POTRESNA IZJAVA ZAFIRA HADŽIMANOVA PRE GODINU DANA: Zdravstveno je bio ugrožen, MNOGE BOLESTI SU GA ZADESILE!

Zafir Hadžimanov je preminuo je u 77. godini usled posledica korona virusa.

Filmski glumac, pevač i kompozitor je bio oženjen pevačicom i glumicom Senkom Veletanlić, sa kojom ima sina Vasila Hadžimanova poznatog džez muzičara. Rođen je 1943. godine u Makedoniji.

Muzičar je u jednom od svojih poslednjih intervjua govorio o karijeri, porodici, ali i zdravstvenom stanju:

"Ako počnem da pričam kako se osećam, nećete morati da postavljate druga pitanja. Kad sam ušao u osmu deceniju, počele su nevolje. Valjda se to zove starost. To je jedna od najružnijih stvari koje sam u životu sreo. Najpre sam nemarom očnih hirurga ostao bez jednog oka. Onda je na red došlo srce, a od majke sam, osim divne kuće u Skoplju, nasledio i dijabetes. Ja i sada, u 76. godini, izgledam "karoserijski" pristojno, ali "enterijerno" mi pucaju šavovi. Počeo sam malo i da zaboravljam. Jedino čega se držim kao pijan plota jeste pisanje. Moje zdravstveno stanje je vrlo nesrećno, ali zahvaljujući kompjuteru, ceo svet je moj. Sednem pa se igram s Fejsbukom, po internetu, malo pišem za svoju dušu.

Ono što malo ljudi zna je da je pred sobom imao karijeru glumca, ali da je rešio da se posveti muzici:

"Nisam imao strpljenja da igram levu nogu od stola i čekam da me uloga pogodi. Bio sam srećnije ruke, lepo je kad te u mladosti prati i zrnce sreće. Čim sam krenuo, dobio sam izvanrednu ulogu u predstavi "Pantaglez" u Ateljeu 212, kod Mire Trailović. Komisija iz Centralnog komiteta je skinula predstavu! Tada mi je pukao film i odlučio sam da ne čekam s pismom na tacni, nego sam otišao u Sovjetski Savez da pevam, pošto su me zvali. Ostao sam tamo četiri meseca i vratio se s kupljenim stanom, autom i čime sve ne. Senka i ja smo doneli dva kofera love", rekao je tada "Kuriru".

O bavljenju muzikom je rekao:

"Od prvog trenutka sam bio antišlager pevač. Nikada nisam išao na to da se podvučem pod kožu publici da bih je kupio, ali i moj sin Vasil mi stalno ponavlja da je uvek bilo i biće ljudi koji žele da slušaju i nešto drugo, a ne samo trange-frange - "semenke za grickanje, dupe za vatanje", ha, ha. Mog sina danas zovu balkanskim kraljem džeza, a mene su nekad zvali imperatorom šansone. Treba uzeti u obzir da ni publika nije večna. Sigurno je veći deo moje publike otišao u večna lovišta".

(Espreso)