KAKVA ŽENA ZMAJ! Ana Lazić sa 2 dece završila 2 koledža u SAD i rešila da bude policajka na najopasnijim ulicama

Ulice Čikaga su, bar ako je sudeći prema statistikama, već godinama najopasnije na svetu, izveštava Serbiantimes.

Samim tim, biti policajac na tim ulicama je jedno od najopasnijih i najtežih zanimanja - naročito ako ste žena. Ana Lazić je rođena na Ubu i već dve godine je policajac u Čikagu.

Ideju da postane policajac dobila je kada se preselila u Ameriku i kada je dobila decu.

- Kada sam dobila decu i shvatila da sam došla u zemlju u kojoj mogu da budem šta hoću, sve što treba da uradim je da se malo potrudim, da se žrtvujem, da radim na tome i da jedini limit koji imam su finansije i ja sama. Birala sam između dve karijere. Sebe sam videla ili u kriminalistici ili u medicini - prila Ana

Na kraju, jednostavnije je bilo da postane policajac. To je odlučila još pre nego što je uspela da dobije državljanstvo, koje je uslov da bude policajac u Ilinoju.

- Onog momenta kad dobiješ to državljanstvo tebi je sve otvoreno. Dokle god znaš jezik i sposoban si da pišeš i da komuniciraš sa ljudima. Moj engleski nije perfektan, ali sam ja ipak prihvaćena i nemam nikakav problem da me neko stavi u neprijatnu situaciju zato što moj engleski nije savršen. To je nešto što nisam očekivala. Naš temperament i mentalitet u Srbiji je malo drugačiji - ispričala je.

Da bi postala policajka nije joj trebalo samo državljanstvo, već i viša škola. Završila je koledž. Ali, to je morala da završi pre 35. godine, jer godine su takođe bile uslov za prijem u službu.

- Kada sam razumela koliko imam godina i da sam veoma limitirana s vremenom, d asve to moram da ubrzam, onda sam počela da uzimma časove preko leta i zbog toga nisam išla u Srbiju - kazala je Ana i dodala da je za tu "bitku" imala samo dve godine.

Koledž joj je, priča, dobro išao, iako u Srbiji priznaje da nije bila baš najbolji đak.

- Pretpostavljam da nisam bila zainteresovana, nisam imala neki cilj u životu da bih se fokusirala na to što radim i drugačije je kad si odrastao i kad sam plaćaš svoje časove, malo se više potrudiš, tako da mi je škola prilično dobro išla i ja sam nastavila da idem u školu i nakon što sam se zaposlila. Dobila sam tu diplomu i onda sam počela da apliciram za poslove. To je diploma kriminalistike. I onda sam počela da apliciram za posao svuda, i onda sam napravila neki plan, ako to ne prođe, da vidim gde ću dalje - kazala je.

Aplicirala je ne samo za policijske stanice, već i za zatvorsku ustanovu. U januaru 2019. počinje da radi u zatvoru.

- Suprug je sa mnom bio kroz celu priču. On zna mene, ja ako zacrtam nešto ja ću to da uradim. I onda je bolje da mi budeš podrška i pomoć, nego da me sprečavaš u tome, jer ja ću to da uradim - ispričala je.

Ona priznaje da je strah od nepoznatog ceo život sprečavao kao mlađu da nešto napravi u životu.

- Jedan dan sam samo rekla "dokle ćeš se plašiti nepoznatog i stvari koje ne znaš, šta je najgore što može da ti se desi?" Otišla sam i videla sam taj zatvor. Definitivno ne bih želela nikome da bude u zatvoru s druge strane rešetaka. Kratko sam bila tamo, jer su me u međuvremenu, kada sam završila akademiju pozvali ovde, ja sam došla, odradila intervju, dobila ponudu za posao i samo dve nedelje nakon što sam završila Akademiju za "corrections" (koja se odnosi na postupke sankcionisanja), ja sam upisala Policijsku akademiju.

U Policijskoj akademiji sve je organizovano u "vojnom stilu". Ali, kako kaže, sve to je zabavno kada se shvati zašto se to radi.

- Jeste, biće fizićčki naporno, vežbaćeš, izgubićeš kilažu, nabićeš mišiće, ješćeš drugačije, bićeš konstantno izmoren, ali shvataš zašto to radiš i da je to za tvoje dobro i onda sve to radiš kroz neku zabavu.

Kako kaže - "sto sklekova" je kazna koja se zaista primenjuje u školovanju za policajca.

- I ne samo ako zakasniš na Akademiju, ako neko zakasni svi rade sklekove. Moraš da naučiš da tvoje akcije ostavljaju posledice i na druge - priča ona.

Kaže, s godinama joj je bilo mnogo lakše da prođe kroz školovanje nego mladima.

Kako kaže - ništa od toga ne bi bilo da s eporodica nije žrtvovala za nju. I ne samo porodica, već i svekrva koja je došla iz Srbije kako bi čuvala decu.

Tek što je počela trening u policijskoj stanici imala je tešku situaciju - ubistvo i samoubistvo. Prva je stigla na mesto zločina.

- Nakon što sam saznala sve detalje šta se dogodilo, koliko god to bilo stresno za nekoga, ja sam se psihički pripremila da će to biti neke stvari koje ću ja viđati u karijeri i probala sam da imam tu samokontrolu na licu mesta, ali na putu kući sam plakala, i ali sam znala da je to neki zdrav način da pustim to iz sebe, umesto da ga akumuliram.

Kako kaže, nikada ranije nije koristila pištolj