Njegov POSTER visio je na zidu svih TINEJDŽERKI, obožavao je MANEKENKE, bio popularniji od Bonda: Sad je DEDA!

Početkom osamdesetih godina devojčice su imale mnogo dilema, ali glavna je bila - Sajmon ili Džon? Dilema se odnosila na to ko je lepši - pevač ili basista grupe Djuran Djuran (Duran Duran), koja je predvodila novu maniju iz Velike Britanije koja će kasnije ostati upamćena kao muzičko-modni pravac zvan Novi romantizam (New Romantics).

Možda je Džon Tejlor, visoki i zgodni basista, bio lepši od plavookog i malo zaobljenijeg Sajmona Le Bona, ali ovaj drugi je ipak bio frontmen i autor većine tekstova benda koji je maksimalno koristio nove tehnologije stavljajući kvalitetnu sliku u funkciju muzičke promocije, pa su njhovi spotovi na televiziji koja je u to vreme doživljavala pravi bum, MTV-u (koji je 24 sata emitovao muzičke spotove), bili pravi užitak; mali filmići najčešće snimani na egzotičnim destinacijama, s mnoštvom lepih žena u njima, sjajno montirani i režirani. Ako je i jedan bend iskoristio trenutak i pogodnosti vremena u kojem je stvarao, onda je to bio Djuran Djuran. Oni su bili oličenje svega što je karakterisalo muzičku scenu osamdesetih: lepota, glamur, natapirane kose, šminka, šarena garderoba, naramenice, luksuz, misterija, romansa, film, zarazne melodije, uživancija...

A Sajmon Le Bon je bio najisturenija meta te priče.

Sajmon je rođen 27. oktobra 1958. godine u malom engleskom gradiću Bušiju u blizini Birmingema. Njegova majka En-Mari, koja je pored njega imala još dvojicu mlađih sinova, imala je velike planove za svog najstarijeg dečaka, pa se već sa šest godina pojavio u reklami za deterdžent "Persil". Le Bonova porodica je vukla poreklo od Hugenota, francuskih protestanata, pa otuda ovo prezime, atipično za britanskog dečaka.

Sajmon će se u detinjstvu, na majčin podsticaj, okušati u još nekoliko reklama, a i sam će razviti ljubav prema pevanju (bio je član školskog hora), glumi i pozorištu, što će ga kasnije odvesti na studije drame u Birmingem.

Pre nego što će postati član grupe Djuran Djuran krajem sedamdesetih, Le Bon se okušao u raznim poslovima. Radio je na portirnici u bolnici, snimio je par reklama za televiziju, učestvovao u nekoliko pozorišnih predstava, išao na audiciju za pank grupu i čak otišao da radi u jedan izraelski kibuc u pustinji Negev, da bi se ubrzo vratio u Birmingem i nastavio studije drame.

I ko zna u kom pravcu bi otišao mladi Sajmon, da ga tadašnja devojka Fijona Kemp, koja je radila za šankom u noćnom klubu "Rum Runner" u Birmingemu u kojem je tada Djuran Djuran imao probe, nije preporučila Džonu i Niku kao novog pevača. Bilo je to u maju 1980, dve godine nakon što je formiran ovaj bend, koji je u međuvremenu napustio originalni pevač Stiven Dafi uveren da "ne idu nigde" i da ovaj projekat nema nikakvu budućnost. Kako se samo prevario! Ili je barem tako delovalo u to vreme.

Urbana legenda kaže da se Sajmon na probi pojavio u ružičastim pantalonama na tregere s leopard dezenom i beležnicom punom tekstova pesama od kojih će mnoge kasnije postati hitovi djuranovaca. Legenda kaže i da su se momci odmah počeli da Sajmonove tekstove uklapaju u svoje instrumentale, te da je saradnja uspostavljena momentalno. Doduše, Sajmon je želeo da probaju par nedelja preko leta i vide kako će im ići, ali su oni odmah počeli da regularno nastupaju po Birmingemu, Londonu i Notingemu. Ubrzo su, na sopstveno čuđenje, već u decembru iste godine potpisali ugovor za objavljivanje prve ploče s velikim izdavačem "EMI".

Prvi album grupe, omonimni, što se kaže, "Duran Duran" objavljen je 1981. godine, i bend je odmah postavljen za perjanicu novog muzičkog pokreta nazvanog Novi romantizam. Za prvim, usledila su još tri albuma - "Rio" (1982), "Seven and the Ragged Tiger" (1983) i "Arena" (1984). Ovi albumi su zapravo najveći uspeh benda.

