NE TREBA IM TIKTOK! STRAVIČNI IZAZOVI SE ŠIRE MEŽU OSNOVCIMA U RIJECI: Dete zamalo poginulo,to rade na rođendanima!

TikTok izazov koji se sastoji u tome da dete legne posred puta i izmakne se neposredno uoči dolaska automobila tek je poslednji u nizu opasnih i bizarnih izazova koji se šire društvenim mrežama, a na njih nisu imuni ni riječki osnovci, piše Novi list.

Riječke škole u poslednje vreme sve češće upozoravaju roditelje da obrate pažnju šta deca na društvenim mrežama rade i ozbiljno shvate opasnost koja može proizaći iz izazova s društvenih mreža.

Međutim, voditeljka Tima za psihološke krizne intervencije, psiholog OŠ "Podmurvice" Nada Kegalj, kaže da riječkim osnovcima za opasne igre i izazove nije potrebna inspiracija s Tik Toka, jer oni su smislili svoje.

– U Rijeci je popularna igra 'makaze', a sastoji se u izazovu da dete pretrči dvosmerni put u trenutku kada iz oba smera dolaze automobili. Takođe nekada je bio izazov pretrčati preko pruge kada dolazi voz. Sada to više nije popularno, već je izazov stati što bliže uz prugu raširenih ruku i čekati da prođe voz. Naravno, na način da se stane što bliže uz njega. To sam saznala tako da sam bila na jednoj kriznoj intervenciji vezano uz dete koje je zbog izazova zamalo poginulo. Kasnije sam to ispričala učenicima u svojoj školi, a oni su me šokirali izjavom da se to radi svake subote na rođendanima. Rijeka je prepuna železničkih pruga koje prolaze kroz grad. Tako da im očito ne treba Tik Tok da bi osmislili opasan izazov, kaže Kegalj.

U Osnovnoj školi Srdči susreli su se s jednim izdvojenim slučajem takozvanog »izazova gušenja« (Blackout Challenge) s TikToka, a taj jedan slučaj bio je dovoljan da se upali alarm i pošalje upozorenje svim roditeljima.

Radilo se, kaže pedagog Aleksandra Smolić, o učeniku sedmog razreda koji je snimio izazov gušenja. Blackout izazov je igra padanja u nesvest. Ona već više od godinu dana kruži internetom, a sastoji se u tome da učesnici namerno prekidaju dotok kiseonika, pokušavajući da izazovu osećaj koji čovek doživi neposredno pred smrt, odnosno pred gubitak svesti. Reč je o izazovu zbog kojeg je u Italiji preminula desetogodišnja devojčica, a potom i desetogodišnji dečak u Srbiji. Iako TikTok za svoje korisnike propisuje minimalnu starost od 13 godina, u tu se društvenu mrežu uključuju i mlađi korisnici, a raspon godina, kaže Smolić, je šarolik.

– To kreće već od 4. razreda pa sve negde do 7. razreda, dok osmaši pokazuju ipak određenu dozu ozbiljnosti. Radi se o napadi na mladu i nerazvijenu ličnost te se koristi potreba dece tog uzrasta da se dokazuju pred svojim vršnjacima. Često je dovoljno samo osmisliti dovoljno bizaran izazov te ga plasirati toj populaciji koja ga je nažalost spremna izvršiti ne bi li imala priliku ostvariti kakav virtualan ili realan lajk. To je socijalni inženjering koji se vrlo opasno nameće najosjetljivijoj populaciji, a to su učenici. Primetili smo da su devojčice sklonije tome, jer su pune nesigurnosti oko socijalnog statusa u razredu pa su zbog toga puno ugroženije. Današnja generacija dece ostvaruje se realno i virtualno u jednakom obimu i ako postignu neki cilj u virtualnom svetu, smatraju ga ostvarenjem i u realnom okruženju. Za njih su virtualno i stvarno nedeljivi, pojašnjava Smolić.

Dodaje i da je reč o prastarim mehanizmima koji su sada dostupniji i vidljiviji deci upravo zbog prisutnosti društvenih mreža te ujedno napominje i da se radi o situacijama u kojima je teško delovati, jer digitalni izazovi su uvek korak ispred nas.

–Potrebno je proveravati prisutnost i sadržaje koje deca dele na društvenim mrežama, kaže Smolić.

Kegalj ipak dodaje da se ovako opasnim izazovima može doskočiti samo razvijanjem kritičkog mišljenja, ali ne i zabranama, jer zabranjeno je voće najslađe.

Izazovi s TikToka nisu jedine opasnosti koji vrebaju s društvenih mreža, jer kako ističe Kegalj, među osnovcima praćenje influencera prava je pošast. Oni im savetuju kako da beže iz škole ili varaju, a anonimnim anketnim upitnikom koji je ispunilo 113 učenika 7. i 8. razreda, Kegalj je uočila da 87 posto devojčica i 67 posto dečaka prati influencerske kanale.

– Maloletnici nisu biološki, socijalno, psihološki ni emotivno zrele osobe. Oni se razvijaju. S obzirom na to da nemaju iskustva ni znanja, lako postaju mete negativnih uticaja. Influenceri nameću vrednosti, a imaju iskrivljenu sliku stvarnosti i kao takvi utiču na druge, dok su deca ranjiva. Ona su sunđeri, upozorava Kegalj, piše Novi list.

Bonus video:

(Espreso/Jutarnji.hr)