Kako izgleda rad lekara u noćnoj smeni tokom pandemije?

Iznenadne kontrakcije, krvarenja, otežano disanje, srčani blok sa krizama svesti - samo su neka od stanja sa kojima se susreću lekari tokom noćne smene. Uz to, tokom pandemije sve je više i hroničnih bolesnika kojima je potrebna lekarska pomoć.

"Pandemija korona virusa donela je nove izazove u lečenju i dijagnostici. Broj pregleda je u porastu, posebno u kategorijama gerijatrijskih bolesnika i bolesnika sa malignim oboljenjima, a takođe je sve više hroničnih bolesnika koji nam se tokom pandemije obraćaju", otkriva dr Dejan Kordić, specijalista interne medicine u Opštoj bolnici MediGroup.

Jedna od zdravstvenih ustanova koja pacijentima pruža sve vrste pomoći iz oblasti urgentne medicine je Opšta bolnica MediGroup koja radi tokom 24 časa, sedam dana nedeljno. U sklopu bolnice dostupna je i MediLab laboratorija 24/7.

"Noćni rad je uglavnom vezan za zbrinjavanje hitnih stanja, zahteva brzo zbrinjavanje i procenu daljeg stanja bolesnika, ali i donošenje ozbiljne odluke o tome da li je bolesnik za dalje kućno lečenje ili hospitalizaciju. Uz sve to, pandemija je dodatno produbila protokol prijema i zbrinjavanja pacijenata. Moj princip je - prati bolesnika, smesti ga u bolnicu, jutro je uvek pametnije od večeri. Ponekad je i nekoliko sati praćenja dovoljno da vidite kojim tokom će bolest krenuti", ističe dr Kordić.

Prema rečima dr Radmile Ćirić, specijaliste ginekologije i akušerstva iz Opšte bolnice MediGroup, najveći izazov za lekara predstavlja rešavanje hitnih stanja.

Kako pokazuje njihovo iskustvo, pacijenti tokom noći najčešće traže pomoć ginekologa, urologa, hirurga i kardiologa.

"Kada su u pitanju ginekološka stanja, to su najčešće porođaji, a zatim i neželjena stanja poput: krvarenja tokom trudnoće,pretećih pobačaja, kontrakcija u smislu prevremenog porođaja, bolova u trbuhu usled komplikacija postojećih cisti (torkvacija ili ruptura), kao i vanmaterične trudnoće", objašnjava dr Ćirić.

Dr Kordić otkriva da urgentna medicina na prvom mestu zahteva brzinu u reagovanju, a zatim i iskustvo u prepoznavanju simptoma bolesti koji su potencijalno opasni po život.

"Lečenje hitnih stanja je uvek veći stres za lekara i medicinsko osoblje u odnosu na lečenje “hladnih” slučajeva, jer je urgentni bolesnik suočen sa velikim strahom pa je neophodno da ga svojim stavom opustite", savetuje dr Kordić.

Najteži slučajevi nikada se ne zaboravljaju

"Posle godina iskustva rada u koronarnoj jedinici, a potom i angio sali pomislite da ste već sve videli, a onda vas život iznenadi, ars longa vita brevis", kaže dr Kordić, prisećajući se slučajeva koji su mu ostali najupečatljiviji.

"Nikada neću zaboraviti hitnu perikardnu punkciju kod dečaka od 16 godina sa tamponadom srca, hitnu PCI kod mladog čoveka sa velikim infarktom prednjeg zida i plućnim edemom, kod koga smo ugradili stentove u glavno stablo leve koronarne arterije. Ostaće mi u sećanju i srčani blok kod bake koja je imala 82 godine sa krizama svesti i ugradnju privremenog pace makera, kojim smo joj spasili život, i premostili vreme do ugradnje stalnog pace makera", priseća se dr Kordić.

Prema rečima dr Borivoja Karadžića, specijaliste opšte hirurgije iz Opšte bolnice MediGroup, doktori još tokom svoje edukacije prolaze veštine urgentne medicine, a neki od njih ceo radni vek provode na takvim radnim mestima.

"Urgentna medicina predstavlja kraljicu medicine, tako da je bavljenje njom sam izazov. Po načinu pristupa obrade pacijenata razlikuje se način rada i brzina pružanja potrebne pomoći. MediGroup može da se pohvali velikim brojem stalno zaposlenih lekara, ali i eksternih saradnika koji su svoj radni vek proveli u jedinicama urgentne medicine, tako da smo osposobljeni za ovakav vid medicinske pomoći", kaže dr Karadžić.

Rad u urgentnoj službi mora biti sinhronizovan

"Zbrinjavanje teških stanja vrlo često zahteva manuelne intervencije i veoma je bitno da se neophodni zahvati urade odmah i kako treba, jer znate da možete u sledećem pokušaju možda i izgubiti pacijenta.", ističe dr Kordić i napominje da rad u urgentnoj službi mora biti sinhronizovan i timski, pogotovo na relaciji doktor - sestra, jer nam je najvažnije da naši korisnici uvek osećaju i znaju da su u dobrim rukama.

(Espreso)