ZASADI DRVO! ZAGAĐIVAČ: Buka nije u modi!

Zagađenje vazduha je među glavnim izvorima zagađenja životne sredine, ali ne treba zaboraviti i na buku, koja predstavlja hronični izvor zagađenja i cenu življenja u urbanim sredinama u Srbiji. Buka sasvim sigurno može ozbiljno da ugrozi ljudsko zdravlje.

Još 1972. godine Svetska zdravstvena organizacija svrstala je buku u grupu zagađivača.

Buka je cena življenja u urbanoj ili industrijalizovanoj sredini. Ona se ne može eliminisati, ali se može umanjiti regulacijom saobraćaja, ograničenjem noćnog saobraćaja, promenama vazdušnih koridora, strogim tehničkim propisima za vozila, duplim prozorima, zidovima sa izolacijom, primenom ličnih zaštitnih sredstava.

Evropski i svetski standardi tretiraju buku kao jedan od najvećih zagađivača radne i životne sredine. Oko 26% stanovnika EU koji žive u gradovima izloženo je velikoj buci iz okoline, a oko 4% stanovnika ima trajne probleme sa sluhom usled prekomerne buke. U SAD je taj broj oko 3,5% ukupnog broja stanovnika.

Problem u urbanim sredinama

- Buka je svaki neželjeni zvuk i u tom smislu predstavlja fizičku štetnost prisutnu u životnoj sredini - kaže za Kurir stručnjak za buku Mladen Zdravković.

- Često se u literaturi može sresti nepravilna upotreba termina zagađivač, npr. sumpor-dioksid je veliki zagađivač vazduha. Zagađujuća supstanca je svako hemijsko jedinjenje koje izaziva negativne posledice u životnoj sredini, fizička štetnost je svaka vrsta energije - zvuk, toplota, zračenje - koja izaziva negativne posledice, a zagađivač, odnosno izvor zagađivanja je svaki tehnološki proces, objekat, pravno ili fizičko lice koje proizvodi zagađujuće supstance ili fizičke štetnosti. Do ove zabune dolazi zbog pogrešnog prevoda engleskih reči „pollutant“, koja označava zagađujuću supstancu ili fizičku štetnost, i reči „polluter“, koja znači zagađivač ili izvor zagađivanja - pojašnjava naš sagovornik.

Iako zagađenje životne sredine bukom predstavlja čest problem u urbanim sredinama, on ističe da za određene situacije rešenja postoje.

- Rešenja mogu da budu tehničko-ekonomska i pravno-organizaciona. Tehničko-ekonomska rešenja moguće je primeniti ako postoje novčana sredstva. Tu spadaju izgradnja zvučnih barijera, tunela, ugradnja zvučne izolacije u stambene objekte, izgradnja slobodnih površina itd. Primena pravno-organizacionih instrumenata zavisi od situacije do situacije. Ako je izvor buke saobraćaj, moguće je ograničenjem na male brzine kretanja i zabranom upotrebe sirena smanjiti nivo buke. Ako su izvori buke objekti s muzičkim dešavanjima, ograničiti dozvole za rad samo u delovima grada gde glasna muzika neće izazivati problem. Ako su izvori buke zanatske radnje u prizemnim delovima stambenih prostorija, ograničiti dozvole za rad samo onim delatnostima koje imaju dozvole stambene zajednice i dr. Pravilnim urbanim planiranjem i pravilnim rasporedom stambene i industrijske zone i saobraćajnica moguće je veliki broj problema rešiti kada je buka u pitanju - ističe Zdravković.

Buka izaziva stres

Postoje mnogi podaci da hronično izlaganje buci ima niz negativnih posledica po zdravlje. Sve negativne posledice hroničnog izlaganja vezane su za povećanje stresa u organizmu. S povećanjem stresa javljaju se mnogobrojni zdravstveni problemi.

- Zdravstveni problemi prouzrokovani povećanjem stresa tema su mnogobrojnih naučnih radova i studija, u kojima se mogu naći podaci vezani za tu oblast medicine. Negativni efekti povećanja stresa uključuju određene probleme u funkcionisanju nervnog sistema, kardiovaskularnog sistema, imunog sistema, sistema organa za varenje, anksioznost, depresiju, zamor i mnoge druge probleme. Buka, za razliku od elektromagnetnog zračenja ili toplote, ne može izazvati direktne posledice po zdravlje. Ovde se, naravno, misli na izvore buke koji se svakodnevno susreću, isključujući eksplozije ili specijalne industrijske mašine. Posledice poput gubitka sluha mogu se javiti nakon izlaganja nivou buke koji odgovara pragu bola. Ovaj nivo po konvenciji iznosi 120 dB za zvuk frekvencije od 1.000 Hz. Treba napomenuti da prag bola nije strogo definisan ovim podacima. Ove vrednosti su date samo da bi se video red veličine nivoa buke koji može da izazove ozbiljne posledice. Izvori buke koji emituju ove nivoe buke retko se sreću u svakodnevnom životu. To su uglavnom eksplozije, pucnjava iz oružja, preleti, sletanja i uzletanja aviona, rad jakih motora i turbina itd.

Najveći izazivači buke u gradovima, prema rečima našeg sagovornika, jesu saobraćaj, industrija, građevinska i komunalna delatnost, sistemi za ventilaciju, alarmni sistemi, žamor ljudi, kao i neke specifične aktivnosti poput muzičkih i sportskih događaja.

