KADA ĆE LJUDI MOĆI DA KROČE NA MARS? Od Amerike zavisi sve, oglasili se i STRUČNJACI!

Savršenim prošlonedeljnim sletanjem Perseverance je postao peti rover NASA-e koji je dospeo do Marsa.

Kada bi mogli da očekujemo da tamo kroče i ljudi?

Iako je putovanje ljudi na Mars tehnički gotovo nadohvat ruke, verovatno je udaljeno još decenijama zbog nesigurnog finansiranja.

Wernher von Braun, tvorac programa Apollo, započeo je rad na misiji do Marsa odmah nakon sletanja na Mesec 1969. godine, ali plan se, poput mnogih drugih posle njega, nije pomakao dalje od table za crtanje.

Šta Mars čini tako teškim? Za početak, udaljenost. Astronauti bi do Marsa morali da putuju 225 miliona kilometara, i to kad su dva planete relativno blizu jedna drugoj.

Treba misliti na to da su astronauti na putovanju dugom mesecima suočeni s dva velika zdravstvena rizika: radijacijom i mikrogravitacijom. Prvo podiže rizik od razvoja raka kasnije u životu, a drugo smanjuje gustoću kostiju i mišićnu masu. Dakle, pođe li nešto loše, svi zdravstveni problemi moraju se rešavati na samooj planet.

- Naučnici su mnogo naučili iz ranijih misija na Mesec iz letova i boravka astronauta na svemirskim stanicama - kaže Jonathan McDowell iz Centra za astrofiziku Harvard-Smithsonian.

Kaže da opšte ideje o tome na koji način izvesti misiju na Mars postoje, ali nedostaju pojedinosti.

- Jedan način da se smanji izloženost radijaciji je da se putovanje ubrza - rekla je naučnica Laura Forczyk, pojasnivši da to može uključivati korišćenje nuklearnog termalnog pogona koji stvara puno više pritiska od klasičnih raketa na hemijski pogon.

Druga opcija mogla bi biti izgradnja svemirske letelice sa zalihama vode koji bi upili svemirsku radijaciju.

Na Marsu je potrebno pronaći i način za disanje u atmosferi s 95 odsto ugljen dioksida. Perseverance na sebi, zbog tehničke demonstracije, ima instrument koji pretvara ugljen dioksid u kiseonik. Radijacija će biti izazov i na planetu zbog njegove jako tanke atmosfere i nedostatka zaštitne magnetosfere. Stoga će trebati podići skloništa ili ih čak ukopati.

Politička volja

Stručnjaci su suglasni da je najveća prepreka politička volja američkog predsednika i Kongresa.

- Ako čovečanstvo kao vrsta, posebno američki porezni obveznici, odluče izdvojiti velike svote novca, na Marsu bismo mogli biti do kraja tridesetih godina ovog veka - kaže McDowell. On ne misli da će se to do tada realizovati, ali čudilo bi ga da se ne dogodi deceniju kasnije. S tim se slaže i Forczyk.

Predsednik Bajden još nije izneo svoju viziju o Marsu, a NASA je suočena s ograničenjima u proračunu i verojatno neće ispuniti cilj o povratku na Mesec 2024., što je trebalo biti odskočna daska za crveni planet.

Mask i SpaceX

NASA-u bi mogao preteći SpaceX, kompanija Ilona Maska. Za let na Mars taj milijarder razvija raketu sledeće generacije, iako su mu dva prototipa spektakularno eksplodirala na nedavnim testiranjima.

- To se možda u početku čini lošim, ali pruža dragocene informacije - rekao je Skot Hubbard, bivši visoki službenik NASA-e koji je sada predavač na Stanfordu. Ističe da SpaceX to sebi može da priuštiti, ali NASA kao vladina agencija ne može.

Zbog toga bi prednost u odnosu na NASA-u na kraju mogao imati SpaceX, ali čak ni najbogati čovek na svetu celu misiju do Marsa ne može da finansira sam.

Hubbard stoga smatra da je javno-privatno partnerstvo najizglednija opcija. SpaceX bi mogao osigurati prevoz, a NASA da rešavati ostale probleme.

(Espreso)