EKIPA FILMA "DARA IZ JASENOVCA" JASNA: Cilj nije bio OSKAR, samo su želeli da se ISTINA konačno sazna!

Polemike, zabrane, očekivanja i pitanje šta koga žulja kada je ovo ostvarenje u pitanju, sve to se događalo jedno za drugim kada se film pojavio na tržištu filmske umetnosti.

Iako će tek večeras biti prikazan u 20 časova na Prvom programu RTS-a, film „Dara iz Jasenovca“ već mesecima intrigira javnost i podiže prašinu, kako medijsku, tako i u filmskoj industriji i među intelektualcima. Čini se da svi oni s nestrpljenjem čekaju da vide šta je utisnuto na filmsko platno, pa da polemike nastave. Gotovo da se u čitavom svetu govorilo o detaljima filma, kao i o prikazu stradanja logoraša u tada najvećem koncentracionom logoru u NDH. Film je nastao na osnovu autentičnih svedočanstava preživelih logoraša, koji su scenaristkinji ovog dela Nataši Drakulić pomogli da napravi priču koja će biti na korak od najveće nagrade u svetu kinematografije, Oskara. Nije prošao u uži izbor, ali je izazvao mnogo polemika, čak i pretnje smrću autorima. Nataša Drakulić smatra da je to bilo očekivano kada godinama ne dirate nešto što decenijama stoji u mraku, ali i da očigledno tu nekoga nešto žulja. Dodaje da je autorima Oskar bio to što su uspeli da snime film.

Kao neko čiji su preci stradali u logorima Jasenovac i Jadovno, Nataša ne može da odredi trenutak kada je odlučila da stvori čitavu priču o Dari iz Jasenovca, jer joj se ta tema nametala i gubila godinama, ali kada je sa rediteljem Gagom Antonijevićem odlučila da ispriča priču iz vizure deteta, odjednom je priča krenula, mada priznaje da je iskustvo bilo bolno.

- Gradacija bola ne postoji. Postoji bol i neprebol. Sve ono što ja znam o Jasenovcu, a ne mislim da znam dovoljno bez obzira na to koliko sam se spremala, jer nemoguće je znati sve o tim užasima, to je neprebol. Drago mi je što smo uspeli da snimimo ovaj film, ali svaki čovek koji je stradao na tom mestu zaslužuje film o sebi - rekla je neposredno pre premijere Nataša.

Sa druge strane, reditelj ovog dela Gaga Antonijević nedavno je došao iz Amerike u Beograd kako bi pratio sva dešavanja vezana za prikazivanje ovog dela, a nedavno je u jednom intervjuu ispričao da je čitav film baziran na činjenicama koje su potkrepljene dokazima:

- Baš zbog toga što znam gde nosim film i kome ga nosim, od početka je bila namera da ništa u njega ne uđe što nije istorijski ili sudski dokumentovano i dokazano. U „Dari iz Jasenovca” nema nijednog izmišljenog događaja koji je plod moje fikcije i zle namere. Znao sam da će napad na film uslediti, ali nisam znao da će to početi iz Beograda, no to je dodatni element u celoj ovoj priči. Ja nisam imao nikakvu nadu u smislu nagrada, Globus, Oskar, nije to ni bio cilj. Cilj je bio da se iznese istina. Ono u šta nisam mogao da verujem jeste da će ipak doći dotle da se negira Jasenovac u činjeničnom stanju. „Varajeti” je bar potvrdio tačnost, ali je sve nazvao srpskom propagandom, jer Srbi su to koristili kao izgovor za ratove devedesetih godina. To bi bilo kao da sad kažemo da ne mogu Jevreji da snimaju „Šindlerovu listu”, to je propaganda, jer, eto, Jevreji sad Palestince tretiraju tako i tako. To je jedna perverzna i bezobrazna konstrukcija, ali opet, nije negirao tačnost priče, čak ni kvalitet filma i dobar način na koji je urađen. Ono što je „Tajms” uradio je neka još strašnija i monstruoznija stvar, a to je da kaže da sam ja Srbe i decu uguravao u Jasenovac - izjavio je Gaga za beogradske medije.

Za scenario ovog filma, Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena dobila je Nataša Drakulić, koja ističe da joj ovo priznanje znači više od svega što je do sada postigla u životu.

