ZBOG HAOSA SA VAKCINAMA PROMENIĆE SE EVROPSKA UNIJA KAKVU POZNAJEMO? Stručnjaci izneli stav, svašta je moguće

Pre pandemije koronavirusa Evropska unija je izgledala koliko toliko kompaktno i uređeno. Međutim Bregzit, a onda i pandemija učinili su da sve slabosti izbiju na površinu. Od uređenosti, dobili smo haos, dezorganizaciju, a od solidarnosti i jedinstva članica nije ostalo ništa.

U martu prošle godine kada je krenula pandemija i totalno zaključavanje male članice EU ostale su prepuštene same sebi. Nije bilo medicinskog materijala, maski, zaštitne opreme.. Svako je počeo da se snalazi na svoj način. Iako je Evropska komisija govorila da su to trenutni problemi koji će biti otklonjeni ispalo je drugačije. Kada se na sve to dovezala i vakcinacija, a pre svega neostatak cepiva i loša organizacija oko distribucije i masovne vakcinacije, dezorganizacija je postala potpuna.

Neke članice EU uprkos jedinstvenoj mreži nabavke poput Slovačke, Mađarske, Hrvatske krenuli su samoinicijativno da nabavljaju vakcine. Čekanja nije bilo, a sve to još više je produbilo nepoverenje u birselsku administraciju, koje je postalo sve dublje, jer jedno je bilo šta se priča u kancelarijama, a drugo šta se zapravo dešava na terenu.

Da li će pandemija koronavirusa uticati na EU, da opstane onakva kakva je sad ili je uprkos svim izazovima njen raspad neminovan. Odogovor na ova pitanja pokušali smo da dobijemo od dvoje sagovornika Kurira Darka Obradovića iz Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost i Ilije Životića, koji su upućenih u ovu problematiku.

"Deluje neverovatno da savez najsavremenijih država na svetu i uz ogromna finansijska sredstva nije bio u stanju da obezbedi dovoljan broj vakcina. Pojedini evropski lideri gromoglasno su optužili strategiju Evropske Komisije da je suviše birokratizovana, ograničavajuća i spora. Izbijanje pandemije Kovid -19 zatekla je ceo svet nespremnim, zbog ne pravovremene podele informacija iz Kine. Naglo izbijanje krize pokazalo je da je odgovor EU bio poprilično neorganizovan, države su se povukle u svoje nacionalne granice, a sistem odgovora na krizu je pokazao znatne manjakovasti pre svega sa stanovišta kritičnog snabdevanja. I ostavlja nam pitanja šta bi se dogodilo da je došlo do nekog kompleksnijeg biološkog napada. EU birokratija se u novonastalim okolnostima pokazala vrlo sporom i neagilnom u donošenju brzih, efektivnih i prihvatljivih odluka za sve članice. Svemu tome treba dodati da su prve dve registrovane vakcine proizvedene od strane EU + V elika Britanija+USA, i pored toga distribucija se odvija dosta sporo ili nikako među članicama EU. Defintivno je vreme da se EU reformiše u pravcu federalizacije, što je i lekcija iz ove pandemije. Nerealno je očekivati raspad EU usled krize u distribicuji vakcina, jer članstvo u EU garantuje mnoge pogodnosti za države članice i njihove građane, usled toga ne postoji opravdan interes da se ide na razbijanje EU iznutra. Sa druge strane EU je jako rezervisana za nabavku vakcina od strane Rusije i Kine, jer ne želi da pravi političke ustupuke u zamenu za isporuku vakcina. EU kao sistem je uspostavljen da ujedinjuje evropske države oko zajedničkih interesa i vrednosti uz neometan protok ljudi, roba i kapitala. Upravo zahvaljujući izvornim temeljima EU, države zadržavaju svoju suverenost u mnogim pitanjima, a jedno od njih je i zdravstvo koje nije regulisano od strane Evropske Komisije. Samim tim države članice su odgovorne kako će organizovati svoj zdravstveni sistem pa i nabavku vakcina. Već sada smo svedoci da je Mađarska odobrila upotrebu kineske vakcine, bez mnogo čekanja na odluke Evropske Komisije, za to vreme Hrvatska nabavlja ruske vakcine. Očekivano je da će i ostale članice individualno odlučivati o nabavci vakcina, i još jednom se pokazalo da birokratizacija parališe sistem u kriznim situacijama. Što je otvorilo prostor da se Kina od krivca afirmiše u spasioca kako tokom isporuke opreme, tako i sa isporukama vakcina. U hladnoratovskom vakcinaškom ratu ne zaostaje ni Rusija, koja sa svega 5 miliona vakcinisanih stanovnika, ipak nastoji da svoju vakcinu proda i isporuči članicama EU.

