Foto: Printscreen youtube

POSLEDICE KORONE

ŠOKANTNA STUDIJA O KORONI STIŽE IZ BRITANIJE Ispitivali pacijente koji su preležali virus, kako teče oporavak!

Ljudi koji su najverovatnije imali trajne simptome bile su belkinje srednjih godina koje su razvile ozbiljan Covid-19 i koje su imale najmanje dva stanja zbog kojih su pod većim rizikom od teške bolesti, poput dijabetesa, astme ili bolesti srca

Objavljeno: 24.03.2021. 21:06h

Nova studija otkriva da se sedam od 10 osoba hospitalizovanih od kovida nije potpuno oporavilo pet meseci nakon otpusta.

Oni su nastavili da se brinu o svom mentalnom i fizičkom zdravlju, pri čemu 1 od 5 ljudi razvija ima probleme, a sličan broj ili ne radi ili mora promeniti posao zbog svog zdravlja, prema nalazima britanskih istraživača.

Ljudi koji su najverovatnije imali trajne simptome bile su belkinje srednjih godina koje su razvile ozbiljan Covid-19 i koje su imale najmanje dva stanja zbog kojih su pod većim rizikom od teške bolesti, poput dijabetesa, astme ili bolesti srca.

"Naši rezultati pokazuju veliko opterećenje simptomima, mentalnim i fizičkim zdravstvenim problemima i dokazima oštećenja organa pet meseci nakon otpusta sa COVID-19", rekla je Rahel Evans, vanredni profesor na Univerzitetu u Lejčesteru i respiratorni savetnik u lokalnim bolnicama.

"Takođe je jasno da onima kojima je potrebna mehanička ventilacija i koji su primljeni na intenzivnu negu treba duže da se oporave", rekla je ona, ali je istakla da veliki deo širokog spektra upornih problema nije objašnjen ozbiljnošću bolesti, ukazujući na druge osnovne razloge.

Studija širom Velike Britanije analizirala je 1.077 ljudi koji su otpušteni iz bolnice između marta i novembra 2020, koji su razvili Covid-19. Među njima, 67 odsto, gde su bili belci, 36 odsto su bile žene, a 50 odsto je imalo najmanje dva stanja koja su ih dovela u rizik od teške bolesti.

Kada su učesnici praćeni pet meseci kasnije, samo 29 odsto ljudi reklo je da se osećaju potpuno oporavljenim, dok je više od 90 odsto ljudi imalo bar jedan trajni simptom, a većina je iskusila u proseku devet tekućih simptoma. 10 najčešćih simptoma bili su bolovi u mišićima, umor, fizičko usporavanje, oštećen kvalitet spavanja, bol u zglobovima ili otok, slabost udova, otežano disanje, bol, kratkotrajni gubitak pamćenja i usporeno razmišljanje, prema studiji, koja još uvek nije recenziran.

Gotovo trećina ljudi sa "blagim“ Covid-19 još uvek se bori protiv simptoma mesecima kasnije, otkriva studija. Takođe je bilo pogođeno mentalno zdravlje, pri čemu je više od 25 odsto ljudi imalo kliničke simptome anksioznosti ili depresije, a 12 odsto simptome posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).

Učesnici su takođe podeljeni u četiri grupe na osnovu težine njihovih simptoma tokom praćenja: Veoma teški, teški, umereni i blagi, sa 46 odsto ljudi u ovoj poslednjoj grupi. Na osnovu ovih grupa, istraživači su takođe identifikovali potencijalni uzrok trajnog uticaja na zdravlje. Pet meseci nakon otpusta, pacijenti sa najtežim simptomima imali su viši nivo proteina nazvanog C-reaktivni protein, koji je povezan sa upalom u telu, objasnila je Louise Vain, predsedavajuća u istraživanju respiratornih bolesti na Univerzitetu u Leicesteru i ko-istraživač studija.

"Iz prethodnih studija poznato je da je sistemsko zapaljenje povezano sa lošim oporavkom od bolesti u čitavom spektru bolesti“, rekao je Vejn. U grupama, uporna upala u telu određena ovim C-reaktivnim proteinom bila je povezana sa težinom simptoma, ali ne i koliko je ozbiljno Covid-19 uticao na učesnika u bolnici.

"Takođe znamo da je autoimunitet, gde telo ima imuni odgovor na sopstvene zdrave ćelije i organe, češći kod žena srednjih godina. To može objasniti zašto se čini da je post-COVID sindrom zastupljeniji u ovoj grupi, ali dalje potrebna je istraga da bi se u potpunosti razumeli procesi “.

Istraživači sada pozivaju na pružanje dodatne nege za preživele osobe Covid. Naši nalazi potkrepljuju potrebu za proaktivnim pristupom kliničkom praćenju sa holističkom procenom koja uključuje simptome, mentalno i fizičko zdravlje, ali i objektivnu procenu kognicije “, rekao je Chris Brightling, profesor respiratorne medicine sa Univerziteta u Lejčesteru i glavni istražitelj za proučavanje.

"Nastavak proučavanja putanje oporavka tokom dužeg vremenskog okvira, zajedno sa većim razumevanjem biologije koja podupire post-COVID simptome, dalje će informisati pristupe kliničkom lečenju post-COVID19 infekcije", rekao je on. Učesnici studije biće ponovo procenjeni nakon 12 meseci kako bi se prikupilo više podataka o dugoročnom uticaju Covid-19. Profesor Kris Viti, glavni medicinski službenik u Velikoj Britaniji i suvoditelj Nacionalnog instituta za zdravstvena istraživanja, rekao je u izjavi: "Važno je da utvrdimo koji su tačno različiti elementi onoga što se trenutno naziva" Long Covid “ možemo ciljati akcije za sprečavanje i lečenje ljudi koji pate sa dugoročnim posledicama “.

"Znam da Long COVID može imati trajni i iscrpljujući uticaj na živote pogođenih i rešen sam da poboljšam negu koju možemo pružiti“, rekao je u izjavi britanski ministar zdravstva i socijalne zaštite Met Henkok. "Ovakve studije pomažu nam da brzo izgradimo svoje razumevanje im pakta stanja i radimo na razvoju novih istraživanja kako bismo mogli da pružimo podršku i lečimo ljudima “.

Bonus video:

(Espreso/CNN)