliona evra - završava priču Holanđanin.

(Espreso/24sedam)