NAUČNICI U ŠOKU ZBOG PROMENA KOD ASTRONAUTA NAKON GODINU DANA PROVEDENIH U SVEMIRU: Šta mu se dogodilo sa srcem?!

Masa srca opada tokom dugog boravka u orbiti, u stanju bez gravitacije, kao i tokom dugog plivanja. U nedavnoj studiji naučnici su otkrili da bi duže boravka u svemiru moglo dovesti do istih fizičkih neželjenih efekata kojima su izloženi plivači izloženi plivanju na daljinu. Dakle, obe aktivnosti mogu dovesti do smanjenja dimenzija srca.

Istraživači su došli do ovog zaključka upoređujući fizičko stanje astronauta Skota Kelija, koji je godinu dana proveo u svemiru, sa stanjem maratonskog plivača Benoita Lekomtea. U obe situacije dogodila se atrofija organa.

Istraživanje je vodio dr Bendžamin Levin, profesor interne medicine na Univerzitetu u Teksasu u Soutvest Medikal Centru u Dalasu, a rezultati su objavljeni u časopisu Srkulejšn.

Istraživanje je važno jer pruža značajne uvide u to šta bi se moglo dogoditi astronautima tokom dugoročnih svemirskih ekspedicija, poput one na Mars koju je NASA planirala u narednim decenijama.

- Istraživanja su pokazala da je srce neverovatno „plastično“ i prilagođava se pritisku kojem je izloženo. Nedostatak pritiska usled nedostatka gravitacije doveo je do toga da je Kellijevo srce smršalo. Tokom svemirskog leta jedna od stvari koja se dešava je da više nemate tako izražen krvni pritisak prema gornjem delu tela, jer nema gravitacije - rekao je Levine za BBC.

Godinu dana na ISS-u

Astronaut Skot Keli proveo je 340 dana na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), delom kako bi naučnicima omogućio da istraže efekat dugog boravka u svemiru na ljudsko telo. S druge strane, tu je bio plivač Lecomte koji je 2018. krenuo da prepliva Tihi okean i uspeo je da za 159 dana prepliva više od dve hiljade osamsto kilometara, preplivavši u proseku skoro šest sati dnevno, nakon čega je odustao . Naučnici su uspeli da dokažu da toliko plivanja ima sličan efekat na srčani pritisak kao boravak u svemiru i u uslovima bez gravitacije, jer osoba više vremena provodi u vodoravnom položaju, piše BBC.

Objašnjavaju i kako naučnici već duže vreme istražuju ležanje u vodoravnom položaju kako bi simulirali uslove tokom svemirskog leta, jer se i tokom ležanja menja krvni pritisak, odnosno protok krvi između glave i stopala. Prema iskustvu profesora Levinea, najbolji položaj za istraživanje bio je položaj u kojem osoba leži potpuno ravna na leđima ili stomaku. Na taj način se krvni pritisak u telu menja i uzrokuje da posle dužeg vremena srce (koje je, kao što je poznato, mišić) smanji svoju masu.

- Gledajući levu komoru srca gospodina Lecomtea, videli smo da je ona izgubila 20-25 procenata ukupne težine tokom četiri do pet meseci plivanja. Tokom godine u svemiru videli smo do 27 procenata gubitka srčane mase kod astronauta Kelija - rekao je Levin.

Proces se može okrenuti

Dobra vest je da se proces smanjenja srčane mase može obrnuti redovnim vežbanjem. Astronauti na ISS imaju redovan i vrlo rigorozan plan vežbi. Iako ovo pomaže, čini se da nije dovoljno da se minimalizuje uticaj boravka u orbiti na mišiće i kosti.

Upravo je to bilo zanimljivo Levineu jer je verovao da će plivanje kao značajna i veoma zahtevna fizička aktivnost smanjiti uticaj na srce i druge mišiće kod Lekomtea.

- Zanimljivo je u nauci, najviše naučite kada otkrijete stvari koje uopšte niste predvideli, rekao je kasnije, piše BBC.

Kaže da je krenuo u razmatranje otkrića, pa je shvatio da Lekomte pliva dugo, satima dnevno, ali ne tako intenzivno kao, recimo, Majkl Felps. Njegova vežba jednostavno nije dovoljno „agresivna“.

Dobra vest je da promene u srcu nisu dugoročne. Sportista i astronaut brzo su se oporavili po povratku na kopno i Zemlju.

Naučnici takođe primećuju da boravak u svemiru može povećati rizik od oštećenja srca, što bi se moglo pokazati katastrofalnim ako astronaut ima srčani udar u orbiti.

Profesor Levine deo je NASA-inog programa Cipher, u okviru kojeg će još deset astronauta biti poslato u dugoročne svemirske misije, a naučnici će ispitati brojne parametre svog srca.

Bonus video:

(Espreso/Jutarnji.hr)