JEDNA PRIJAVA NIJE DOVOLJNA? Advokat objasnio šta se dešava nakon prijave silovanja i kakvi dokazi su validni!

Nakon izjave glumice Mirjane Karanović da odbija da glumi sa Branislavom Lečićem zbog optužbi koje je protiv njega iznela Danijela Štajnfeld, neki su to komentarisali kao ishitrenu reakciju, a neki su je podržali. Glumica je nakon toga naglasila da je to uradila zbog ženske solidarnosti, a koliko su njeni stavovi ispravni, pitali smo advokata Gvozdena Grgura.

PREDISTRAŽNE RADNJE

Glumici, naime, smeta to što se na sudu najviše vrednuju materijalni dokazi.

– Nisam njega ni za šta optužila, niti sam ga uvredila, tako da meni ne treba sud da mi nešto dokazuje, jer sud može da kaže da nema dovoljno dokaza, jer je naše sudstvo takvo kakvo je, i još nema razvijene mehanizme kojima bi se zlostavljanje prepoznalo. Kod nas se još uvek traže neki fizički dokazi, povrede. Žena da bi dokazala da je seksualno zlostavljana, mora da ima fizičke tragove u vidu povreda. Sve ostalo je veoma sumnjivo kod nas. Mislim da to nije u redu – rekla je glumica za medije, a advokat Grgur pojasnio nam je koliko u njenim rečima ima istine.

– To nije tačno. U praksi se često dešava da u ovakvim postupcima sud sudi na osnovu svog slobodnog sudijskog uverenja, jer tako i zakon nalaže. U tim situacijama, kada postoji samo izjava oštećene i izjava druge strane, ukoliko dođe do sudskog postupka, sud će, s obzirom na to da su to jedini dokazi, suditi na osnovu svog slobodnog sudijskog uverenja. Mi imamo situaciju i sa Mikom Aleksićem, koji je u pritvoru zbog navodnih nekoliko silovanja, koje je počinio pre dugog niza godina. U tom postupku takođe nema materijalnih dokaza u smislu povreda, ginekoloških pregleda ili bilo kog drugog dokaza koji bi neposredno dokazao to. Njemu se ipak sudi. Naravno, Mika Aleksić je u mnogo težoj poziciji, jer mu se stavlja na teret nekoliko silovanja. Lečić još uvek nema status osumnjičenog, jer su u toku predistražne radnje. Branislav Lečić jeste prošao poligraf, ali na osnovu rezultata poligrafskog istraživanja ne može se doneti presuda – rekao je Gvozden Grgur, koji je dalje za Objektiv objasnio pretpostavku nevinosti, koja brani svakog okrivljenog.

NAPADI PANIKE

– Zakonik o krivičnom postupku svakom okrivljenom garantuje pretpostavku nevinosti, to znači da niko nije kriv dok se pravosnažnom odlukom suda ne dokaže suprotno – rekao je advokat.

Danijela Štajnfeld govorila je za medije o traumama i posledicama koje je imala nakon navodnog silovanja.

– Kada sam došla u Ameriku, bila sam potpuno nesvesna da moje telo u stvari tako čvrsto „drži” traumu. Ja nisam uopšte spavala, imala sam strašne nesanice i manjak apetita. Htela sam da pijem, a nikada nisam pila alkohol, što je za mene bilo neuobičajeno. Onda, odjedanput flešbekovi, i jedan flešbek me je tako na ulici doveo do napada panike, a ja sam izgubila disanje. Više nisam mogla da izlazim na ulicu i plašila sam se ljudi koji su bili nepoznati. Ukoliko bih videla crni auto na ulici, u kome je mene on odvezao na to mesto, sve to bi napravilo napad panike – ispričala je Danijela, ali su ipak mnogi na društvenim mrežama sumnjali u istinitost njenih izjava i pitali se zbog čega je toliko dugo čekala da to obelodani. Pitali smo advokata da li postoje primeri da su devojke zapravo lagale o ovakvim događajima.

PRETPOSTAVKA NEVINOSTI

– Posmatrajući sve događaje, mogu da primetim da su devojke koje su relativno poznate možda pokušale na taj način da dođu ili do istine ili da steknu neku popularnost. Ne mogu da grešim dušu i da kažem da li je to tako ili nije. Ako se ispostavi da je nešto od toga laž i da je neko to uradio kako bi stekao popularnost, mislim da je to jako loša poruka za sve žrtve silovanja, koje su zapravo prošle kroz jednu takvu torturu. Ja bih onda postavio pitanje zbog čega je neko čekao deset godina. Međutim, svakako mora da se da jako dobro i čvrsto obrazloženje zbog čega to dosad nije prijavljeno. Mislim da, kada se osoba oseti žrtvom takve vrste, ne pravi kalkulacije i ne čeka neko bolje vreme da prijavi krivično delo. Meni je kao profesionalcu drago da tužilaštvo nije refleksivno delovalo u tom smislu. Kada bi samo jednom prijavom mogli da se donose zaključci, to bi značilo da svako od nas ima rizik da ga neko sutra prijavi da smo silovali pre mnogo godina i da nam se unište životi, da bi se na kraju možda ispostavilo da to nije tačno. To bi bilo onda katastrofa za nas kao društvo – zaključuje Grgur za list Objektiv.

(Espreso/Objektiv.rs)