Uz njih su išli i spotovi koji se i dan-danas puštaju i pamte. Tiraži njihovih ploča su do polovine osamdesetih bili milionski, a momci se nisu skidali sa naslovnih strana i sve vreme su bili na koncertnim turnejama.

Čuveni nemački magazin za tinejdžere "Bravo" je maltene u svakom broju na naslovnici imao nekog od članova benda - najčešće Sajmona ili Džona Tejlora. Tako je bend od probe u lokalnom klubu preko noći postao svetska atrakcija.

Zapravo, ovi albumi su sve što je bend uspeo da uradi, jer tokom devedesetih, pa sve do danas, nisu uspeli da dostignu popularnost koju su uživali do sredine osamdesetih u diskofraskom smislu. Čak ni sa prilično dobrim, svojim verovatno najzrelijim albumom iz 1993, drugim koji se zove "Duran Duran" (što je trebalo da simbolički označi novi početak benda), a koji je poznat i kao "The Wedding Album", na kojem su odlične pesme "Come Undone" i "Ordinary World", nisu uspeli da povrate staru slavu, niti steknu neku novu. Ovaj album, objavljen u vreme kada je glavna muzička tema na planeti bio U2, kao da je označio definitivni kraj benda koji je imao slavu i ogromnu publiku, ali nije uspeo da iza sebe ostavi pesme koje će nadživeti trenutak u kojem su nastale. Zato se može konstatovati da zapravo i nisu bile baš bog zna šta. Bilo je manje popularnih grupa od djuranovaca iz tog vremena čije se pesme i dalje s velikim uspehom vrte na radio stanicama i po klubovima. Iako zvanično postoji još uvek, Djuran Djuran je poslednji studijski album objavio 2015. godine, i to u postavi s kojom je i počeo davne 1980. (nakon nekoliko personalnih promena tokom decenija), mada je ova informacija prošla potpuno nezapaženo, kao i taj projekat nazvan "Paper Gods".

Sajmon nije izbegao sudbinu pesama svog benda. Dugajlija koji je na početku karijere menjao frizuru i imidž na svaka dva dana, izazivajući oduševljenje obožavateljki i modne industrije, vremenom je postajao sve smešniji i nezgrapniji i kao pojava i kao pevač.

Harizma mu je prosto isparila. Dok ju je još imao, početkom osamdesetih, bio je u vezi sa tada popualrnom manekenkom i glumicom Kler Stensfild, Kanađankom s engleskim pasošem. Oboje visoki, neobičnog izgleda - ona muškobanjasta, on pederast i androgen - izazivali su veliku pažnju medija i javnosti, i već su viđeni kao bračni par - maltene su počele pripreme za svadbu.

Međutim, to se nije desilo. Sajmon je očigledno hteo da uživa u trenutku i popularnosti kod žena, pa je raskinuo vezu. Kad se iživeo i malo primirio, 1985. godine je u nekom modnom magazinu ugledao svoju buduću ženu. Bila je to, opet, mlada manekenka, Jasmin Parvane, kasnije poznata kao Jasmin Le Bon, čiji je otac bio Iranac, a majka Engleskinja.

Sajmon je, kaže legenda, pozvao njenu agenciju i tako uspeo da stupi u kontakt sa njom. Očigledno je razgovor bio uspešan, jer su se njih dvoje venčali u decembru iste godine. Nakon dve neuspele trudnoće, par je dobio tri ćerke - Amber Rouz Tamaru, Safron Saharu i Talulu Pajn. Ova prva je postala manekenka, kao i njena majka.

Sajmon je uspeo da dobro naplati svoju slavu, ali i da je, za razliku od mnogih svojih kolega i preživi - što nije mala stvar. Pre par godina je dočekao i da postane deda jednog malog dečaka kojeg je rodila negova srednja ćerka Safron.

Glavni hobi mu je jedriličarstvo, a zapažen je bio i esej koji je 2009. napisao za knjigu "Ateistički vodič za Božić", koji je priredila britanska komičarka i propagatorka ateizma Arijana Šerini.

Pet godina kasnije Le Bon, koji je sebe opisivao kao "zabrinutog agnostika", postao je zagriženi simpatizer Humanista UK, dobrotvorne organizacije koja zagovara život bez religije i sujeverja.

Bonus video:

(Espreso/D. Katalina)