Pulmolog dr Olivera Ostojić, Foto: Printscreen

KORONA VIRUS

NOVI SOJ VIŠE NAPADA DECU, 1 GRUPA JE BAŠ PROBLEMATIČNA: Dr Ostojić otkrila šta da radite kada dete ima temperaturu

Pulmolog iz KBC "Dragiša Mišović" dala odgovore na najvažnija pitanja o deci i koroni

Objavljeno: 12.03.2021. 11:13h

Korona brojke u Srbiji su u porastu, u kovid bolnici Batajnica skoro da više nema slobodnog kreveta, a Krizni štab danas odlučuje o novim merama. Načelnica Dečje klinike u KBC "Dragiša Mišović", pulmolog dr Olivera Ostojić, rekla je u emisiji "Uranak" da novi soj korone sve više pogađa decu i da se od tinejdžera virus širi na čitave proširene porodice.

- U poslednje dve nedelje povećava se pritisak na ambulantu i bolnice, nemamo previše pacijenata, jutros je taj broj 11, i tačno je da kod dece ima sve više zaraze. Ono što je dobro je da su to i dalje lakše kliničke slike, u najvećem broju slučajeva je dovoljno kućno lečenje i opservacija, vitaminska terapija bez antibiotika. Oko četvrtine, petine dece se primi zbog upale pluća i to su veća deca, odnosno tinejdžeri, rekla je ona.

- Deluje da mutirani soj više napada decu, jer sada imamo novinu poslednjeg talasa, čitave porodice, ne uže nego i proširene, zaražene. Novi soj jeste zarazniji, dolaze nam i deca iz škole koja već imaju po razredima dvoje, troje zaraženih i to se koncentrično širi, u osnovnoj i široj porodici. Leži nam dečak, tinejdžer, majka, otac i deda su u bolnici, baka na kućnom lečenju, rekla je dr Ostojić.

Kod dece su simptomi i dalje temperatura, kašalj, blaga malaksalost, gušobolja ili digestivni poremećaji, proliv i povraćanje.

- Većina dece može i kod kuće da se leči, manji deo je teže opšte stanje. Dobro reaguju na klasičnu terapiju, brzo se izleče i oporavljaju, to nam daje optimizam. Bar se kod dece ne javlja teža klinička slika, rekla je ona.

- U toku je bila sezona respiratornih infekcija i naša bolnica je bila mnogo popunjenija zbog njih. Sada ih ne srećemo toliko, da li je to posledica maski i distanciranja, da li smanjenog odlaska u kolektiv, ili je korona pobedila sve druge viruse, ne znamo. Sezona sada prolazi ali nam stiže sezona alergija koje imaju slične simptome. Kašljanje, curenje nosa, svrab u očima i crvenilo, kijavica... I to sve može ukazivati na koronu. Brzi antigenski testovi brzo izdiferenciraju da li je to korona, rekla je ona.

Ako dete ima temperaturu, da li ga voditi u kovid ambulantu?

- Ne, ako neko od ukućana nema koronu. I dalje bi dete trebalo odvesti u običnu ambulantu Doma zdravlja. Pedijatar će odrediti dodatne analize, uraditi epidemiološku anketu, ako postoji kovid to je znak da bi trebalo uraditi antigenski test. Čak i kada dete ima pozitivan test, ne znači da nema još neki virus ili alergiju, rekla je ona.

Leče li se deca drugačije od odraslih sa težom slikom?

- Imamo deset protokola različitih tema, za odrasle i decu, za svaku težinu kliničke slike. Naravno da se prilagođava doza lekova, kao i neke vrste lekova koje se ne daju deci. Nema neke velike razlike u protokolu, rekla je dr Ostojić.

Produženi kovid kod dece

Posledice kovida, kratkotrajne ili dugotrajne, tema su već mesecima, ima li postkovid simptoma kod dece?

- Deca lakše kliničke slike, odnosno većina, potpuno su oporavljena, ona i zaborave da su imala kovid. A deca koja su imala ozbiljnije slike, tinejdžeri, imaju promene na plućima, tu decu pratimo i preporučujemo im da tri meseca ne idu na sportske aktivnosti. To je neka naša preporuka, a nekada čak i do šest meseci kod dece koja su aktivni sportisti, ako imaju više treninga nedeljno, ne bi trebalo da idu na intenzivne aktivnosti. To se odnosi na decu koja su imala upale pluća, deca sa lakšim slikama ne moraju da se pridržavaju tih preporuka, kod njih nema zamaranja i malaksalsti koje bi zahtevale restrikcije u aktivnostima, rekla je ona.

Hoće li se deca vakcinisati?

- Za sada, u svetu su kliničke slike kod dece lake. Čujemo da su krenula istraživanja, diskretna, ali vakcinacija kod dece mora da bude ozbiljno istražena, da bi se ustanovili svi detalji. Najpre vakcinisati populaciju koja je ugroženija, pa ćemo onda videti šta s decom. Važnije je tinejdžerima objasniti da je neophodna distanca i zaštita. Oni su prenosioci, ne obolevaju teško, ali istraživanja su tek na početku. Više bih volela da decu naučimo da se štite, i posle vakcine bi se trebalo štititi, rekla je ona.

Bonus video:

(Espreso/Mondo.rs)