- U avgustu 1995. godine nakon „Oluje“, koju sam preživela sa 16 godina, ova zemlja je meni dala državljanstvo, dala mi šansu da se nakon tog užasnog rata koji je vođen od 1991. do 1995. godine i tog pakla koji smo prošli sa „Olujom“, da se opet osetim kao čovek. I to su stvari koje ne mogu da se zaborave. Pored zdravstvenog osiguranja, dobila sam i šansu da se besplatno školujem. Završila sam dva razreda gimnazije, dva fakulteta, dobila stalni posao. Sve sam stekla u ovoj zemlji, ali ta neka ljudskost, pogotovu kada dolazite iz pakla i mraka, zato mi ova nagrada toliko znači - naglasila je Nataša.

Istorijska drama o stravičnim zločinima u Drugom svetskom ratu, od 5. februara sa uspehom se prikazuje u bioskopima širom Amerike. Svetska televizijska premijera filma je večeras na Prvom programu RTS-a i u isto vreme na Radio-televiziji Republike Srpske. Premijera je bila u Gračanici 23. decembra, a u bioskopima u Srbiji film će se pojaviti u aprilu, jer se ne očekuje da će pandemija dozvoliti da bioskopi budu spremni da prime posetioce.

- Ovaj film pripada ovom narodu i ovoj zemlji i posle svih halabuka koje su prošle, treba da ga pustimo da ga ljudi vide. Meni je drago što je američki distributer to dozvolio. Neće biti omogućen onlajn striming i neće biti dostupan na RTS Planeti, ali nadamo se da će biti prilike da ga ljudi vide - objašnjava Drakulićeva.

Na dan kada se obeležava 76. godišnjica od proboja poslednjih zarobljenika iz logora Jasenovac, 22. aprila, u Beogradu će biti upriličena bioskopska premijera uz svečanu akademiju i crveni tepih kojim će proći svi glumci iz filma.

U filmu „Dara iz Jasenovca“ najviše ima dece, dok je glavna uloga dodeljena Biljani Čekić, dvanaestogodišnjoj devojčici koja je među osam stotina đaka izabrana da dobije ovu ulogu. Biljanina prabaka je bila u logoru Jasenovac, ali nije uspela da preživi, a devojčica je tokom svog odrastanja često slušala o svojoj prabaki. Njenog oca tumači glumac Zlatan Vidović, koga smo imali prilike da upoznamo u seriji „Ubice mog oca“. Uloge činovnika vojske koji su rukovodili logorom tumače Igor Đorđević, Vuk Kostić, Marko Janketić, Željko Erkić, kao i mnogi drugi glumci.

Svaki lik nosi simbol stradanja i genocida kojim je film prožet, kaže mlada glumica Jelena Mur, koja glumi Jevrejku Blankicu u „Dari iz Jasenovca“, i dodaje:

- Blankica je savršeni kontrapunkt cele postave ovog filma, jer ona karakterno predstavlja moralni stub, neko svetlo na kraju tunela glavnoj junakinji Dari. Ja sam neko ko je stalno na Darinoj strani i neko ko se bori za život u logoru smrti. Čitala sam mnoga svedočanstva ljudi koji su preživeli Jasenovac i za mene je ključna stvar bila da psihologija žrtve, odnosno kako od potpunog kukavičluka dospevamo do apsolutne hrabrosti. Jaša, kojeg glumi Bojan Žirović, ima savršenu rečenicu koju izgovara: “Večeras nas je ponovo smrt zaobišla, a beše lepa noć za umiranje“, navodi mlada glumica.

To joj je bila i glavna vodilja, da svakog trenutka lik koji igra strepi od smrti:

- Mislim da smo snimili dobar film i da imamo seme koje će povući ceo lanac da se progovori o stradanju našeg naroda u logoru smrti Jasenovcu - kaže glumica koja se srodila sa ekipom na setu.

- Počevši od glumaca, koji su uvek bili tu za mene i svi smo radili kao tim. Svako se svakome našao, pa su mi tako pomogli jer sam morala da radim sa dijalektom i narečjem koji nisu moji.

Bonus video:

(Espreso / Blic.rs)