KAZNA JE NUŽNO ZLO, ALI MORA DA IMA SVOJU SVRHU: Psiholog otvoreno o nasilju među mladima, sve je gore!

Društvo koje potpuno uruši sistem opšteprihvaćenih, civilizacijskih vrednosti, koje uruši sistem institucija koje treba društvo i svakog pojedinca da zaštite od samovolje i zakona džungle je društvo koje nema perspektivu i samo sebi kopa grob. A jedna od posledica toga je i sve veće i brutalnije nasilje među mladima.

Ovako psiholog, profesor Žarko Trebješanin vidi neke od ključnih razloga za porast nasilja među mladima. Samo u poslednjih nedelju dana javnost je bila šokirana nekim vestima o brutalnom uličnom nasilju: u Novom Sadu grupa dvadesetogodišnjaka zverski je pretukla trojicu vršnjaka zbog toga što su se sporečkali u kafiću; u Sremskoj Mitrovici, posle svađe u saobraćaju, 24-godišnjak nožem nasrnuo na drugog vozača, u Lapljem Selu masovna tuča srednjoškolaca sa više povređenih, a tuča zakazivana danima unapred... Ne tako davno bili smo svedoci užasnog nasilja takođe u Novom Sadu, kada onesvešćenom mladiću nasilnik lomi ruke...

O toj eksploziji nasilja, a naročito među mladima, razgovarali smo sa profesorom Trebješaninom, koji se ovom temom često profesionalno bavio. Uličnog nasilja oduvek je bilo, pa i u komunizmu, ali period kada je eskaliralo su nesumnjivo devedesete godine i doba građanskog rata u Jugoslaviji. Koliko su te dve stvari bile povezane, pitamo na početku razgovora profesora Trebješanina.

- Svakako da su bile povezane. Znate, nasilja ima u svakoj zemlji i svakoj kulturi ali ono što treba da uočimo to je da to nije u istom obimu. Nivo nasilja tih godina zaista je bio veoma dramatičan, pogotovo je bilo ispoljeno vršnjačko nasilje. A ono što je najviše za brigu je da se sada taj obrazac prosto ponavlja.

Kada ovde pričamo o uličnom nasilju čak i ne mislimo na klasične mafijaške obračune, koji su takođe obeležili devedesete godine, već na brutalnost koju pre svega ispoljavaju mladi. Da li je i procvat organizovanog kriminala podstakao tu agresivnost kod mladih?

- Naravno, mi već godinama, decenijama imamo kriminalne obračune, imamo taj obrazac nasilja koji generiše i nasilje među mladima.

Koji su još razlozi da se ta agresivnost ispoljava na taj način?

- Nije jedan uzrok, nije jedan činilac za tu uočljivu agresivnost i brutalnost među mladim ljudima, ima ih više. Pomenućemo samo one najvažnije. Krenuo bih od porodice, ona je u tim kriznim vremenima bila najviše na udaru, doživela je slabljenje, često i raspad. U tim situacijama roditelji gube autoritet, a sve vreme su izuzetno zauzeti borbom za opstanak te iste porodice, trkom za zaradom, često je nedovoljna jedna ili dve plate da bi se normalno živelo. U takvoj situaciji roditelji često nemaju dovoljno vremena da se posvete deci, koja bivaju sve češće prepuštena sama sebi, ili ulici, ili internetu, gde nalaze uglavnom negativne uzore...

Da li je jedan od razloga i opšti pad sistema vrednosti?

- Apsolutno. Jako je bitno koji sistem vrednosti dominira u društvu. Bez obzira na brojne deklarativne izjave o zalaganju za neke opšte vrednosti, ako pogledate u stvarnosti šta se zaista dešava kod nas vi vidite da ima toliko kriminala, korupcije... A na najvišem, političkom nivou forsira se ta psihologija da protivnika moraš ne samo da pobediš nego i da ga uniziš. Šta onda možete da očekujete kada je opšti sistem vrednosti u pitanju? I, pritom, kada je država u pitanju, uopšte nemate promovisanje tih vrednosti - razumevanja, empatije, tolerancije, solidarnosti...

Društvo je duboko podeljeno, na "nas" i "one druge", na "pravoverne i bezgrešne" i "izdajnike i lopove". Koliko to doprinosi ovome o čemu pričamo?

- Ta atmosfera u društvu, to je možda i najvažniji faktor. Pomenuli smo da je ratno stanje devedesetih bitno uticalo, a danas su tu ulogu preuzele zaoštrene podele unutar samog društva, to nesumnjivo razvija agresivnost. Na sve to, sad sve više imamo oštru retoriku i u odnosu sa komšijama ali i sa Evropom. Dakle, ako je takva atmosfera u društvu, puna antagonizma, izražene netolerancije, onda je prosto nemoguće da se to ne odrazi na sve a posebno na mlade. Mladi su inače skloni oštrijim podelama, ekstremima, a ukoliko je zaoštrenija ta atmosfera utoliko ima više uticaja na mlade.

Jedan od faktora je svakako i medijska slika Srbije, rijaliti programi...

