ADVOKAT NAM JE OTKRIO KAKVA KAZNA ČEKA MANIJAKE SA TELEGRAMA: Delili su obnažene slike, a sada im se piše CRNO

Goruća tema u društvu je već danima grupa na društvenoj mreži Telegram pod nazivom ,,Ex Yu Balkanska Soba''. Ona broji preko 36.000 članova, uglavnom muškaraca, koji tamo dele osvetničku pornografiju.

Objavljuju eksplicitne fotografije i video snimke za šta nemaju dozvolu. Mnoge devojke su ove fotografije slale u poverenju, a dosta njih uopšte nije znalo da su fotografisane ili snimane.

Ono što posebno brine je da se u toj grupi zloupotrebljavaju i fotografije maloletnica.

O ovom slučaju je juče pisao i Espreso, a razgovarali smo i sa hrabrom Stašom koja ih je ,,raskrinkala'' na Tviteru.

A onda je broj ovakvih grupa za koje se zna počeo da raste, a članovi su neretko i žene.

S obzirom na to je na ovaj način ugrožena privatnost ogromnog broja devojaka i da je reč o ozbiljnim krivičnim delima, kontaktirali smo advokata kako bismo više saznali o eventualnim sankcijama.

Advokat Nemanja Milošević iz advokatske kancelarije ,,NM Advokati'' nam je pojasnio situaciju.

Koliku bi šansu imale oštećene devojke ukoliko bi tužile ljude koji su bez njihove dozvole delili eksplicitne fotografije iako su ih one same prethodno slale?

Devojke čiji su snimci ili fotografije neovlašćeno objavljivane imaju prava da pokrenu krivični postupak protiv lica koja su iste objavili, ukoliko imaju odgovarajuće dokaze za to, Krivični Zakonik predviđa određene kazne za ova krivična dela. Oštećene imaju pravo da zahtevaju u paričnom postupku pred nadležnim sudom i nadoknadu nematerijalne štete čija bi visina zavisila od stepena pretrpljene duševne boli i intenziteta povrede časti i ugleda, kao i pretprljenog straha. Savet je da se žrtve ovakvih dela što pre obrate advokatu kako bi se na vreme napravila analiza slučaja i kako bi se pokrenuo krivični postupak.

Da li bi printskrinovi objava iz grupe bili dovoljni za tužbu?

Printskrinovi jesu validni dokazi na sudu i mogu biti dovoljni za pokretanje tužbe, ali svakako je neophodno i veštačenje u ovom postupku. Potrebno je da postoji uzročno-posledična veza između objavljene fotografije i lica protiv kog se pokreće postupak, gde će se na osnovu veštačenja od strane veštaka odgovarajuće struke utvrditi da je lice protiv koga je pokrenut postupak upravo taj materijal i objavilo, kao i da se osoba koja pokreće tužbu nalazi na tom materijalu.

Koja bi bila eventualna kazna?

Za ovo delo preti kazna zatvora i do dve godine kao i novčana kazna koju sud utvrdi. Takođe, moguće je protiv počinilaca pokrenuti i parnični postupak gde bi se dosudio određeni novčani iznos čija vrednost može da varira od 30.000 do više stotina hiljada dinara u zavisnosti od stepena povrede.

U nastavku možete videti konkretan član Krivičnog Zakonika koji se odnosi upravo na ovo pitanje:

Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka

Član 145

Ko objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Koja bi bila kazna ukoliko su devojke fotografisane ili snimane bez znanja i odobrenja?

Kazna zatvora do godinu dana.

U nastavku je Član 144 Krivičnog Zakonika koji upravo ovo nalaže:

Neovlašćeno fotografisanje

Član 144

(1) Ko neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadre u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

U kojoj bi se meri presuda razlikovala ukoliko su žrtve maloletna lica?

Osobi koja je javno, a neovlašćeno delila fotografije/snimke maloletnika, sledio bi zatvor od tri meseca do tri godine, što nalaže Član 185, tačka 4, Krivičnog Zakonika.

U nastavku navodimo član 185 Krivičnog Zakonika koji pored ove tačke, nalaže i još neke jako bitne koje se mogu razmatrati u ovom slučaju:

Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju

Član 185

(1) Ko maloletniku proda, prikaže ili javnim izlaganjem ili na drugi način učini dostupnim tekstove, slike, audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadržine ili mu prikaže pornografsku predstavu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

(2) Ko iskoristi maloletnika za proizvodnju slika, audio-vizuelnih ili drugih predmeta pornografske sadržine ili za pornografsku predstavu, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana izvršeno prema detetu, učinilac će se kazniti za delo iz stava 1. zatvorom od šest meseci do tri godine, a za delo iz stava 2. zatvorom od jedne do osam godina.

(4) Ko pribavlja za sebe ili drugog, poseduje, prodaje, prikazuje, javno izlaže ili elektronski ili na drugi način čini dostupnim slike, audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnog lica, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(5) Ko pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi slikama, audio-vizuelnim ili drugim predmetima pornografske sadržine nastalim iskorišćavanjem maloletnog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

(6) Predmetima pornografske sadržine nastalim iskorišćavanjem maloletnog lica (dečija pornografija) smatra se svaki materijal koji vizuelno prikazuje maloletno lice koje se bavi stvarnim ili simuliranim seksualno eksplicitnim ponašanjem, kao i svako prikazivanje polnih organa deteta u seksualne svrhe.

Koliki je generalno procenat uspešnosti kada su u pitanju tužbe u vezi sa osvetničkom pornografijom?

Što se tiče uspešnosti ovih tužbi, ne možemo istaći konkretne procente, ali zasigurno tvrdimo da svaki počinilac protiv koga postoje određeni dokazi koji potvrđuju ovo krivično delo, ne prođe nekažnjeno.

Jeste li u Vašoj advokatskoj kancelariji već imali ovakav slučaj? Ako jeste, kakav je bio epilog?

Naša kancelarija je imala iskustva i sa ovakvim pitanjima ranije, ali i sa ovakvim krivičnim postupcima pri čemu je većina slučajeva uspešno rešena i počinitelji su bili odgovarajuće kažnjeni.

Koje bi po Vašem mišljenju bilo rešenje da se ovakvi slučajevi što manje dešavaju? Postoji li ikakvo rešenje?

Najbolje rešenje jesu definitivno preventivne mere, tačnije svaka osoba koja deli svoje fotografije ili snimke sa nekim, bile one eksplicitne ili ne, mora biti svesna da se one mogu zloupotrebiti. Što se tiče i samih emotivnih partnera, čak se u toj situaciji poverenje dovodi u pitanje, tako da je zaključak jasan, jedini način zaštititi se od ovakvih zloupotreba jeste ne deliti lične fotografije i snimke ni sa kim. U slučaju da se desi neovlašćena i nezakonita objava takvog materijala, neophodno je odmah ili u što kraćem roku obratiti se advokatu i pokrenuti sudski postupak.

Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 - 35 00 36

(Espreso)