NEGDE SE DEBELO GREŠI, JAKO SAM BESAN: Niški lekar otkrio zbog čega je LJUT, ali i TUŽAN!

Tokom godinu dana borbe protiv virusa korona pokazalo se da je zdravstveni sistem u Srbiji “žilav”, dva puta je izdržao jake udare sa po skoro 10.000 kovid pacijenata na bolničkom lečenju, kaže zamenik direktora niškog kliničkog centra i koordinator kovid bolnica u Nišu dr Radmilo Janković.

Poredeći mart prošle godine i ove, on je rekao da se situacija nije mnogo promenila što se tiče broja teških pacijenata, ali da je danas zdravstveni sistem mnogo spremniji, izgrađeni su dodatni kapaciteti, što je mnogo pomoglo u borbi sa epidemijom.

Ističe da su zdravstveni radnici, godinu dana nakon pojave prvog zaraženog pacijenta u Srbiji, mnogo iskusniji u lečenju kovid pacijenta, primenjuje se ista terapija kao u svim svetskim centrima, prate se kliničke studije i do sada su protokoli u lečenju kovid pacijenata menjani desetak puta.

Besan sam zbog jedne stvari „Ono što je mene rastužilo, možda čak i razbesnelo je da smo kao društvo sada pokazali nedostatak elementarne empatije“, kaže Janković za Tanjug i dodaje da je nedopustivo da nečiji provod, dobro raspoloženje dovede do toga da ponovo imamo pune bolnice. Smatra da se negde „debelo greši“ jer imamo više od milion vakcinisanih ljudi, oko 600.000 revakcinisanih i više od 4.000 novozaraženih na dnevnom nivou.

„Ono što se ne vidi ispod vrha ledenog brega je ogroman broj zaraženih tinejdžera koji najmanje poštuju mere i koji svojih ponašanjem zaražavaju članove porodice, te imamo veliki broj starijih pacijenata u jedinicama intenzivne nege koji umiru gotovo iz sata u sat. To je nedopustivo“, naveo je on. Pokazalo se, kaže, da apeli ne dopiru do buntovnih, mladih ljudi i dodaje da im se ne sme dozvoliti da ispoljavaju nedisciplinu, da se okupljaju ne poštujući mere. KC Niš od samog početka epidemije je u kovid sistemu, prve pacijente primili su 10. marta i od tada se broj kovid pacijenata na bolničkom lečenju naglo povećava. Najteži udar imali su 16. aprila kada je u bolnici bilo 980 pacijenata.

Bilo je strašno

„Mi smo na početku bili centralna kovid bolnica za južnu, ali i centralnu Srbiju. U jednom trenutku hospitalizovali smo sve pacijente, uključujući i korisnike staračkih domova. Gotovo 85 odsto postelja KC Niš je bilo za kovid pacijente. Nastavili smo da radimo i pedijatriju u dečju hirgiju, ginekologiju, porodilište, dijalizu, onkologiju. U tom periodu je bilo strašno. Danas je organizacija mnogo bolja“, navodi Janković. Tokom marta i aprila prošle godine niška intenzivna nega i niški anesteziolozi su bili najopterećeniji u Srbiji. Žestok udar imali su i u junu kada su zbrinjavali dosta zaraženih iz Bujanovca, Preševa, Vranja, Leskovca.

Odahnuli malo u septembru, ali je ubrzo usledio treći talas. Janković kaže da su treći talas dočekali spremniji sa više kapaciteta. Podseća da je otvorena kovid bolnica u Kruševcu, gde je raspoređen deo zdravstvenog osoblja iz KC Niš. „U kovid bolnici u Kruševcu je zbrinuto dosta teških pacijenata koji dolaze iz čitave jugoistočne Srbije. Oni će ponovo narednih dana podneti veliki teret. Stigla je ispomoć iz čitave jugoistične Srbije – interniste, anesteziologe, ali trebaće još ljudstva“, rekao je on. U KC Niš trenutno je zbrinuto više od 200 pacijenata. Deo bolnice vraćen je u non kovid sistem, pojačani su operativni programi, ali su na ivici da se ponovo primaju kovid pacijente.

Najviše starijih sada u bolnicama Imamo punu infektivnu kliniku. U jedinici intenzivne nege u Kruševcu i Nišu skoro je 60 pacijenata. Imamo pune kovid bolnice u Ćupriji preko 100 pacijenata, oko 170 u Vranju, Negotin je imao dvoje-troje pacijenata sada opet imaju 30. Situacija se komplikuje, nije dobro“, naveo je on. Trenutno je u bolnicama najviše starijeg stanovništva, koji zaražavanje teško podnose, a Janković kaže da se iza tog broja možda ne vidi da oni nisu dominantno zaraženi, već su to mladi. „Siguran sam da tinejdzeri trenutno prednjače, da je njihov udeo u broju zaraženih najveći. Oni se ili ne testiraju, mladi ljudi su buntovni, nastavljaju da se druže da idu u škole“, naveo je on. Tokom pandemije najviše je umrlo ljudi starijih od 50 godina, ali bilo je i mladih koji su iz punog zdravlja izgubili život. „To znači da se kovid 19 ponaša kao sepsa. Svaki organizam različito reaguje na virus. Ukoliko taj odgovor bude prenaglašen dešava se „citokinska oluju“, da preaktivan imunitet teži ka uništenju organizma“, pojašnjava on.

(Espreso/Tanjug)