Đuro Radonjić Grof, Foto: Facebook/legende devedesetih

legende devedesetih

KO JE UHAPŠENI ACA BOSANAC? Priča se da je bio u kumstvu sa Grofom koga dobro znamo iz filma "Vidimo se u čitulji"

osanac je prošle godine više puta snimljen kako dolazi na stadion Partizana u Humskoj ulici, u takozvani Belivukov bunker, koji su pripadnici kriminalne grupe koristili za proslave i sklapanje poslova

Objavljeno: 23.02.2021. 15:46h

Najnoviji u nizu je Aleksandar Kajmaković (47), zvani Aca Bosanac, vlasnik više poznatih beogradskih restorana i klubova, doveden je u službene prostorije radi davanja izjave u svojstvu građanina zbog sumnje da je povezan i da je sarađivao sa Veljkom Belivukom.

- Sumnja se da su se firme Veljka Belivuka vodile na Kajmakovića. Takođe, proveravaju se i sumnje da je Kajmaković zajedno sa Belivukom učestvovao u iznudama pojedinih vlasnika poslovnih prostora na luksuznim lokacijama u Beogradu - rekao je izvor Kurira.

Kako se saznaje, Bosanac je prošle godine više puta snimljen kako dolazi na stadion Partizana u Humskoj ulici, u takozvani Belivukov bunker, koji su pripadnici kriminalne grupe koristili za proslave i sklapanje poslova. Njega je, kako se može videti na snimcima, u bunker dovodio kontroverzni biznismen Aleksandar Papić, inače brat bivšeg zamenika načelnika SBPOK, Gorana Papića.

Kumstvo sa kriminalcem iz devedesetih

Prema navodima Fejsbuk stranice "Legende devedesetih", Aca Bosanac bio je u kumstvu sa Đurom Radonjićem, poznatijem kao Grof, koji je poginuo 1998. godine.

Đuro Radonjić Grof, inače Crnogorac, je jedan od retkih žestokih momaka koji nije ubijen, ali ipak nije uspeo da preživi devedesete iako je, kako je sam rekao u filmu "Vidimo se u čitulji", posle duge robije odlučio da se povuče iz kriminala.

Život je izgubio tragično u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali 1998. godine.

Nadimak Grof su mu dali poznanici, zbog utiska koji je ostavljao na okolinu: kicoško oblačenje, skupi provodi, lepe pratilje.

Grof je sa 15 godina je sa Kosova stigao u Beograd. Počeo je da se dokazuje u okolini železničke stanice, tukao se kako bi se "dokazao" među ostalim kriminalcima devedesetih.

Do prvih velikih svota novca u Beogradu, Grof je došao "zahvaljujući" prostitutkama, koje bi mu drugovi, kad bi bili uhapšeni, ostavljali "na čuvanje". U vreme kad je "brinuo" o njima, prostitucija se odvijala daleko od očiju javnosti, danas svikle na svakodnevna oglašavanja "poslovne pratnje".

Nakon što je odlučio da poslove podigne na viši nivo, Grof odlazi na zapad gde ubrzo počinje da robija. U zatvorima po Nemačkoj, Austriji, Holandiji i Italiji proveo je ukupno 11 i po godina, i jedini je od Srba koji su u tim vremenima robijali po zatvorima Evrope, koji nije dobio ni jedan dan kraću kaznu.

Neretko je umeo da priča kako je, nakon ubistva Ljube Zemunca, kog je 1986. u Frankfurtu ubio Goran Vuković Majmun, uticaj srpskih kriminalaca znatno opao, te da su prevlast preuzeli Hrvati i Albanci. U tom kontekstu je govorio i o robiji koja više nije bila jednostavna kao nekada za Srbe s obzirom da su do stvari koje su im trebale dok su "unutra" dolazili znatno teže.

Jedan je od retkih aktera filma "Vidimo se u čitulji" koji je dočekao njegovo emitovanje i živeo nakon toga.

- Svakako je lepše imati ženu i decu nego voditi ovakav život - jedna je od njegovih replika u gorepomenutom filmu.

(Espreso/Mondo)