S druge strane Doc.dr Ilija Životić narodni poslanik SPAS - a kaže da je nažalost izbijanje pandemije virusa Korona prikazalo veliki broj slabosti EU.

"Pre svega u komunikaciji članica sa Briselom kao i u ostalim segmentima kriznog komuniciranja. Ali i najavom uvođenja kovid pasoša što je u direktnoj suprotnosti sa jednim od osnovnih načela EU a to je sloboda kretanja. Unija je, iako pre pandemije posvećena zdravstvu, gde je mora se priznati dosta doprinela Republici Srbiji omogućavanjem značajnih sredstava za renoviranje zdravstvenih ustanova, nabavku vozila i opreme pokazala da je spremna za unutrašnje promene jer jedno je delovanje u mirnoj i stabilnoj situaciji, a sasvim drugo u kriznim situacijama gde su očekivanja građana upravo i najveća.

Kasnila je administracija u Briselu sa reagovanjem na početku krize kada su se Italijani osetili ostavljenima na cedilu, a kasnila je i sa organizacijom nabavke vakcina. Slično kao i sa migrantskom krizom koja je pokazala ne samo velike razlike u stavovima država članica prema tom pitanju, već je došlo do dijametralono različitog postupanja na terenu prema migrantima, jedina preostala nit oko koje se i dalje drže sve članice su finansije odnosno ekonomija i slobodna trgovina.Uostalom oko te ideje prve članice su se i okupile formirajući Evropsku Ekonomsku Zajednicu. Upravo zahvaljujući tome su i opredeljena velika sredstva za savladavanje ekonomskih posledica krize a koja će članicama biti dostupna u narednim godinama. Međutim, virus i dalje caruje kontinentom, sve veći je broj ozbiljnih slučajeva i nažalost sve više preminulih a države članice svesne da je kriza izuzetno ozbiljna, kreću u potragu za vakcinama pokušavajući da sklope bilateralne državne sporazume sa Rusijom i Kinom oko nabavke vakcina. I tu treba biti potpuno iskren i bez lažne skromnosti reći da su se na takav potez odlučile gledajući u Srbiju koja je upravo zbog odličnih bilateralnih odnosa sa Rusijom i Kinom obezbedila milionske količine vakcina za svoje građane ne oslanjajući se previše na program Kovaks čime je naša država pokazala odgovornost i odlično predviđanje razvoja situacije oko nabavki vakcina. Što je samo nastavak odlično odrađenog posla nabavke respiratora.Pri tome, treba napomenuti da je Srbija donirala vakcine državama regiona Makedoniji, Crnoj Gori i BiH iako su u prošlosti iz ovih država stizale izjave i postupci koji nisu uvek bili u duhu dobrosusedskih odnosa stavljajući humanirarnost a ne dnevno-političke igre u prvi plan pružajući ruku prijateljstva po ko zna koji put. Sve ovo je bilo moguće izvesti zahvaljujući upravo činjenici da Srbija nije član ni jednog vojnog bloka, da vodi nezavisnu politiku isključivo vodeći se svojim nacionalnim a ne interesima nekog od stranih centara moći".

(Espreso/Kurir)