POSTOJE DVE OPCIJE POD KOJIMA BI MOGAO BITI UVEDEN POLICIJSKI ČAS: U Kriznom štabu sukob mišljenja, SUTRA JE DAN D

Krizni štab zaseda sutra u 15 časova. Najavljeno je da će tada pasti odluka o novim merama koje bi trebalo da stave pod kontrolu sadašnje nepovoljno stanje kada je u pitanju korona virus. Medicinski deo Kriznog štaba traži uvođenje najrigoroznijih metoda borbe protiv pandemije, dok su ekonomski i politički deo izričito protiv toga.

Nama ostaje da čekamo.

Ovako nagla i oštra reakcija Kriznog štaba iznenadila je mnoge, pogotovo ako se ima u vidu da su u međuvremenu prošla gotova dva talasa epidemije, a da o potpunom zaključavanju nije bilo govora, čak ni za vreme najvećeg pika tokom novembra i decembra, kada smo imali 8.000 zaraženih dnevno i skoro 10.000 hospitalizovanih.

S uvođenjem vanrednog stanja i policijskog časa susreli smo se poslednji put pre nešto manje od godinu dana, a ovako stroge mere od tada nisu pominjane, sve do prošle sedmice, kada je to prvi predložio epidemiolog dr Predrag Kon na sednici Kriznog štaba.

On je tada rekao da bi nam zaključavanje na pet dana u trenutku kada imamo nagli porast zaraženih jedino pomogao, ali je istakao i da razume da taj predlog nije realan. Ipak, broj zaraženih je nastavio da raste, ali i sigurnost medicinskog dela da treba uvesti najstrože mere, a sve je kulminiralo na sednici u ponedeljak.

Poslednja sednica Kriznog štaba za borbu protiv virusa korona bila je u ponedeljak i tada je medicinski deo zatražio uvođenje vanrednog stanja i zatvaranje svih objekata osim apoteka, prehrambenih radnji i pumpa.

Gojković: "Neki vid vanrednog stanja najcelishodnije rešenje"

Nakon te sednice, prvi se javnosti obratio pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković koji je rekao da je neki vid vanrednog stanje "najcelishodnije rešenje".

- Oni jedino to vide kao moguće rešenje problema u odnosu na epidemiološku situaciju i povečanje broja obolelih. Jasno i decidno se izjašnjavaju da bi to bilo najcelishodnije rešenje što se tiče medicinskog dela. Oni u ovom trenutku niti mogu niti žele da se bave kakve će posledice izazvati zaključavanje, u vezi sa ekonomskim delom priče. Ostalo je da se u sledećem vremenskom intervalu, od dan-dva, sastanemo ponovo i da imamo konultacije kako bismo doneli adekvatnu odluku - rekao je on, i dodao da bi zaključavanje moglo da traje od sedam do deset dana.

Gojković je u nastavku svog izlaganja istakao i da treba razmisliti o posledicama takve odluke, a posledice mogu biti psihološke, ekonomske...

"Inače ćemo puknuti k'o zvečka"

Nakon Gojkovića, javnosti se obratio i dr Kon, koji je ostao i najglasniji u svom predlogu da je zaključavanje jedini način da se izborimo s pandemijom. Kon tvrdi da vanredno stanje nema alternativu jer rezultat može dati jedino potpuno sprečavanje kontakata.

- Ovakve mere koje su bile preko vikenda nisu ono što je medicinski deo Kriznog štaba tražio, daleko oštrije smo tražili, da sve bude zatvoreno osim prehrane, apoteka i pumpi, da bi se shvatila situacija, ne samo radi shvatanja veći da bi se prekinuo lanac transmisije virusa - naglašava Kon.

Kako ističe, medicinski deo Kriznog štaba ne može da ima drugačiji predlog.

- Svu težinu odgovornosti mora da preuzme čitavo društvo, medicinski deo jasno zna da je ovakva mera ekonomski udar, ali bez obzira na to, to je mera koja štiti živote, i to moramo otvoreno i javno da kažemo. Predlog je da moraju da se zabrane nezaštićeni kontakti, inače ćemo puknuti k'o zvečka i tek tada će biti jasno šta to znači kad pukne zdravstveni sistem – upozorava Kon.

"Mi smo predočili šta je neophodno"

Na pitanje šta je to tačno predloženo i kakve oblik zaključavanja nas očekuje, Kon je objasnio da lekari ne mogu da donesu konačnu odluku o vanrednom stanju, već samo da predlože šta je "neophodno".

- Policijski čas može da bude neprekidan, vremenski ograničen, o tome nije bilo reči, niti je potrebno u ovom trenutku. Veoma je značajna odluka da li će biti vanrednog stanja ili ne. Ne može grupa od 10 lekara, ne može ta grupa da odluči o vanrednom stanju. Mi smo predočili šta je neophodno, ova situacija nije naivna - naglašava Kon.