- Prosečan građanin može biti izložen i specifičnoj buci koja potiče iz susednog domaćinstva, koja se često zanemaruje kada se nabrajaju tipični izvori buke. Buka je stalni pratilac urbanih sredina i kao takva je neizostavni deo života. Najopštiji uzročnik je prenaseljenost, odnosno nedostatak praznog prostora. Doživljaj buke je subjektivna stvar. Stanovništvu koje je naviklo na tišinu će svaki zvuk na koji nije naviknuto predstavljati veliku neugodnost, čak i ako je nivo tog zvuka ispod dozvoljenog. Ovo se često može sresti kod stanovništva koje se iz malih sredina seli u velike gradove. Stanovništvu koje ceo svoj životni vek provodi u najurbanijim delovima grada nivoi buke koji su iznad dozvoljenih neće predstavljati problem jer je naviknuto na buku. Doživljaj buke zavisi i od starosnog doba, obično tako da starije stanovništvo ima manju toleranciju na izlaganje buci.

Kada je reč o zakonskoj regulativi, on ocenjuje da Srbija ima relativno dobru zakonsku regulativu iz ove oblasti, po ugledu na razvijene države:

- Problem je primena zakona. Zakon se teško primenjuje, uglavnom zbog nedostatka novčanih sredstava. Primeri za to su da određene lokalne samouprave nemaju izrađene strateške karte buke niti urađeno akustičko zoniranje. Ovo važi za statističko praćenje buke i monitoring. Kada su u pitanju izolovani zvučni događaji, što je u praksi najčešći slučaj, zakon ima teškoće u primeni zbog nedostatka rešenja za specifične situacije. Primer je buka koja dolazi iz susednog domaćinstva.

BUDI ČUVAR PRIRODE

Koristiti tekstilne torbe za kupovinu

Postani već danas čuvar prirode i razmisli šta možeš da promeniš u svojim navikama. Umesto da koristiš plastične kese, za čiju je razgradnju potrebno nekoliko stotina godina, u kupovinu kreni s torbama od tekstila, jer tako čuvaš životnu sredinu.

Prati nas jer svake nedelje imamo novi zadatak.

OVO SU PRAVI ČUVARI PRIRODE

Biramo 10 Zasadi drvo ambasadora!

Priroda se čuva znanjem, zato je potrebno da se konstantno edukujemo. Kako da budemo čuvari planete i njene prirode? Tako što je nećemo pokoravati, već prigrliti

Naši volonteri, koji su podstaknuti željom za promenom i opštim dobrom zajedno sa prijateljima ili porodicom sadili na mnogim lokacijama sa nama, dokazali su da su čuvari prirode. Zahvaljujući njima projekat „Zasadi drvo“ je porastao i svakoga dana ima sve veću podršku.

Sada je vreme da postaneš više od čuvara prirode - da postaneš naš ambasador.

Ko su Zasadi drvo ambasadori?

Oni su najglasniji prijatelji i predstavnici projekta „Zasadi drvo“ koji će biti proglašeni 18. marta i dobiti vredne nagrade od našeg partnera dm drogerie markt. Biti ambasador znači biti zagovornik očuvanja prirode i okoline, ali i promoter i glasnogovornik ovih ideja, kako bi se što više ljudi uključilo u akciju.

Deset ambasadora biramo na tri načina:

1. Prati svake nedelje na našim društvenim mrežama zadatke za čuvare prirode. Uradi ih, fotografiši se ili snimi dok izvršavaš zadatak i na svom FB ili Instagram profilu postavi fotografiju/video uz obavezne #zasadidrvo #zasadidrvoambasador

2. Prati lokacije za sadnje po gradovima, fotografiši/snimi se prilikom sadnje. Okači post na svoj FB ili Instagram profil, pozovi i taguj prijatelje da se uključe u akciju, uz obavezne #zasadidrvo #zasadidrvoambasador

3. Napiši inspirativnu priču o zaštiti životne sredine uz fotografiju po slobodnom izboru. Okači priču i fotografiju na svoj FB ili Instagram profil uz obavezne #zasadidrvo #zasadidrvoambasador

Najkreativnije i najinspirativnije objave ući će u izbor za 10 „Zasadi drvo“ ambasadora.

Svakog ambasadora ćemo promovisati putem svih kanala „Zasadi drvo“ - na društvenim mrežama, u njuzleteru, ali i u štampanom i veb izdanju Kurira.

Uključi se, budi ambasador i pozovi druge da učestvuju!

Zajedno možemo mnogo više.

ZAŠTITA OD BUKE

Kad je buka stvarno glasna

Zvuk može delovati na ljudsko zdravlje direktno na čulo sluha, ali i na ostale organe, izazivajući različite simptome i bolesti: nervoza, zamor, nesanica, pad koncentracije, glavobolja, visok krvni pritisak, lupanje srca, poremećaj rada žlezda itd. Prema uticaju na ljudski organizam, buka se može klasifikovati po stepenu jačine:

- od 40 do 50 dB izaziva psihičke reakcije

- od 60 do 80 dB izaziva rastrojstvo vegetativnog nervnog sistema

- od 90 do 110 dB izaziva slabljenje sluha

- preko 120 dB izaziva oštećenje sluha i slušnog aparata, od 150 dB izaziva mehaničke povrede slušnog aparata, a od 170 dB smrt.

(Espreso/Kurir)