HOROR, MLADI PRAVE TAJNE KAFANE NA PERIFERIJAMA GRADOVA: Tinejdžeri pronašli rešenje za zatvorene klubove!

Pored neodgovornih ugostitelja korona žurke sve više organizuju mladi tako što iznajmljuju kuće i vikendice na obodima gradova širom Srbije i od njih prave “tajne kafane”. Štaviše, od toga su napravili biznis, a, da stvar bude gora, nadležne službe ne mogu da im spreče takva okupljanja.

Već nedeljama su hit među mladima “tajne kafane” na periferijama gradova ili u selima. Tinejdžeri su rešili da doskoče zabrani rada kafića posle 20 časova iznajmljivanjem kuća i vikendica koje rade od 00- do 24h.

– Iznajmili smo na mesec dana vikendicu pored grada. Cena je smešna – 200 evra. Preko dana dolaze ljudi, na ulazu je kutija gde ostavljaju 200, 300 dinara za ulaz. Svraćaju na kafu i druženje. Uveče su žurke, puštamo muziku, napravili smo šank, svako veče nam dođe i do 150 ljudi – priča momak iz jednog grada u Šumadiji koji je želeo da ostane anoniman.

Kako kaže, u te “tajne kafane” dolaze i srednjoškolci i studenti i nešto stariji, pa su mnogi od ideje kako da se njih pet-šest druži tokom korone sad napravili biznis.

Ovaj slučaj nije usamljen. U okolini većih gradova gotovo da je nemoguće iznajmiti prazne kuće i seoske vikendice na duže vreme.

Privatne korona žurke veći problem

Da su “privatne korona žurke” u stanovima, kućama i vikendicama možda i opasnije od okupljanja u ugostiteljskim objektima ukazao je i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

– Poštovanje mera u kafićima i restoranima možemo da kontrolišemo, za razliku od okupljanja po stanovima u koje ne možete da uđete i sprečite ljude da se okupljaju. Beograd se zalaže za veće poštovanje postojećih mera i kažnjavanje onih koji ih ne poštuju. Iz tog razloga smo protiv skraćivanja radnog vremena jer smatramo da je bolje kontrolisati situaciju na terenu u kafićima i restoranima nego pustiti da se ljudi u većem broju okupljaju u privatnim kućama – istakao je Vesić.

Kako je rekao, sve je manje ugostiteljskih objekata u kojima se održavaju žurke, jer se organizatori krivično kažnjavaju, a sve je više takvih slučajeva u privatnim kućama i stanovima.

Krivične prijave protiv ugostitelja

Podsećanja radi, pre skoro dve nedelje Prvo osnovno tužilaštvo odredilo je pritvor do 30 dana organizatorima žurke u klubu na Tašmajdanu sa čak 700 gostiju. Pritvor je određen direktoru firme G.M i vlasniku L.D. Oni se krivično terete zbog nepostupanja po zdravstvenim propisima za vreme epidemije.

Za ovo delo predviđena je novčana ili kazna zatvora do tri godine. Iste kazne prete i vlasniku odnosno menadžeru “Gradske kafane” na Novom Beogradu M.M. (35) i V.D. (31) koji su pretprošlog vikenda organizovali korona žurku sa više od 400 ljudi u lokalu.

Stroga diskrecija i šifrovane ulaznice

S druge strane, korona žurke u stanovima, kućama i vikendicama je znatno teže otkriti jer nadležne službe ne mogu da upadaju u te objekte i prebrojavaju goste. Zbog toga se i te žurke organizuju u strogoj tajnosti i po unapred utvrđenim pravilima kako bi se uklonio svaki trag spoljnom svetu.

Na takve žurke mogu da uđu samo takozvane osobe od poverenja odnosno ljudi koji dobro poznaju organizatore okupljanja. Takve osobe na okupljanje mogu da dovedu i svoje rođake, prijatelje, ali samo ako će garantovati diskreciju. Često se kao ulaznica za te zatvorene korona žurke koristi i šifra koja se izgovara na ulazu u tačno dogovoreno vreme.

Bilo koje kašnjenje se ne toleriše. Vrata se ne otvaraju čak ni stalnim gostima ako zakasne. Ko uđe na korona žurku ne može ni da izađe kad hoće iz objekta već mora da najavi izlazak kako bi mu “obezbeđenje” obezbedilo “bezbedan” izlazak.

Sve se odvija iza zatvorenih vrata i prozora uz najčešće prigušeno svetlo i muziku.

Sve više mladih zaraženo

Da su korona žurke u vikendicama, stanovima i kućama uzele maha vidi se i po tome da se u poslednje vreme virus sve više širi i među mladima, pa čak i tinejdžerima.

– Uglavnom je reč o starijim osnovcima i srednjoškolcima, što je i očekivano budući da se su vratili s raspusta. S druge strane, ne znamo da li su se zarazili u školi ili u porodici, jer su uglavnom i roditelji zaraženi, a znamo da su mnogi od njih iskoristili praznike da odu na zimovanje. Srećom, ta deca imaju blage simptome i ne zahtevaju hospitalizaciju, ali je zaista povećan broj pregleda – naglašava rukovodilac Dečje klinike KBC “Dr Dragiša Mišović” dr Olivera Ostojić.

(Espreso/Blic.rs)