Iako dr Kon nije precizirao kakve rigorozne mere bi mogle biti donete, ipak je moguće naslutiti da se govori o dve opcije koje podrazumevaju policijski čas.

Prva i teža opcija je da se uvedu i vanredno stanje i policijski čas od 18.00 do 5.00 sati ujutro. Dok je druga mogućnost nešto blaže te predviđa da se policijski čas uvede samo tokom vikenda i sve bi bilo zatvoreno osim apoteka i marketa.

Vanredno stanje i policijski čas nisu isto

Nakon prolećnog karantina od prošle godine za građane Srbije ove dva pravna termina su možda dobila sinonimno značenje, ipak, policijski čas, ograničenje kretanja i zabrana kontakta mogu se uvesti i bez proglašenja vanrednog stanja. Na to ukazuje pravnik Aleksandar Olenik.

- Na osnovu Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti može da se proglasi vanredna situacija u kojoj glavnu reč vodi ministar zdravlja zajedno sa Vladom i MUP-om. Tom prilikom, takođe, može da se uvede policijski čas i ograniči kretanje stanovništva i zabrani rad objekata. Nije potrebno uvođenje vanrednog stanja za to, ali pretpostavljam da medicinski deo Kriznog štaba vanredno stanje traži, pre svega, zbog psihološkog uticaja na građane koji bi tada znatno ozbiljnije shvatili donete mere – ističe za “Blic” Olenik i dodaje da se i prilikom proglašenja vanredne situacije može zatražiti i pomoć vojske u sprovođenju mera kao što je to bio slučaj u Hrvatskoj.

Kako kaže, razlika je u tome što se vanredno stanje uvodi na osnovu Ustava kao najvišeg pravnog akta i to u trenucima kada postoji opasnost po celu državu od rata, vremenske nepogode, pandemije zbog čega može doći i do “većeg odstupanja u poštovanju ljudskih prava i sloboda nego prilikom proglašenja vanredne situacije”.

A zanimljivost je i da po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, i ministar zdravlja (u ovom trenutku Zlatibor Lončar) na osnovu predloga nadležnih službi može narediti o zabrani ili ograničenju kretanja i okupljanja.

"Nismo blizu vanrednog stanja"

Ovim povodom se obratio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da ne misli da smo blizu vanrednog stanja.

- Mi testiramo mnogo, između 15.000 i 20.000 ljudi dnevno. Brojevi ne rastu tako brzo kao u novembru i decembru. Danas je više od 500.000 ljudi revakcinisano. Verujem da ćemo u petak dolaskom novih 500.000 vakcina te probleme moći da suzbijamo, ali moramo da budemo disciplonovaniji - rekao je Vučić.

Kako je dodao, ne želi da nagađa.

- Vlada će da odluči, svi se ponašamo neodgovorno, ali ljudi su siti. Mora da se radi, i ljudi hoće da rade. Naše ekonomije moraju da rade – zaključio je Vučić.

Posledice?

Drastičnom pooštravanju mera protivi se i nemedicinski deo Kriznog štaba na čelu sa Privrednom komorom Srbije (PKS) kao i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

- U sektoru usluga u Beogradu radi oko 40.000 ljudi. Ukoliko bi se radno vreme skratilo do 18 sati, to znači da bi svi imali jednu smenu što, prema našoj proceni, znači da između 10 i 15 hiljada ljudi ostaje bez posla. Svako ko predlaže takvu odluku treba da objasni kako tim ljudima da damo plate pošto njihove porodice žive od njihovih plata - rekao je Vesić i tim rečima obrazložio suštinu svih argumenata nemedicinskog dela štaba.

Ipak, u više navrata je istaknuto da se argumenti, kao i predlozi i jedne i druge strane moraju balansirati.

U ovom slučaju, balans bi mogle da predstavljaju dve opcije. Prva opcija bi bila potpuno zatvaranje za vikend, osim apoteka i marketa, ali bez policijskog časa. Druga, manje bolna opcija bi bila skraćenje radnog vremena za vikend svima osim prehrambenim radnjama i apotekama.

Zaključani smo već proveli skoro 27 dana

Tokom prvog talasa korone, od 18. marta do 6. maja prošle godine, stanovnici Srbije su u svojevrsnom karantinu tokom trajanja policijskog časa proveli 638 sati ili više od 26,5 dana.

Policijski čas je prvi put uveden 18. marta i prvobitno od 20.00 do 5.00 ujutro. Međutim, u ovakvom obliku je važio samo četiri dana, pošto je već od 22. marta produžen na period od 17.00 do 5.00.

Najkontroverzniji policijski čas imali smo za Uskrs, od 17. do 21. aprila i on je trajao čak 84 sata!

(Espreso / Blic)