- Svakako. Ne baš mali broj medija čak na neki način forsira to nasilje, čak bih mogao da kažem i da ga i promovišu. Ne kažem da to baš rade namerno i svesno ili da im je to cilj, ali ako se rukovodite i trčite samo za tiražom, rejtingom, gledanošću, posetom... i idete na najniže strasti, to je onda sveukupno loše po društvo. Zna se šta prodaje tabloide: što više krvi, nasilja... a to sve podstiče agresivnost. U svemu tome prednjače rijaliti programi na televiziji, ne bih da se ponavljam jer sam često u poslednje vreme govorio na tu temu, ali ako pravite rijaliti na toj matrici da ima što više obračuna i nasilja naravno da možete očekivati da će to da se preliva u stvarnosti. Mladi traže uzore, ali ako su to osuđeni kriminalci koji u ličnosti imaju prihopatološke elemente, i ako se tim programima nagrađuje drskost i surovost, vi podstičete nasilje što uopšte nije bezazleno. To bi na neki način društvo moralo da sankcioniše kao što su i u krivičnom pravu za krivična dela podstrekači uvek odgovorni.

Da, ali za tako nešto neophodna je politička volja da se deluje u tom smeru. A mi upravo u političkom životu Srbije gledamo svakovrsne primere, ne samo verbalnog nasilja... Kakvu poruku takvim svojim stavom političari šalju mladima?

- Poruka koju oni šalju je vrlo direktna i jasna, a glasi da se sa onim ko misli drugačije treba obračunati maltene maljem u glavu, nema ni pokušaja da se taj koji drugačije misli uvažava ili da se pokuša da ga saslušate. To se najbolje vidi u nekim emisijama na RTS-u kad se pojavi neki slobodnomisleći čovek, onda predstavnik vladajuće stranke u studiju krene da govori uporedo sa njim, da ga nadjača, da prekrije to što ovaj govori. To je pragmatičan primer kako se ovde shvata demokratija, to je zapravo karikatura demokratije.

Kada je reč o kaznenoj politici u ovoj tematici, nedavno je Udruženje sudija i tužilaca Srbije upozorilo na, po njima, zabrinjavajuću praksu da se tužioci, da bi se ubrzali sporovi u predmetima po krivičnim delima sa elementima nasilja, često nagode sa nasilnicima, koji priznaju delo, a onda dobiju najlakše moguće kazne i ponovo su na ulici za par meseci...

- Uvek ističem da je najbitnija prevencija. Ne možete to samo kaznama da sredite. Kazna je nužno zlo. Ali ona mora da ima svoju svrhu, ona mora da bude takva da odvraća samog počinioca ili nekog drugog, potencijalnog počinioca, da takvo delo učini. A ako nekoga kaznite umesto sa tri godine zatvora tako što mu odredite da sa nanogicom provede šest meseci kod kuće to je, po meni, onda nagrada i takva kazna više podstiče nego što odvraća nasilnike od takvog ponašanja. Jasni su i motivi, jer ako je to sve deo organizovanog kriminala onda neke državne strukture na taj način zapravo štiti svoje saveznike ili saradnike, kako god hoćete da ih nazovete.

Gde je uopšte lek za smanjivanje agresije mladih ljudi. Odakle treba početi? I ima li ovo društvo uopšte snage i želje za tako nečim?

- U najkraćem, jedini lek je da postanemo istinski demokratsko društvo okrenuto ka ljudima, a ne ka nekom bezobzirnom takmičenju, profitu po svaku cenu. Ovde imamo primere najsurovijeg vida kapitalizma gde najjači samo opstaju, a ljudska cena nije bitna. Dakle, neophodna je jedna bitna izmena u strukturi društva, ali je neophodna i bitna izmena u sistemu vrednosti. Potrebno je promovisati te prave vrednosti koje sam već pomenuo. Da kažem na kraju, nisam idealista, gledam racionalno... Ovakva društva kao što je naše mogu neko vreme da opstanu, ali ako imate raspad istinskih vrednosti, vi, u stvari, imate raspad društva, mi kopamo sami sebi grob. Ova vlast mora da zna da na ovaj način ne može večito da opstane. Ovo će naravno trajati još, agonija uvek traje, ali nema perspektive. Društvo koje je uništilo svoje institucije, iste one čija je zapravo uloga da vas štite od društva džungle je društvo bez perspektive. Bilo bi dobro kada bi u ovoj vlasti shvatili da je, zapravo, u njihovom najvećem interesu da krenu tim putem promena.

I pandemija je uticala

Koliko je cela situacija i psihoza izazvana pandemijom uticala na porast nasilja?

- Uticalo je posredno, naravno, nasilja ima sve više ukoliko ima više frustracija, nezadovoljstva. Korona je posredno uticala ograničavajući nam slobode i eliminišući opuštenost. Dovela je do velikih frustracija, ljudi su stvoreni da budu društvena bića, neophodno nam je, u punom smislu te reči, da se družimo. Mi ne možemo zadovoljiti svoje potrebe bez drugih ljudi. Što smo više osuđeni na ta različita ograničenja toliko narasta i nezadovoljstvo, bes, neki su i u strahu, a često strah dovodi upravo do agresije.

(Espreso/Blic.rs)