DEMON SA PLAVIM OČIMA: Užasi sestre Barte bili su još gori nego u filmu - Sestre su na rane sipale SIRĆE!

U pitanju je sestra Barta Pulherija, glavna upravnica dečijeg logora u Jastrebarskom.

Istorijska drama reditelja Gage Antonijevića, po scenariju Nataše Drakulić, prikazuje svakodnevni život u koncentracionom logoru iz ugla desetogodišnje devojčice Dare Ilić, koja je uhapšena sa starijim bratom, majkom i dvogodišnjim bratom Budom na Kozari. NJen otac je već zatvoren u Jasenovcu i radi kao grobar na stratištu Gradina, znajući da će jednog dana i sam sebi iskopati grob.

Ubrzo pre dolaska u ženski i dečji deo logora Stara Gradiška, Darina majka i stariji brat su ubijeni. Nakon toga, priča se fokusira na Darinu odlučnost da održi obećanje koje je dala majci: da se nikada neće odvojiti od malog brata, čak i kada on postaje sve slabiji i kada žene koje su brinule o njemu u logoru budu ubijene ili odvedene u Nemačku na prinudni rad.

Sam logor, osnovan je početkom jula 1942. po odluci ustaškog poglavnika Ante Pavelića u cilju "planskog odgajanja", odnosno vaspitavanja u ustaškom fašističkom duhu i bio pod upravom časnih sestara Kongregacije sv. Vinko Paulski. U njega su se smeštale bebe od šest meseci pa sve do dece do do 14 godina. Uslovi u kojima su deca boravila bili su katastrofalni, a mnoge časne sestre čuvarke logora isticale su se u zlostavljanju, drastično su kažnjavale decu za svaki prestup. A pre užasne torture deca bi u logor stizala iznurena, bolesna i gotovo gola. Ništa iole prihvatljivo nije bilo obezbeđeno za njihov smeštaj, nije bilo čak ni hrane za decu. Deca su bolovala od najmanje jedne teške bolesti, a mnoga su imala istovremeno i više bolesti, dizenteriju, tifus, skorbut, upalu pluća, difteriju. Zbog gladi, bolesti i načina "vaspitanja" dnevno je umiralo po nekoliko dečaka i devojčica. Umrla deca sahranjivana su po desetak zajedno u mestu Jastrebarsko.

Kako je Barta ubijala

- Ustaški metod ubijanja dece od 3 do 10 godina ovako je izgledao. Pitali bi: Deco, ko želi da vidi mamu i tatu? ili Deco, ko hoće čokoladu?. Deca bi se javljala: Ja, ja, ja, ja. Onda bi ih sve poveli do jame i udarcem čekića u glavu ubacivali u nju - ispričao je svojevremeno za "Politiku" Gojko Rončević, koji je kao sedmogodišnjak, tri meseca bio u Jastrebačkom. Pred njim je sestra Barta budakom ubila dvoje dece.

Svima je, svedoči Zorka Delić, takođe jedna od preživelih, sestra Barta govorila da su banditska deca i da ih treba pobiti. Deca su bila primoravana da pozdravljaju ustaškim pokličem "Spremni!", a deca koja to ne bi uradila bila su bacana u samicu i premlaćivana. Sestre su ih tukle šibama a onda na otvorene rane sipale sirće ili slanu vodu.

Barta Pulherija, šezdesetogodišnja časna sestra, posebno je bila ozloglašena po svojim postupcima prema deci, a bila je upravnica logora. Kao svastika Mile Budaka, ustaškog ministra i ratnog zločinca, uspela je da na kraju rata pobegne iz zemlje. Preko časnih sestara "milosrdnica" ustaše su, sistematski i na surov način, sprovodile plan "prevaspitanja" partizanske dece u ustašku mladež i svoje "janjičare".

Po informacijama dostupnim na internetu navodi se da je sestra Barta posle rata emigrirala u Austriju.

Na Wikipediji se navodi da je u logoru, prema podacima Zemaljske komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača NR Hrvatske, bilo zatočeno 3.336 dece. Prema istim podacima, u logoru je do kraja oktobra 1942. umrlo najmanje 449 dece.

U filmu "Dara iz Jasenovca", mnogi naši poznati glumci imali su zapažene uloge, a oni koji su tumačili ustaške mučitelje Jasenovca neretko su govorili koliko im je bilo teško da obave svoj posao. Mnogi su razmišljali i da uloge odbiju. Ulogu bezosećajne sestre Barte Pulherije, igrala je glumica Tatjana Kecman.

Tatjana glumi od svoje sedme godine kada je odigrala ulogu male Stojanke u seriji „Osma ofanziva“ u režiji legendarne Sofije Soje Jovanović. Po završetku Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Vladimira Jeftovića i posle nekoliko zapaženih uloga u poznatim filmskim ostvarenjima, Tatjana svoju karijeru usmerava prvenstveno na pozorište. Deset godina je bila angažovana u KPGT-u gde je ostvarila značajne uloge, a široj pozorišnoj publici u zemlji i inostranstvu poznata je po nizu uspešnih autorskih projekata: "Prekobrojna", "Suteren", "Kentaur", "Ludilo udvoje", "Iza scene", "10:1", "Više sreće ovaj put", "A gde su kokoške?", "Sirena i Viktorija", "Ženska posla".

Ipak, nesumnjivo je da je "Dara iz Jasenovca" jedan od onih koji će joj obeležiti karijeru.

(Espreso / Vanted.rs)